Poštovani!
Pošto kao porodica palog oficira ne možemo da rešimo stambeno pitanje preko dve decenije zamolio bih nekoga ko je upućen u problematiku da ako ima malo vremena da pročita i mi kaže da li postoji mogućnost da rešimo stambeno pitanje preko Ministarstva Odbrane?
Da napomenem da nije bitno da li bi stan uzeli na kredit ili dobili na korišćenje, bitno je samo da prestanemo da budemo podstanari i da se nakon dugog vremena reši naše stambeno pitanje.
Moj otac bio je aktivno vojno lice u trajanju od 13. godina 2. meseca i 11. dana. Poslednji put bio je osiguran kod vojnog fonda. 1991. godine preimenovan je Ugovor o korišćenju stana na moju majku koja će stan koristiti sa svojim sinovima. Usled ratnih zbivanja vojni stan smo napustili i izbegli u Beograd. Po osnovu stanarskog prava podneli smo Zahtev pre prestanka službe mom ocu za zamenu i dodelu stana u Beogradu 13.04.1991. godine. Na taj zahtev nam nikada nije odgovoreno. Navodimo da smo stanovali u vojnom smeštaju i ustanovi Tara – Hotel „Omorika“. Isto tako smo stanovali u vojnoj ustanovi Topčider, hotel „Bristol“ Beograd. Osnov za dobijanje smeštaja bio je porodica palog oficira do dodele vojnog stana. Nakon toga smo se obraćali više puta vojsci za dodelu vojnog stana i bili smo pozivani u vezi dodele stana a zatim i odbijeni, a kao razlog se navodi da je otac poginuo kao dobrovoljac. Grupa za utvrđivanje prava – odeljenje za stambene poslove utvrdila da je otac kao kapetan, poginuo kao lice koje je kao dobrovoljac – kapetan pripadnik jedinice 1 motorizovane brigade, zarobljen 16.11.1991. u selu Divoselo, R. Hrvatska.
Smatraju da nije bio lice iz člana 2. Pravilnika već je kao dobrovoljac – kapetan upućen na krizno područje bivše SFRJ, te zbog toga nas odbijaju za rešavanje stambenog pitanja.
M.O. izbegava da PRIMENI zakone i svoje potvrde i to da je:
otac je kao dobrovolјac-kapetan, pripadnik jedinice prve motorizovane brigade, zaroblјen 16.11.1991 godine. Porodica je preuzela posmrtne ostatke imenovanog 16.09.1992. godine.
Otac je poginuo u izvršavanju borbenog zadatka.
Činjenica je da je 1. motorizovana brigada bila u organizacijskom sastavu bivše JNA do 19. maja 1992. godine.
Iz gore navedenog može se zaključiti da je poginuo pod direktnom komandom JNA u izvršenju borbenog zadatka i da nas sva prava sleduju kao porodicu palog oficira JNA.
Navodimo da je TO Krajina bila u sastavu Jugoslavije i JNA.
Zakon o vojsci Jugoslavije („Sl. list SRJ“, br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/2002 i 37/2002 – dr. zakoni i „SL. list SCG“, br. 7/2005 i 44/2005) – 116/2007 dr. zakon u članu 15. se navodi: stav 2 „Za vreme ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja Vojska se može popunjavati i dobrovoljcima“, stav 4. „U pogledu prava i dužnosti, dobrovoljci se IZJEDNAČAVAJU s vojnim licima“. Kako je otac poginuo pod komandom JNA do 19. maja 1992. godine, nebitno je da li je bio vojno lice ili dobrovoljac zato što se izjednačavaju po članu 15. zakona o Vojsci Jugoslavije.
Mi smo se obraćali vojsci u trenutku važećeg zakona i povoljnijeg koji se u ovo slučaju mora primeniti.
Službeni vojni list, broj 38/05, Pravilnik o rešavanju stambenih pitanja u Ministarstvu odbrane, član 2. stav1: „Zaposlenima u Ministarstvu, u smislu ovog pravilnika, smatraju se: profesionalni oficiri...“ što je otac bio u službi i u momentu pogibije, stav 3: „Ovo pravo zadržavaju i članovi porodičnog domaćinstva poginulog lica iz stava 1. ovog člana“. To znači da mi kao njegova porodica zadržavamo pravo na dodelu stana, penzije, naknade za školovanje, zato što je poginuo pod direktnom komandom JNA.
Ministarstvo odbrane je mom bratu i meni priznalo pravo na naknadu za školovanje kao deci vojnog lica.
To je dokaz da nam je priznat status porodice palog oficira JNA.
Vojska je sama sebi kontradiktorna, dodeljuje naknadu za školovanje a stan ne želi.
Službeni vojni list, broj 38/05, VII OSTALE ODREDBE, član 44. „Stambena pitanja lica iz člana 2. ovog pravilnika rešavaju se na osnovu odluke iz člana 4. ovog pravilnika i po utvrđenim listama reda prvenstva iz člana 15. ovog pravilnika. Nezavisno od utvrđenih lista reda prvenstva odnosno izuzimanjem iz reda prvenstva u okviru svake liste iz člana 15. ovog pravilnika, rešava se stambeno pitanje: 1) supružniku ili detetu poginulog odnosno umrlog lica iz člana 2. stav 3. ovog pravilnika, čija je smrt nastupila kao neposredna posledica za vreme vršenja službe.“
To znači da stambeno pitanje trebamo da rešimo izuzimanjem iz reda prvenstva i da kao supruzi i deci poginulog lica treba da nam se reši stambeno pitanje ako je smrt oca nastupila kao neposredna posledica za vreme vršenja službe, što se u ovom slučaju dogodilo pod Prvom motorizovanom brigadom koja je bila pod direktnom komandom JNA.
Službeni vojni list, broj 38/05, IV Struktura stana koji se daje u zakup odnosno za koji se dodeljuje kredit, član 18: „Treću grupu čine profesionalni oficiri čina potporučnika zaključno do čina potpukovnika i civilna lica sa visokom stručnom spremom zaposlena u Ministarstvu.“ Otac je bio profesionalni oficir – kapetan, stoga nas sleduje grupa i struktura stana: lice sa tri člana porodice, III grupa, troiposoban stan.
Međunarodni krivični sud (ICTY) takođe je zauzeo stajalište da su snage Vojske Republike
Srpske (VRS) smatrane da deluju pod kontrolom i u ime Savezne Republike Jugoslavije
i otuda, čak i nakon 19. maja 1992. godine.
Dokaz: Predmet Đokić protiv Bosne i Hercegovine, aplikacija br. 6518/04. Presuda Strasbur 27. maj 2010. godine.
U najnovijem odgovoru Ministarstva odbrane Odeljenje za stambene poslove navedeno je da zahtev za veći stan nismo ni podnosili već smo tražili zamenu stana Karlovac – Beograd. To znači da ako se traži veći stan ispunjavamo uslove.
Navodimo da kada se obraćamo vojsci a posebno 13.04.1991. godine pre nego što je otac napustio armiju i otišao na ratište mi smo tada i svaki put tražili dodelu vojnog stana po kvadraturi veći troiposoban što je veći stan, od stana u Karlovcu dvoiposobnog a to nas sleduje automatski po pravilniku navodili ili nenavodili kvadraturu, jer se stan i sporazumno može dodeliti manji od pripadajućeg ukoliko je neko u izuzetno teškoj stambenoj situaciji.
Mi smo pravno neuki i smatramo da ne moramo poznavati svaku tačku zakona, već samo podneti zahtev a vojska treba da reši naš zahtev kako je najpovoljnije za nas, a to im je dužnost - da vode brigu.
Zakon o opštem upravnom postupku propisuje da su pri vođenju postupka i rešavanju u upravnim stvarima organi dužni da strankama omoguće da što lakše zaštite i ostvare svoja prava i interese. Dužnost vojske je da brine o porodicama palih oficira između ostalog pružaju pravnu i stručnu pomoć.
Napomena Ministarstvu odbrane - stambenom odeljenju ne ide u prilog što smo podneli zahtev za stan 13.04.1991. godine pre nego što je otac napustio službu (22.07.1991. godine) i dostavili član 15. gde se izjednačavaju dobrovoljci sa vojnim licima do maja 92. godine.
Šta nam valja činiti?
