Стање Руске Империје од 1905. до 1918.

[Маки]

Генерално прича о Револуцији у Русији иде "народ је живио сиротињски, Први свјетски рат је погоршао ствари, револуција". Међутим нашао сам на одређене податке који указују да се Русија солидно развијала под царем Николајем II и да је, упркос проблемима и заостатку за другим европским државама, имала лијепу будућност прије револуције.


Животни стандард у Русији је растао. Реформе након укидања кметства су побољшале живот сељака. Развој жељезнице је помогао развоју а такође и популација је расла веома брзо. Професор Доминиц Лиевен, аутор текстова у Кембриџ хистори оф Раша је констатовао:
""Over the late nineteenth and early twentieth centuries, grain production per capita, i.e. allowing for population growth, and after exports have been deducted, was also increasing. On average, therefore, it seems that there was a slow improvement in peasant standards of living in the last decades of Imperial Russia. New research into physical stature of the population provides further evidence for improving living standards."

Развијала се и индустријализација. Русија је 1913. била пета највећа индустријска сила на свијету (Фолке Х. Industrialisation and Foreign Trade. Женева, 1945, цитирано према Фабрично-заводская промышленность России//Россия 1913 год — Российская Академия Наук Институт Российской истории. СПб, 1995.).

Индустријска производња је рапидно расла. За вријеме владавине цара Николаја II учестворостручила се индустријска производња. У Русији су порези били најнижи у свијету, 3 пута нижи него у А-У, 4 пута него у Њемачкој и Француској а чак 8,5 пута нижи него у УК. Удио пољопривредних машина је повећао преко 600%, нафта 65%, топљење жељеза 224%, угаљ за 300%. Пољопривреда је цвјетала. Принос памука се повећао 350%, шећерне репице 150%, Русија је снабдјевала 50% свјетских јаја, била је хранитељица западне Европе, са извозом који се у двије године од 1908. до 1910. повећао за преко милијарду фунти. Николај се одрекао својих посједа у Сибиру у површини од 100 000 000 хектара које је пренио на земљшни сељачки фонд.

Жељезнице су такође биле у развоју. Чак и 1916, у вихору рата, Царска Русија је изградила преко 2000 миља жељезница. Од 1880. до 1917. изграђено је 58,251 км жељезница.

Царска Русија је одвајала огромна средства на образовање. Расходи за ту област су порасли 628% од 1894. када цар Николај долази на власт до избијања 1914. Школарине су се кретале од 25-75 долара (у рубљама наравно) у поређењу са САД гдје су биле преко 700 долара. Број ученика у средњим школама је порастао за 227% а у високом школству 180%.

1914. 80% ораница је било у рукама сељака, што руши комунистичку пропаганду о некаквом распрострањеном кметству и након укидања.
(Сви подаци у: Б. Л. Бразоль, ЦАРСТВОВАНИЕ ИМПЕРАТОРА НИКОЛАЯ ИИ 1894-1917 в цифрах и фактах).

1912. предсједник САД-а Вилијам Хауард Тафт говори Русима: "Ваш цар је створио тако савршено радно законодавство којим се не може похвалити ниједна друга демократска држава". На руском: Ваш Император создал такое совершенное рабочее законодательство, каким ни одно демократическое государство похвастаться не может.
1903. уводе се радничке старјешине које су бирали радници, признају се синдикати, 1912. се оснива социјално осигурање.
Извор за то: Владимир Александрович Рогов, История государства и права России ИX-начала XX веков, страна 95.

 

[Meliot]

Uništila ih je diktatura nakon Oktobarske revolucuje koja i dan danas traje. Zemlja koja je imala sve i koja je danas u velikim problemima.

 

[Alter_Ego_]

Генерално прича о Револуцији у Русији иде "народ је живио сиротињски, Први свјетски рат је погоршао ствари, револуција". Међутим нашао сам на одређене податке који указују да се Русија солидно развијала под царем Николајем II и да је, упркос проблемима и заостатку за другим европским државама, имала лијепу будућност прије револуције.


Животни стандард у Русији је растао. Реформе након укидања кметства су побољшале живот сељака. Развој жељезнице је помогао развоју а такође и популација је расла веома брзо. Професор Доминиц Лиевен, аутор текстова у Кембриџ хистори оф Раша је констатовао:
""Over the late nineteenth and early twentieth centuries, grain production per capita, i.e. allowing for population growth, and after exports have been deducted, was also increasing. On average, therefore, it seems that there was a slow improvement in peasant standards of living in the last decades of Imperial Russia. New research into physical stature of the population provides further evidence for improving living standards."

Развијала се и индустријализација. Русија је 1913. била пета највећа индустријска сила на свијету (Фолке Х. Industrialisation and Foreign Trade. Женева, 1945, цитирано према Фабрично-заводская промышленность России//Россия 1913 год — Российская Академия Наук Институт Российской истории. СПб, 1995.).

Индустријска производња је рапидно расла. За вријеме владавине цара Николаја II учестворостручила се индустријска производња. У Русији су порези били најнижи у свијету, 3 пута нижи него у А-У, 4 пута него у Њемачкој и Француској а чак 8,5 пута нижи него у УК. Удио пољопривредних машина је повећао преко 600%, нафта 65%, топљење жељеза 224%, угаљ за 300%. Пољопривреда је цвјетала. Принос памука се повећао 350%, шећерне репице 150%, Русија је снабдјевала 50% свјетских јаја, била је хранитељица западне Европе, са извозом који се у двије године од 1908. до 1910. повећао за преко милијарду фунти. Николај се одрекао својих посједа у Сибиру у површини од 100 000 000 хектара које је пренио на земљшни сељачки фонд.

Жељезнице су такође биле у развоју. Чак и 1916, у вихору рата, Царска Русија је изградила преко 2000 миља жељезница. Од 1880. до 1917. изграђено је 58,251 км жељезница.

Царска Русија је одвајала огромна средства на образовање. Расходи за ту област су порасли 628% од 1894. када цар Николај долази на власт до избијања 1914. Школарине су се кретале од 25-75 долара (у рубљама наравно) у поређењу са САД гдје су биле преко 700 долара. Број ученика у средњим школама је порастао за 227% а у високом школству 180%.

1914. 80% ораница је било у рукама сељака, што руши комунистичку пропаганду о некаквом распрострањеном кметству и након укидања.
(Сви подаци у: Б. Л. Бразоль, ЦАРСТВОВАНИЕ ИМПЕРАТОРА НИКОЛАЯ ИИ 1894-1917 в цифрах и фактах).

1912. предсједник САД-а Вилијам Хауард Тафт говори Русима: "Ваш цар је створио тако савршено радно законодавство којим се не може похвалити ниједна друга демократска држава". На руском: Ваш Император создал такое совершенное рабочее законодательство, каким ни одно демократическое государство похвастаться не может.
1903. уводе се радничке старјешине које су бирали радници, признају се синдикати, 1912. се оснива социјално осигурање.
Извор за то: Владимир Александрович Рогов, История государства и права России ИX-начала XX веков, страна 95.

Описани услови делују као идеално тле за развој комунистичке мисли.

 

[Маки]

За вријеме владавине цара Николаја Другог такође се побољшало руско здравство. Можемо упоредити епидемију колере из 1892. и 1905. Док се у ранијем случају употребљавала војска да силом приволи становништво на поштовање мјере 1905. су послани здравствени радници да темељно проуче болест.
""Important element that reduced the social explosiveness of the disease was the strengthened position of Russia's medical profession at the beginning of the twentieth century. (...) Moreover, the deliberate efforts during the sixth pandemic to promote trust between the people and medical profession yielded good results." (C. E. Henze, Disease, Health Care and Government in Late Imperial Russia, 131).

Александар Кривошеин, министар пољопривреде је рекао да Русији треба 30 година да постане најбогатија земља на планети:
"России необходимы 30 лет спокойствия, чтобы сделаться наиболее богатой и процветающей страной во всём мире"
(O. Arin, Царская Россия: крах капитализма (конец XIX – начало XX века), 18)

Писменост је вртоглаво расла. У царској војсци је порасла са 24,5% 1883. до 67,8% 1913. 1890их царска власт започиње програме описмењавања становништва. Број ученика у сеоским школама расте четвороструко. (C. E. Clark, Uprooting Otherness: The Literacy Campaign in NEP-Era Russia).

Након револуције долази до успоравања раста писмености који траје деценију.
"in 1914 a climax was reached, to be followed by a period of decline and to be surpassed only in the late twenties". (B. Eklof, Russian Literacy Campaigns, 1861-1939).

 

[dlugomir]

Ukratko - stanje je bilo bolje nego sad.