Quantcast

Станислав Краков

Poruka
9.393

Станислав Краков​




Станислав Краков
Poručnik Krakov.jpg
Поручник Краков са одликовањима
Датум рођења28. март 1895.
Место рођењаКрагујевац
Краљевина Србија
Датум смрти15. децембар 1968. (73 год.)
Место смртиСен Жилијен
Француска
Занимањеофицир, новинар, књижевник, редитељ
Станислав Краков (Крагујевац, 28. март 1895Сен Жилијен, 15. децембар 1968) био је српски и југословенски официр, новинар, књижевник, филмски редитељ, библиофил, екслибрист и нумизматичар, из породице пољских Јевреја.[1] Обављао је дужност уредника Времена. Био је добровољац у одреду Војина Поповића - Војводе Вука у Балканским ратовима, а учествовао је и у Првом светском рату и борбама на Солунском фронту, за шта је одликован Орденом Белог орла, Орденом Југословенске круне, Орденом Светог Саве, Медаљом за храброст, Албанском споменицом и Крстом милосрђа. За време немачке окупације у Другом светском рат, подржавао је Владу народног спаса под председништвом свог ујака генерала Милана Недића и био је уредник новина Ново време и Обнова.

Садржај​

Биографија[уреди | уреди извор]​

Породица и образовање[уреди | уреди извор]​

Рођен је 28. марта 1895. године у Крагујевцу од оца др Александра (Сигисмунда или Зигмунда), лекара пољског Јеврејина и мајке Персиде, унуке Николе Станојевића кнеза из Зеока, и сестре генерала Милана Недића. Четворогодишњу основну школу је учио у Књажевцу,[2] а завршио 1905. у Зајечару.[1] После тога је 1913. године завршио Другу мушку гимназију у Београду.

Станислав Краков као добровољац у чети војводе Вука 1912. године; за појасом му је сабља коју је добио од команданта турске Вардарске армије

 
Poruka
9.393

Војнички дани[уреди | уреди извор]​

Као ђак седмог разреда гимназије, Краков се пријавио као добровољац у четнички одред мајора Војина Поповића - Војводе Вука у Првом балканском рату 1912. године. Није могао бити примљен у редовну војску са седамнаест година.
Следеће године је учествовао у Другом балканском рату против Бугарске. Рањен је код Криве Паланке.
По завршетку гимназије уписао се на Војну академију, па је као тек свршени питомац 46. класе Ниже школе Војне академије 1914. године кренуо у Први светски рат. Учествовао је у многим биткама, преживео Албанску голготу. Рањен је 1915. године када је био у звању командира вода.[1] Био је међу првима који су освојили Кајмакчалан и ушли у Велес.[2] Током 1916. године је уређивао часопис Рововац. Рањаван је укупно 17 пута, а добио је девет различитих одликовања.[3]
Пензионисан је 21. јуна 1921. године у чину поручника.[2]

Међуратна каријера[уреди | уреди извор]​

После Првог светског рата уписао је и дипломирао права.[2] Од 1921. је почео да се бави новинарством као сарадник листа „Време“. Био је уредник ваздухопловног часописа „Наша крила“ (1924-1939) и часописа „Телеграм“ (1939).[1] Био је од 1932. године главни уредник листа „Време“, а потом и директор тог листа, као и политички уредник „Политике“. Приликом посете краља Александра I Карађорђевића Француској октобра 1934. године био је у елитној групи новинара која је пратила краља. Тада се догодио Марсељски атентат, после кога је писао да су га организовали усташки терористи подржани од Италије, што је изазвало дипломатски инцидент са Италијом. Са позиције директора листа „Време“ смењен је одлуком Милана Стојадиновића 1. јануара 1936. године.[2] Као помоћник уредник сарађивао је у часопису „Ратник“ до 1939. године.
 
Poruka
9.393
Краков између два рата
Краков је 1937. приступио је покрету „Збор“ где је био шеф одсека за пропаганду у оквиру Генералног секретаријата. Током Другог светског рата у неколико наврата био је привођен од стране Гестапоа под сумњом да је Јеврејин. Био је директор Радио Београда од 9. јула 1940. до 1941. године.[2][4]
Прву приповетку „Смрт поручника Ранђића“ објавио је у часопису „Мисао“ 1919. године.[2] Написао је романе „Кроз буру“ (1921) и „Крила“ (1922), путопис „Кроз јужну Србију“ (1926), мемоарску прозу „Наше последње победе“ (1928), књигу приповедака „Црвени Пјеро“ (1992). Од историјско-публицистичких дела написао је „Пламен четништва“ (1930), „Престолонаследник Петар“ (1933) и „Генерал Милан Недић“ (1963-1968). Његово аутобиографско дело је „Живот човека на Балкану“ (1997).[5]
Као новинар магазина Време, Краков је путовао у кућу редитеља Фрица Ланга да уради интервју са њим. Том приликом је Ланг изјавио да га Југославија привлачи и да се нада да ће доћи у посету.[6]
Бавио се и кинематографијом. Снимио је 1932, године документарни филм „Кроз земљу наших царева и краљева“. Редитељ је филмског дела „За част отаџбине“ које је премијерно приказано 25. марта 1930. године. Прва верзија тог филма је била без звука па је дорађена и 1938. је добијена нова верзија са коначним насловом „Голгота Србије“.[1] Филм је приказан новембра 1940.[7]
Током Другог светског рата подржао је генерала Милана Недића који му је био ујак. Био је уредник недићевских новина „Ново време“ (1943-1944), „Обнова“ и „Записи“. У Аустрију је отишао септембра 1944. и после рата живео углавном у Паризу. У Југославији је осуђен због колаборације током рата.[1]
Био је библиофил, екслибрист и колекционар старог новца. Био је ожењен Иванком Михајловић (1898), ћерком Милице Михајловић.[3]
У својој аутобиографији је забележио да су га житељи два места у Југославији прогласила за почасног грађанина, „а једног чак дало моје име једној својој главној улици“. Затим наводи: „добио сам осамнаест одликовања, од којих су пола ратна, и добио сам три смртне пресуде“. Наводи да је у једној енциклопедији пре рата наведен као „велики јунак ратова“, док је после Другог светског рата постао „народни непријатељ“.[5]

Библиографија[уреди | уреди извор]​


Наслови на сајму књига 2013. године у Београду
  • Живот човека на Балкану
  • Кроз буру, роман, 1921.
  • Крила, роман, 1922.
  • Кроз Јужну Србију, 1926.
  • Наше последње победе, 1928.
  • Човек који је изгубио прошлост, роман (рукопис није сачуван).
  • Пламен четништва, 1930.
  • Милан Недић, у два тома - први 1963, други 1968.

Одликовања[уреди | уреди извор]​

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Станислав_Краков

Велики херој балканских ратова, првог и другог светског рата. Србија се коначно сетила овог великог српског официра, књижевника, новинара и доделила му улицу на периферији Београда.
Нека му је вечна слава.
 

DareS

Aktivan član
Poruka
1.366
На овој слици уопште није Станислав Краков:
Stanislav_Krakov_in_uniform,_1912.jpg

То је једном убачено на интернет и бескрајно се погрешно понавља.На слици је нека од жена-четника из Топличког устанка,не сећам се имена.
Сам Краков никад није био четник па тако ни код војводе Вука,а није ни добио сабљу неког турског команданта.Краков је врло детаљно описао свој ратнички пут у књизи "Живот човека на Балкану", није тешко наћи је и пронаћи тачне податке.
 

proka

Legenda
Poruka
56.830
Краков између два рата
Краков је 1937. приступио је покрету „Збор“ где је био шеф одсека за пропаганду у оквиру Генералног секретаријата. Током Другог светског рата у неколико наврата био је привођен од стране Гестапоа под сумњом да је Јеврејин. Био је директор Радио Београда од 9. јула 1940. до 1941. године.[2][4]
Прву приповетку „Смрт поручника Ранђића“ објавио је у часопису „Мисао“ 1919. године.[2] Написао је романе „Кроз буру“ (1921) и „Крила“ (1922), путопис „Кроз јужну Србију“ (1926), мемоарску прозу „Наше последње победе“ (1928), књигу приповедака „Црвени Пјеро“ (1992). Од историјско-публицистичких дела написао је „Пламен четништва“ (1930), „Престолонаследник Петар“ (1933) и „Генерал Милан Недић“ (1963-1968). Његово аутобиографско дело је „Живот човека на Балкану“ (1997).[5]
Као новинар магазина Време, Краков је путовао у кућу редитеља Фрица Ланга да уради интервју са њим. Том приликом је Ланг изјавио да га Југославија привлачи и да се нада да ће доћи у посету.[6]
Бавио се и кинематографијом. Снимио је 1932, године документарни филм „Кроз земљу наших царева и краљева“. Редитељ је филмског дела „За част отаџбине“ које је премијерно приказано 25. марта 1930. године. Прва верзија тог филма је била без звука па је дорађена и 1938. је добијена нова верзија са коначним насловом „Голгота Србије“.[1] Филм је приказан новембра 1940.[7]
Током Другог светског рата подржао је генерала Милана Недића који му је био ујак. Био је уредник недићевских новина „Ново време“ (1943-1944), „Обнова“ и „Записи“. У Аустрију је отишао септембра 1944. и после рата живео углавном у Паризу. У Југославији је осуђен због колаборације током рата.[1]
Био је библиофил, екслибрист и колекционар старог новца. Био је ожењен Иванком Михајловић (1898), ћерком Милице Михајловић.[3]
У својој аутобиографији је забележио да су га житељи два места у Југославији прогласила за почасног грађанина, „а једног чак дало моје име једној својој главној улици“. Затим наводи: „добио сам осамнаест одликовања, од којих су пола ратна, и добио сам три смртне пресуде“. Наводи да је у једној енциклопедији пре рата наведен као „велики јунак ратова“, док је после Другог светског рата постао „народни непријатељ“.[5]

Библиографија[уреди | уреди извор]​


Наслови на сајму књига 2013. године у Београду
  • Живот човека на Балкану
  • Кроз буру, роман, 1921.
  • Крила, роман, 1922.
  • Кроз Јужну Србију, 1926.
  • Наше последње победе, 1928.
  • Човек који је изгубио прошлост, роман (рукопис није сачуван).
  • Пламен четништва, 1930.
  • Милан Недић, у два тома - први 1963, други 1968.

Одликовања[уреди | уреди извор]​

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Станислав_Краков

Велики херој балканских ратова, првог и другог светског рата. Србија се коначно сетила овог великог српског официра, књижевника, новинара и доделила му улицу на периферији Београда.
Нека му је вечна слава.
.
nikad ne može biti večna slava ovom srpskom izdajniku, nedićevcu i nacističkom slugi, koji nije otišao u austriju sepmtebra 1944 godine, kako piše, nego je zajedno sa nedićem i nacistima vozom pobegao iz beograda pred partizanima, sa parolom "bežte noge usraću vas"

kako možeš biti tako licemran pa napisati da je dotični "otišao" iz beograda?
ko da je otišao na službeni put..

a istina je, koju ni ti ne možeš da porekneš, da je prvim vozom u septembru 1944 godine POBEGAO iz beograda kog je do tada zajedno sa nacistima branio od partizana i rusa...
 
Poruka
9.393
.
nikad ne može biti večna slava ovom srpskom izdajniku, nedićevcu i nacističkom slugi, koji nije otišao u austriju sepmtebra 1944 godine, kako piše, nego je zajedno sa nedićem i nacistima vozom pobegao iz beograda pred partizanima, sa parolom "bežte noge usraću vas"

kako možeš biti tako licemran pa napisati da je dotični "otišao" iz beograda?
ko da je otišao na službeni put..

a istina je, koju ni ti ne možeš da porekneš, da je prvim vozom u septembru 1944 godine POBEGAO iz beograda kog je do tada zajedno sa nacistima branio od partizana i rusa...
Човек је добио улицу у Београду. Срби бране своје српске хероје, а ви Југословени сте остали без своје квази државе, па сада не можете да прихватите сурову реалност, а то је да сте ви били само једна ружна епизода у историји ових простора, а да смо ми континуитет.

Не може он да буде издајник за вас, већ само непријатељ.
 

proka

Legenda
Poruka
56.830
Човек је добио улицу у Београду. Срби бране своје српске хероје, а ви Југословени сте остали без своје квази државе, па сада не можете да прихватите сурову реалност, а то је да сте ви били само једна ружна епизода у историји ових простора, а да смо ми континуитет.

Не може он да буде издајник за вас, већ само непријатељ.
i šta kažeš bratac?
taj tvoj tzv srpski heroj je pobegao iz beograda zajedno sa nacistima u istom vozu za austriju?
ajde der, objasni ti svima nama ovde, zašto je taj srpski izdajnik bio u tom vozu?
 
Poruka
9.393
i šta kažeš bratac?
taj tvoj tzv srpski heroj je pobegao iz beograda zajedno sa nacistima u istom vozu za austriju?
ajde der, objasni ti svima nama ovde, zašto je taj srpski izdajnik bio u tom vozu?
Па побегли су и четници који нису сарађивали са Немцима, јер је дошао други окупатор, још гори од Немаца, а које је предводило оно хрватско копиле.

А где су сада комунисти побегли ? Како пролазе на изборима ? Како то да нико не брине за силне порушене црвене споменике, за промењене улице и називе ?
 

proka

Legenda
Poruka
56.830
Па побегли су и четници који нису сарађивали са Немцима, јер је дошао други окупатор, још гори од Немаца, а које је предводило оно хрватско копиле.

А где су сада комунисти побегли ? Како пролазе на изборима ? Како то да нико не брине за силне порушене црвене споменике, за промењене улице и називе ?
nisam te pitao za druge

pitao sam te za tu neopevanu izdajicu stanislava krakova

dakle, reci ti nama šta je on radio u istom vozu sa nacističkim okupatorom tog septembra 1944 godine?
 
Poruka
9.393
nisam te pitao za druge

pitao sam te za tu neopevanu izdajicu stanislava krakova

dakle, reci ti nama šta je on radio u istom vozu sa nacističkim okupatorom tog septembra 1944 godine?
Je л то хрватски или босанско-муслимански СУБНОР провалио да је Краков био у истом нацистичком возу ?
 

proka

Legenda
Poruka
56.830
Je л то хрватски или босанско-муслимански СУБНОР провалио да је Краков био у истом нацистичком возу ?
stanislav krakov je bio u istom vozu sa svojim ujakom milanom nedićem i sa još deset vagona nacista
taj izrod srpski je bio smešten u insbruku/austrija, opet zajedno sa svojim ujakom a najvećim srpskim izdajnikom milanom nedićem

dakle, neko ko je ceo rat saradjivao sa nacističkim okupatorom je samo sramota za srpski rod, izdajnik i ratni zlikovac, kao što mu je i ujak milan nedić kome je sud ove države pravosnažno odbio zahtev za rehabilitaciju upravo sa ovim razlogom

stanislav krakov je srpski izdajnik na vek i vekova !!
 

proka

Legenda
Poruka
56.830
Opširnije u emisiji Mračne stranice kulturne istorije Srbije, četvrta epizoda pod nazivom Čovek koji je pojeo svoju prošlost
državni servis republike srbije RTS !


Stanislav Krakov srpski heroj, avanturista i saradnik nacista


Mračne stranice kulturne istorije Srbije vide mnoge neobične figure, ali malo koja je toliko obeležena, gotovo bi se reklo razapeta, i velikim i pogrešnim delima, kao ona Stanislava Krakova. Nećemo stoga preterati ako kažemo da je ovo priča o čoveku koji je pojeo svoju prošlost.

1943. godine, brže nego što je iko očekivao, slom nacističkih snaga je na pomolu. Kada je poraz Nemačke postao izvestan, Krakov je 13. septembra 1944. godine pobegao u Austriju jednim od poslednjih vozova kojim su se povlačili okupatori i njihovi saradnici.

Ko je bio nekadašnji heroj, ko je bio međuratni novinar, sineasta i avanturista - više niko ne zna. Krakov kao da je sam pojeo svoj pređašnji život...

Tokom okupacije Krakov je bio jedan od savetnika generala Nedića i urednik listova „Obnova" i „Novo vreme" u kojima nemačke pobede u ratu pozdravlja naslovima „Rođendan vođe Rajha", „Zašto se smeju nemačka deca", „Moj drugi i treći odgovor Radio-Londonu".

Begunac čijih se herojskih dela ne seća niko, za to vreme se krio u klancima i šumama planinskog masiva Klajne Varseltal u Austriji. .

Život koji će nakon 1945. godine, pa sve do svoje smrti Krakov voditi, donedavno je bio sasvim nepoznat. Krakov sve do svoje smrti ostaje nimalo upitan nad svojom sudbinom i odlukama koje je donosio. Umro je neprimetno, okružen porodicom u Švajcarskoj 1968. godine.

https://www.rts.rs/page/stories/sr/...01773/covek-koji-je-pojeo-svoju-proslost.html
 
Poruka
9.393
Где има улицу Недић?

Аранђеловац: Улица Милана Недића "одлази у заборав" ВИДЕО​

Аранђеловац -- Једна улица у Аранђеловцу носи име генерала Милана Недића, председника квислиншке српске владе у Другом светском рату током окупације.
ИЗВОР: ПРВА УТОРАК, 30.04.2019. | 19:39


Подели


Foto: Screenshot/Prva TV



Фото: Screenshot/Prva ТВ

Табле са именом ђенерала Милана Недића, у једној од већих улица у Аранђеловцу, стоје већ више од 10 година.

Фотографија са таблом назива улице на друштевним мрежама изазвала је праву буру.


Табла са именом Милана Недића, који је по нечијем мишљењу завредио више пажње од Душана Дугалића, чије је име некада носила ова улица, како ствари стоје, више неће стајати на овом месту.

Општина Аранђеловац најављује промену назива улице.
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
259.388
Stanislav Krakov je bio vojnik, ustanik, ratnik i plemić, ličnim opredeljenjem književnik, novinar, filmski reditelj, kritičar, oficir i putopisac. Za neke heroj i patriota bez premca, za druge čovek koji je tokom Drugog svetskog rata pogazio svoju herojsku prošlost tako sto je kao novinar, pisao proglase i novinske tekstove u korist saradnje sa okupatorskim vlastima. Krakovu je nakon završetka rata zamerano i to što je, za vreme njegovog direktorskog mandata na Radio Beogradu emitovan negativan program o komunistima.

Bio je ucesnik balkanskih ratova, I svetskog rata ,nosilac Albanske spomenice i jos niz ordenja, patriota koji je sluzio svojoj državi Kraljevini Jugoslaviji , kako pise u trekstu " sedam ratnih ordena, sedam mirnodopskih ordena, tri ulice sa njegovim imenom, dva grada gde je bio počasni građanin"
 

proka

Legenda
Poruka
56.830
Stanislav Krakov je bio vojnik, ustanik, ratnik i plemić, ličnim opredeljenjem književnik, novinar, filmski reditelj, kritičar, oficir i putopisac. Za neke heroj i patriota bez premca, za druge čovek koji je tokom Drugog svetskog rata pogazio svoju herojsku prošlost tako sto je kao novinar, pisao proglase i novinske tekstove u korist saradnje sa okupatorskim vlastima. Krakovu je nakon završetka rata zamerano i to što je, za vreme njegovog direktorskog mandata na Radio Beogradu emitovan negativan program o komunistima.
.
jel postoji nešto gore od otvorenog poziva svojim sugradjanima da služe nacističkog okupatora?
od slavljenja nacističkih pobeda putem radio beograda?
i na kraju je samo mesec dana pre oslobodjenja beograda pobegao zajedno sa nacistima istim vagonom, vozom za austriju...

srpski izdajnik za sva vremena!!
 

proka

Legenda
Poruka
56.830
za komuniste je izdajnik za druge nije i tu se prica zavrsava
.
bruka

nije on izdajnik za komuniste, on je izdajnik za ceo srpski rod !!

da li bi ijedan srbin tokom nacističke okupacije i rada koncentracionog logora banjica u sred beograda radio sledeće:

1. javno preko radija beograda slavio nacističke pobede,
2. čestitao hitleru rodjendan i poručivao beogradjanima da saradjuju sa okupatorom
3. i na kraju zajedno sa nacistima pobegao u istom kupeu, vagonu, vozu za austriju hitleru u zaštitu????
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.