Краков између два рата
Краков је 1937. приступио је
покрету „Збор“ где је био шеф одсека за пропаганду у оквиру Генералног секретаријата. Током Другог светског рата у неколико наврата био је привођен од стране
Гестапоа под сумњом да је Јеврејин. Био је директор
Радио Београда од 9. јула 1940. до 1941. године.
[2][4]
Прву приповетку „Смрт поручника Ранђића“ објавио је у часопису „Мисао“ 1919. године.
[2] Написао је романе „Кроз буру“ (1921) и „Крила“ (1922), путопис „Кроз јужну Србију“ (1926), мемоарску прозу „Наше последње победе“ (1928), књигу приповедака „Црвени Пјеро“ (1992). Од историјско-публицистичких дела написао је „Пламен четништва“ (1930), „Престолонаследник Петар“ (1933) и „Генерал Милан Недић“ (1963-1968). Његово аутобиографско дело је „Живот човека на Балкану“ (1997).
[5]
Као новинар магазина Време, Краков је путовао у кућу редитеља
Фрица Ланга да уради интервју са њим. Том приликом је Ланг изјавио да га Југославија привлачи и да се нада да ће доћи у посету.
[6]
Бавио се и кинематографијом. Снимио је 1932, године
документарни филм „Кроз земљу наших царева и краљева“. Редитељ је филмског дела „За част отаџбине“ које је премијерно приказано 25. марта 1930. године. Прва верзија тог филма је била
без звука па је дорађена и 1938. је добијена нова верзија са коначним насловом „Голгота Србије“.
[1] Филм је приказан новембра 1940.
[7]
Током
Другог светског рата подржао је генерала
Милана Недића који му је био ујак. Био је уредник недићевских новина „Ново време“ (1943-1944), „Обнова“ и „Записи“. У Аустрију је отишао септембра 1944. и после рата живео углавном у
Паризу. У Југославији је осуђен због колаборације током рата.
[1]
Био је библиофил, екслибрист и колекционар старог новца. Био је ожењен
Иванком Михајловић (1898), ћерком
Милице Михајловић.
[3]
У својој аутобиографији је забележио да су га житељи два места у Југославији прогласила за почасног грађанина, „а једног чак дало моје име једној својој главној улици“. Затим наводи: „добио сам осамнаест одликовања, од којих су пола ратна, и добио сам три смртне пресуде“. Наводи да је у једној енциклопедији пре рата наведен као „велики јунак ратова“, док је после Другог светског рата постао „народни непријатељ“.
[5]
Наслови на сајму књига 2013. године у Београду
- Живот човека на Балкану
- Кроз буру, роман, 1921.
- Крила, роман, 1922.
- Кроз Јужну Србију, 1926.
- Наше последње победе, 1928.
- Човек који је изгубио прошлост, роман (рукопис није сачуван).
- Пламен четништва, 1930.
- Милан Недић, у два тома - први 1963, други 1968.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Станислав_Краков
Велики херој балканских ратова, првог и другог светског рата. Србија се коначно сетила овог великог српског официра, књижевника, новинара и доделила му улицу на периферији Београда.
Нека му је вечна слава.
