gost 36952
Elita
- Poruka
- 17.066
Problem je u tome sto svi mislimo da radimo pravu stvar, tj svi znaju da treba naci ravnotezu, ali niko nije siguran sta je prava mera...
-
- Popularno:
- Čim se rodiš dobiješ ime, religiju...
- Blokaderi, blokaderi, gde su vam...
- Novosti: Žarko P. osuđen zbog napada na...
- Bild: Masovni protesti, nasilje, podele...
- Dokle ce Policija Srbije da brani SNS...
- Zašto bi žene pristajale na dvostruki...
- Putin na engleskom: Sledeći put u Moskvi
- Tacka sa koje nema povratka: Vucici...
- Batinaši u Srbiji upali u kafić...
- Kako sebe vidite u starim danima
Стаклено звоно или Право време 2. део
- Začetnik teme Hellen
- Datum pokretanja
- Poruka
- 8.923
pa baš zato što nema savršene mere i ravnoteže, računam, i odgovorno tvdim, bolje je ići u korist slobode nego "staklenog zvona"... A kod nas je uglavnom obrnuta logika, kao, sedi kod kuće meni na oku, biće ti bolje... Oće malo morgen... Definitivno recept za pravljenje truta i socijalnogdefekta...
MAJAJ
Zainteresovan član
- Poruka
- 496
- Poruka
- 21.131
и да су корени отуђења и ту, у нама, а не само у неким ''објективним околностима''....
ovo si jos davno rekla, ali citam temu od pocetka, pa me je ovo inspirisalo.... nadam se da ovo nije spam
nego, to je definitivno tacno, mislim da je tempo zivota i nedostatak zive komunikacije jedan od razloga otudjenosti, koja i cini da su i nasa deca vise pred kompjuterom, a manje na livadi sa drugarima i da ih zbog vrtoglavog i ludog vremena u kome zivimo stitimo i vise nego sto (mozda) treba.....
jdejzi
Zainteresovan član
- Poruka
- 368
Sa ovim se potpuno slazem.A,slozice se i postavljacica teme Hellen,da
pojam staklenog zvona,zavisi od slucaja do slucaja. I sama se setila da
za neke stvari decu 'drzi "pod staklenim zvonom.
O famoznim NASIM vremenima necu,jer je vec sve receno.
Ja sam mama koja je dala dete u vrtic sa tri godine iako nisam
radila...ali gledala ga krijuci se kako place u dvoristu vrtica...
Ostao je u vrticu,Ja sam uciteljici u prvom osnovne rekla da
moj sin nece znati da se presvuce kad se oznoji,ali otisao je,
i dobih informaciju od iste,da i te kako ume sve sam....
Da vas ne smaram sopstvenim primerima strahovanja,
bojala se jesam ali sam ga PUSTALA.....
Znaci,prirodno je da se roditelji brinu,ali vazno je
da poznaju svoju decu i da su svesni da ih preterani
strah nece spreciti da ih u svakoj situaciji zastite.
Moj sin je (pored mojih strahova,ali ne sporovodjenih u delo )
izrastao u odgovornog,razumnog,i pre svega samostalnog momka
na koga sam ponosna.Bojte se,ali ne patoloski
- Poruka
- 21.131
Nesto razmisljam, to pojam staklenog zvona moze razlicito da se tumaci.
N e mislim da mi je cerka pod staklenim zvonom ako ne ide da se nocu ili predvece, mada je to noc, igra ispred zgrade sa klincima koji su nevaspitani i skloni tuci i agresiji.
Ona sama to ne zeli, i ja ne je ne teram
I ona sama bira svoje drustvo i odredjuje da li ce biti dete koje je raslo vise na ulici ili ipak vise u kuci
Naravno da treba da biude vise u igri sa vrsnjacima, ali ako to znaci da se druzi sa nevaspitanom decom od koje moze da dobije negativan primer a oni su u osetljivom dobu, ja bih bila luda majka ako bih je gurala u takvo drustvo.
Ona sama ne zeli, i ok.
Mozda cu zvucati glupo, ali kucno vaspitanje je nesto sto izuzetno cenim kod ljudi i ono se ne stice dobijanjem informacija na ulici, odn. poluinformaciaj od vrsnjaka
Druzenje - da, prostakluk - ne
N e mislim da mi je cerka pod staklenim zvonom ako ne ide da se nocu ili predvece, mada je to noc, igra ispred zgrade sa klincima koji su nevaspitani i skloni tuci i agresiji.
Ona sama to ne zeli, i ja ne je ne teram
I ona sama bira svoje drustvo i odredjuje da li ce biti dete koje je raslo vise na ulici ili ipak vise u kuci
Naravno da treba da biude vise u igri sa vrsnjacima, ali ako to znaci da se druzi sa nevaspitanom decom od koje moze da dobije negativan primer a oni su u osetljivom dobu, ja bih bila luda majka ako bih je gurala u takvo drustvo.
Ona sama ne zeli, i ok.
Mozda cu zvucati glupo, ali kucno vaspitanje je nesto sto izuzetno cenim kod ljudi i ono se ne stice dobijanjem informacija na ulici, odn. poluinformaciaj od vrsnjaka
Druzenje - da, prostakluk - ne
gost 114587
Elita
- Poruka
- 23.661
evo jedne skoro "paranoicne" mame
moja cerka prekosutra krece u prvi razred osnovne skole. do pre dva meseca je isla u vrtic(predskolsko) gde je stekla brojne sjajne drugare, pa smo se preko dece i mi roditelji sprijateljili, poceli medjusobno da se posecujemo itd. samo dvoje njih je do sada pustlo decu da odu sama do prodavnice (koja je npr u zgradi pored bez da se prelazi ulica). samo jedan je pustio dete da prespava kod drugara. opet, ima i onih koji ne dozvoljavaju da deca prespavaju kod bake i deke bez njih (khm ne vidim sta tu moze da im se desi???).
moja princeza nazalost nema drustvo da bi se igrala ispred zgrade, bar nema jos uvek jer smo se skoro preselili. dok smo ziveli u starom stanu pustala sam i nju i mladjeg brata ispred zgrade. ulica nam je bila savrsena, slepa ulica u koju retko kad zadje auto. a u svakoj kuci bar dvoje dece
fenomenalno. pravili su kolace od blata (mislim da su ih cak i probali), igrali se zmurke, ledenog cike... ma super.
pustam je da prespava kod drugarica, isto tako njene drugarice dolaze kod nas.
za bioskop/bazen/ostalo ne znam... naravno da ce me uvek biti strah kada negde ode bez mene, ali svesna sam da ce to vreme doci i kada me prvi put bude pitala verujem da cu je pustiti.
moja cerka prekosutra krece u prvi razred osnovne skole. do pre dva meseca je isla u vrtic(predskolsko) gde je stekla brojne sjajne drugare, pa smo se preko dece i mi roditelji sprijateljili, poceli medjusobno da se posecujemo itd. samo dvoje njih je do sada pustlo decu da odu sama do prodavnice (koja je npr u zgradi pored bez da se prelazi ulica). samo jedan je pustio dete da prespava kod drugara. opet, ima i onih koji ne dozvoljavaju da deca prespavaju kod bake i deke bez njih (khm ne vidim sta tu moze da im se desi???).
moja princeza nazalost nema drustvo da bi se igrala ispred zgrade, bar nema jos uvek jer smo se skoro preselili. dok smo ziveli u starom stanu pustala sam i nju i mladjeg brata ispred zgrade. ulica nam je bila savrsena, slepa ulica u koju retko kad zadje auto. a u svakoj kuci bar dvoje dece
fenomenalno. pravili su kolace od blata (mislim da su ih cak i probali), igrali se zmurke, ledenog cike... ma super.pustam je da prespava kod drugarica, isto tako njene drugarice dolaze kod nas.
za bioskop/bazen/ostalo ne znam... naravno da ce me uvek biti strah kada negde ode bez mene, ali svesna sam da ce to vreme doci i kada me prvi put bude pitala verujem da cu je pustiti.
mmicica
Veoma poznat
- Poruka
- 12.483
Dok smo ziveli u gradu radnja nam je bila u zgradi u koju je nasa cerka (tada joj je bilo cetiri godine) isla sama.Posto je bila mala nije mogla da ide liftom pa je stalno isla stepenicama.Svi su je poznavali i sto je jos vaznije ja sam znala svoje dete,a to je najbitnije kao i poverenje u njega.
gost 114587
Elita
- Poruka
- 23.661
nama je prodavnica u zgradi pored. ona uvek ide sama i nju takodje svi znaju jer se sa svima sita isprica (mislim na komsije iz zgrade i prodavacice).
inace najjaci biser je kada je sa dve godine isla da kupi mleko. tada smo letovali u "slovenskoj plazi". ona krenula u prodavnicu a mi je pratili sa sve kamerom, i dan danas kada vidim taj snimak placem od smeha.
mmicica
Veoma poznat
- Poruka
- 12.483
nama je prodavnica u zgradi pored. ona uvek ide sama i nju takodje svi znaju jer se sa svima sita isprica (mislim na komsije iz zgrade i prodavacice).
inace najjaci biser je kada je sa dve godine isla da kupi mleko. tada smo letovali u "slovenskoj plazi". ona krenula u prodavnicu a mi je pratili sa sve kamerom, i dan danas kada vidim taj snimak placem od smeha.
Mogu zamisliti
mali slatkisi gost 149754
Poznat
- Poruka
- 8.473
moj Joca sutra kreće u predškolsko i vidim da zna da ode sam (bili smo da vidimo kad su smene i on je mene lepo odveo do tamo)
al mene je ipak strah da ga pustim samog, nekako još uvek nisam sigurna (nije prometno, blizu je....)
plašim se da neće slučajno da ga zamaje nešto drugo, (da ode za nekom kucom)
plašim se otmica...
sačekaću još mesec-dva dok ga ne pustim samog da ode...
al mene je ipak strah da ga pustim samog, nekako još uvek nisam sigurna (nije prometno, blizu je....)
plašim se da neće slučajno da ga zamaje nešto drugo, (da ode za nekom kucom)
plašim se otmica...
sačekaću još mesec-dva dok ga ne pustim samog da ode...
mmicica
Veoma poznat
- Poruka
- 12.483
moj Joca sutra kreće u predškolsko i vidim da zna da ode sam (bili smo da vidimo kad su smene i on je mene lepo odveo do tamo)
al mene je ipak strah da ga pustim samog, nekako još uvek nisam sigurna (nije prometno, blizu je....)
plašim se da neće slučajno da ga zamaje nešto drugo, (da ode za nekom kucom)
plašim se otmica...
sačekaću još mesec-dva dok ga ne pustim samog da ode...
Kada je nasa najstarija cerkica stigla do predskolskog zelela je da idem sa njom samo dok predjemo put,a dalje je isla sama (skolica nam je bila prekoputa).Naravno stajala sam sve dok nebih videla da je usla unutra i onda nastavila dalje.Oduvek je bila samostalna...valjda to nase pustanje mnogo zavisi i od njih samih.
Tako da draga moja,nemoj sebe siliti.Doci ce i to vreme...oseticete to oboje
- Poruka
- 21.131
Za mnoge stvari Mindjusica je sama izrazila zelju
Prva je bila da ide sama u skolu, to je doslo spontano u fazonu - pa mogla bih i sama
A onda i da spava sama u svojoj sobi - samo je dosla jedan dan i rekla - idi, hocu da spavam sama u svojoj sobi
Prva je bila da ide sama u skolu, to je doslo spontano u fazonu - pa mogla bih i sama
A onda i da spava sama u svojoj sobi - samo je dosla jedan dan i rekla - idi, hocu da spavam sama u svojoj sobi
Zena s greskom
Iskusan
- Poruka
- 5.712
Dobila sam ovaj meil danas,mozda su ga neki od vas vec procitali ali pozeleh da ga stavim ovde za sve one koji nisu( mislim da sam odabrala pravu temu ) ), i u potpunosti ga podpisujem. Sve je to istina ma koliko neko hteo da kaze nesto drugachije. Ne znam ko ga je sastavio tj. napisao ali svaka mu cast!!!
POZDRAV GENERACIJI
Za svu decu koja su rođena
70-tih i 80-ih !!
Prvo, preživeli smo i rođeni smo normalni iako su nase majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pusile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetes.
U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu „Čuvati daleko od dohvata dece“ na bočicama sa lekovima, vratima i ormarima.
Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e. Piskili smo u krevet.
Kao deca, vozili smo se u automobilima bez pojasa i vazdusnih jastuka i nismo morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rosulama.
Pili smo vodu iz creva za zalivanje vrta, a ne iz flasica kupljenih u velikim trgovačkim lancima. Delili smo flasicu Cocte i Coca Cole sa nasim prijateljima i
NIKO nije umro zbog toga!
Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili kole koje su i tada bile pune sećera, ali nismo bili debeli zato sto smo smo se STALNO IGRALI NAPOLJU!
Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla na ulici,
žmurke, planova, klisa, jurke, partizana i nemaca, 1-2-3, kauboja i indijanaca, lozinke, džamije, fantoma i svega ostalog sto je samo dečija masta bila u stanju smisliti,
Neretko, nas niko nije mogao naći po celi dan.
I nikad nije bilo problema...
Provodili smo cele dane praveći trokolice od otpada iz podruma, spucstali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice.
Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica naučili smo kako resiti problem.
Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme s koncentracijom u skoli.
Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali skolskog psihologa i usmerivača pa smo ipak zavrsavali nekakve skole.
Nama nisu prodavali drogu ispred skole...
Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box, nikakve video igrice,
nismo imali 99 kanala na televiziji (samo dva i to drugi tek od popodne),
nismo imali video rekordere, surround sound, mobilne, kompjutere, Internet, chat rooms.. ..
MI SMO IMALI PRIJATELJE
I MI SMO ISLI NAPOLJE
DA SE DRUŽIMO S NJIMA !
Padali smo s drveća, znali se poseći na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku , ali
nasi roditelji nikada nisu isli na sud zbog toga.
Igrali smo se s lukom i strelom, pravili katapulte i bacali petarde za Novu godinu i sve smo to preživeli bez posedica!
Isli smo biciklom ili peske do prijateljeve kuće, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću da se družimo i budemo zajedno!
Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku. U stvari, bili su često stroži nego sam zakon!
Imali smo slobodu, pravo na greske, uspeh i odgovornost.
I naučili smo živeti s tim!
I ti pripadas toj generaciji?
ČESTITAM!
MOŽDA ĆES ŽELETI DA PODELIS OVO S OSTALIMA KOJI SU IMALI SREĆE DA ODRASTU KAO PRAVA DECA, PRE NEGO STO SU ADVOKATI, DRŽAVE I VLADE POČELI ODREĐIVATI KAKO TREBA ŽIVETI !
A možda bi trebalo ovo poslati i danasnjoj deci, da vide kako smo mi odrastali...
Pozdrav generaciji!
ŽIVELI !!!
e to je neka nostalgija generacijo moja…
) ), i u potpunosti ga podpisujem. Sve je to istina ma koliko neko hteo da kaze nesto drugachije. Ne znam ko ga je sastavio tj. napisao ali svaka mu cast!!! POZDRAV GENERACIJI
Za svu decu koja su rođena
70-tih i 80-ih !!
Prvo, preživeli smo i rođeni smo normalni iako su nase majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pusile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetes.
U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu „Čuvati daleko od dohvata dece“ na bočicama sa lekovima, vratima i ormarima.
Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e. Piskili smo u krevet.
Kao deca, vozili smo se u automobilima bez pojasa i vazdusnih jastuka i nismo morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rosulama.
Pili smo vodu iz creva za zalivanje vrta, a ne iz flasica kupljenih u velikim trgovačkim lancima. Delili smo flasicu Cocte i Coca Cole sa nasim prijateljima i
NIKO nije umro zbog toga!
Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili kole koje su i tada bile pune sećera, ali nismo bili debeli zato sto smo smo se STALNO IGRALI NAPOLJU!
Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla na ulici,
žmurke, planova, klisa, jurke, partizana i nemaca, 1-2-3, kauboja i indijanaca, lozinke, džamije, fantoma i svega ostalog sto je samo dečija masta bila u stanju smisliti,
Neretko, nas niko nije mogao naći po celi dan.
I nikad nije bilo problema...
Provodili smo cele dane praveći trokolice od otpada iz podruma, spucstali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice.
Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica naučili smo kako resiti problem.
Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme s koncentracijom u skoli.
Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali skolskog psihologa i usmerivača pa smo ipak zavrsavali nekakve skole.
Nama nisu prodavali drogu ispred skole...
Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box, nikakve video igrice,
nismo imali 99 kanala na televiziji (samo dva i to drugi tek od popodne),
nismo imali video rekordere, surround sound, mobilne, kompjutere, Internet, chat rooms.. ..
MI SMO IMALI PRIJATELJE
I MI SMO ISLI NAPOLJE
DA SE DRUŽIMO S NJIMA !
Padali smo s drveća, znali se poseći na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku , ali
nasi roditelji nikada nisu isli na sud zbog toga.
Igrali smo se s lukom i strelom, pravili katapulte i bacali petarde za Novu godinu i sve smo to preživeli bez posedica!
Isli smo biciklom ili peske do prijateljeve kuće, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću da se družimo i budemo zajedno!
Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku. U stvari, bili su često stroži nego sam zakon!
Imali smo slobodu, pravo na greske, uspeh i odgovornost.
I naučili smo živeti s tim!
I ti pripadas toj generaciji?
ČESTITAM!
MOŽDA ĆES ŽELETI DA PODELIS OVO S OSTALIMA KOJI SU IMALI SREĆE DA ODRASTU KAO PRAVA DECA, PRE NEGO STO SU ADVOKATI, DRŽAVE I VLADE POČELI ODREĐIVATI KAKO TREBA ŽIVETI !
A možda bi trebalo ovo poslati i danasnjoj deci, da vide kako smo mi odrastali...
Pozdrav generaciji!
ŽIVELI !!!
e to je neka nostalgija generacijo moja…
gost 159591
Poznat
- Poruka
- 8.252
Dobila sam ovaj meil danas,mozda su ga neki od vas vec procitali ali pozeleh da ga stavim ovde za sve one koji nisu( mislim da sam odabrala pravu temu
POZDRAV GENERACIJI
Za svu decu koja su rođena
70-tih i 80-ih !!
Prvo, preživeli smo i rođeni smo normalni iako su nase majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pusile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetes.
U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu „Čuvati daleko od dohvata dece“ na bočicama sa lekovima, vratima i ormarima.
Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e. Piskili smo u krevet.
Kao deca, vozili smo se u automobilima bez pojasa i vazdusnih jastuka i nismo morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rosulama.
Pili smo vodu iz creva za zalivanje vrta, a ne iz flasica kupljenih u velikim trgovačkim lancima. Delili smo flasicu Cocte i Coca Cole sa nasim prijateljima i
NIKO nije umro zbog toga!
Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili kole koje su i tada bile pune sećera, ali nismo bili debeli zato sto smo smo se STALNO IGRALI NAPOLJU!
Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla na ulici,
žmurke, planova, klisa, jurke, partizana i nemaca, 1-2-3, kauboja i indijanaca, lozinke, džamije, fantoma i svega ostalog sto je samo dečija masta bila u stanju smisliti,
Neretko, nas niko nije mogao naći po celi dan.
I nikad nije bilo problema...
Provodili smo cele dane praveći trokolice od otpada iz podruma, spucstali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice.
Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica naučili smo kako resiti problem.
Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme s koncentracijom u skoli.
Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali skolskog psihologa i usmerivača pa smo ipak zavrsavali nekakve skole.
Nama nisu prodavali drogu ispred skole...
Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box, nikakve video igrice,
nismo imali 99 kanala na televiziji (samo dva i to drugi tek od popodne),
nismo imali video rekordere, surround sound, mobilne, kompjutere, Internet, chat rooms.. ..
MI SMO IMALI PRIJATELJE
I MI SMO ISLI NAPOLJE
DA SE DRUŽIMO S NJIMA !
Padali smo s drveća, znali se poseći na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku , ali
nasi roditelji nikada nisu isli na sud zbog toga.
Igrali smo se s lukom i strelom, pravili katapulte i bacali petarde za Novu godinu i sve smo to preživeli bez posedica!
Isli smo biciklom ili peske do prijateljeve kuće, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću da se družimo i budemo zajedno!
Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku. U stvari, bili su često stroži nego sam zakon!
Imali smo slobodu, pravo na greske, uspeh i odgovornost.
I naučili smo živeti s tim!
I ti pripadas toj generaciji?
ČESTITAM!
MOŽDA ĆES ŽELETI DA PODELIS OVO S OSTALIMA KOJI SU IMALI SREĆE DA ODRASTU KAO PRAVA DECA, PRE NEGO STO SU ADVOKATI, DRŽAVE I VLADE POČELI ODREĐIVATI KAKO TREBA ŽIVETI !
A možda bi trebalo ovo poslati i danasnjoj deci, da vide kako smo mi odrastali...
Pozdrav generaciji!
ŽIVELI !!!
e to je neka nostalgija generacijo moja…
Zena s greskom
Iskusan
- Poruka
- 5.712
***...propustila sam tvoj post...sory...
nicija03
Obećava
- Poruka
- 54
Ja sam generacija 50, moja deca 70.Znaci u tih 40 godina koje su obuhvacene temom uslovi odrastanja su se razlikovala iz generacije u generaciju. Mislim da ni jedna generacija u 10.g. nije piskila u krevet. Zasto preterivati. Da je odrastanjeu 50 bilo bezbednije ali siromasnije i to je tacno.Ja sam svoju decu znaci generacija 70 vodila u obdaniste , ostavljala same u stanu sa polaskom u zabaviste,nisu nosile pampers ali imale su pelene dok je trebalo. I to zavisi od deteta. Nisam dozvoljavala da se druze po tudjim stanovima, nego na ulici,kad izvirnem da mogu da ih vidim. Izrasle su u samostalne i odgovorne osobe i ako su i one imale racunar cuveni komodor 64 . I tada su se igrale igrice ,ali ne do besvesti. I kod nas je do srednje skole radnim danima vazila parola "u 9 u krevet".I sa 15 godina su otisle u grad u srednju skolu.Prakticno pocele samostalno da zive. Danas su oni roditelji i deca im sede za racunarom do besvesti, igraju one strasne ratnicke igre, a maleni su,Kao bebe moji unuci nisu pili vode, lekar je rekao da je dovoljno mleko, caj? Ne ,to nije dobro .Na nosu su stavljeni kad su oni trazili ,jer ne treba decu prisiljavati na ono sto ne zele.Ako zaplace moze te komsija prijaviti da zlostavljas dete. Pre neki dan sam bila na strandu u NS oko 10 uvece. Deca su se igrala kao da je 3 po podne.Kazu tako treba. Mala deca. Mozda oni svoju decu nece ni stavljati da spavaju. Ako budu roditelji. Mi smo sklapali brakove od 20-25 g. Danasnje generacije od 35-40.g. I to retko. Nemaju nikakvu ekonomsku osnovu za stvaranje porodice. Stalno se pitam dokle je granica ljudske gluposti. Eto pre neki dan,rekose da ce produziti godine za odlazak u penziju. Koliko generacija dece bi moglo da radi i da stvara potomstvo ,a da se matorci sklone. Ali stvarno , iz svih radnih struktura, da i taj roditelj nauci svoje dete da u 9 ide u krevet, jer sutra je novi radni dan,a ne spavanje do podne. Ja ne mogu da krivim roditelje za promene koje su evidentne. Verujem da se svako kroz zivot bori po svojoj intuiciji, i to je i najbolje. Ekstreme uvek iskljucujem i u negativnom i u pozitivnom smislu. Ipak prosek je vazan. Tu je masovnost i to je ogledalo drustva.Mislim da su danasnje generacije pune straha od svega i svacega. I ne cudim se tome.
