- Poruka
- 388.420
Umesto da se kaže biti “blažen”, “izuzetno srećan”, “presrećan“ i slično, u narodu se često govori: biti na sedmom nebu. U rečnicima se upotreba ovog izraza potvrđuje brojnim primerima iz književnih dela i razgovornog jezika.Zanimljivo je da se pri tome broj sedam (sedmo nebo) zamenjuje sa devet (deveto nebo), ili čak deset (deseto nebo). U Rečniku srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU navedene su potvrde iz dela:
Laze K. Lazarevića, Svetolika Rankovića i drugih pisaca za sve tri te varijante:”Arsenu se razvedri pred očima. Priđe i sam bunaru… Ona poče polivati. Arsen na devetom nebu (Laz. L. 1,182). Uh, kako ćemo sad? viknu Ljubica. – Ništa… poći ćemo, reče veselo Gojko, koji je bio na desetom nebu od radosti (Rank. S 2, 23). Šapnula je na uho Ivu: ‘Dođite odmah po mene…’ Ivo je bio u devetom nebu (Bart 1, 54).
“Taj sad misli da je u sedmom nebu (Maks. I. 1).“ (knj. XIV, 682 6). I u Matešićevom Frazeološkom rječniku u dva primera je deveto nebo, a u jednom sedmo, i to s potvrdom iz savremene proze: “Glista je cvao, u sedmom nebu. – MAJDAK1, GRAĐA.“
Kao što se može videti, u svim datim primerima značenje je isto: iskazivanje najvišeg stepena zadovoljstva, odnosno blaženstva i sreće. U običnim predstavama o nebu i zemlji postoji samo jedno nebo, koje rečnici objašnjavaju kao „vasionski, svemirski prostor koji se, gledan sa zemlje, vidi u obliku velikog svoda“.
Odakle, onda, u ovom izrazu sedam (ili devet, deset) neba i zašto čovek dostižepuno zadovoljstvo i sreću tek na onom poslednjem?
Pitanje je zanimljivo kao i sam odgovor. Izraz sedmo nebo (kao i deveto, deseto nebo) ima svoj koren u staroj grčkoj filozofiji, u učenju znamenitog filozofa Aristotela (384-322. god pre naše ere). U svojoj raspravi O nebu Aristotel, govoreći o ustrojstvu vasione, iznosi tvrdnju da ona mora imati “savršen” oblik lopte teda se sastoji od niza nepokretnih, prozračnih sfera, na koje su pričvršćena nebeska tela: prvo Mesec, pa Sunce, planete itd.
Najudaljenija sfera je najbliža „prvom pokretaču“ i na njoj se nalaze zvezde stajaćice. To je već objašnjenje zašto sedmo (ili deveto, deseto) nebo predstavlja najviše blaženstvo. Doći dotle, znači vinuti se do zvezda i biti u blizini „prvog pokretača“ sveta. Iz filozofije izraz sedmo nebo prenesen je u religiju, pa zatim u običan govor.
Zanimljivo je da su u svetoj knjizi muslimana, Kuranu, predstave vasione, tj. neba iste kao u Aristotela. Razlika je samo u tome što se umesto “prvog pokretača” ovde javlja Bog (Alah):“On je za vas sve što postoji na Zemlji stvorio, zatim je svoju volju prema nebu usmerio i kao sedam nebesa ga uredio “ “Sedam nebesa“ spominje se u Kuranu na više mesta, a i tu svetu knjigu je, kako se veruje, doneo melek (anđeo) sa sedmog neba.
Što se u narodu umesto sedmo nebo govori i deveto(ređe deseto) nebo, to je sasvim normalna zamena brojeva, kakvu susrećemo i u nekim drugim izrazima.
U ostalim jezicima (kao u ruskom, na primer) upotrebljava se samo sedmo nebo: biti na sedmom nebu ili biti u sedmom nebu.
Zanimljivostdana
Laze K. Lazarevića, Svetolika Rankovića i drugih pisaca za sve tri te varijante:”Arsenu se razvedri pred očima. Priđe i sam bunaru… Ona poče polivati. Arsen na devetom nebu (Laz. L. 1,182). Uh, kako ćemo sad? viknu Ljubica. – Ništa… poći ćemo, reče veselo Gojko, koji je bio na desetom nebu od radosti (Rank. S 2, 23). Šapnula je na uho Ivu: ‘Dođite odmah po mene…’ Ivo je bio u devetom nebu (Bart 1, 54).
“Taj sad misli da je u sedmom nebu (Maks. I. 1).“ (knj. XIV, 682 6). I u Matešićevom Frazeološkom rječniku u dva primera je deveto nebo, a u jednom sedmo, i to s potvrdom iz savremene proze: “Glista je cvao, u sedmom nebu. – MAJDAK1, GRAĐA.“
Kao što se može videti, u svim datim primerima značenje je isto: iskazivanje najvišeg stepena zadovoljstva, odnosno blaženstva i sreće. U običnim predstavama o nebu i zemlji postoji samo jedno nebo, koje rečnici objašnjavaju kao „vasionski, svemirski prostor koji se, gledan sa zemlje, vidi u obliku velikog svoda“.
Odakle, onda, u ovom izrazu sedam (ili devet, deset) neba i zašto čovek dostižepuno zadovoljstvo i sreću tek na onom poslednjem?
Pitanje je zanimljivo kao i sam odgovor. Izraz sedmo nebo (kao i deveto, deseto nebo) ima svoj koren u staroj grčkoj filozofiji, u učenju znamenitog filozofa Aristotela (384-322. god pre naše ere). U svojoj raspravi O nebu Aristotel, govoreći o ustrojstvu vasione, iznosi tvrdnju da ona mora imati “savršen” oblik lopte teda se sastoji od niza nepokretnih, prozračnih sfera, na koje su pričvršćena nebeska tela: prvo Mesec, pa Sunce, planete itd.
Najudaljenija sfera je najbliža „prvom pokretaču“ i na njoj se nalaze zvezde stajaćice. To je već objašnjenje zašto sedmo (ili deveto, deseto) nebo predstavlja najviše blaženstvo. Doći dotle, znači vinuti se do zvezda i biti u blizini „prvog pokretača“ sveta. Iz filozofije izraz sedmo nebo prenesen je u religiju, pa zatim u običan govor.
Zanimljivo je da su u svetoj knjizi muslimana, Kuranu, predstave vasione, tj. neba iste kao u Aristotela. Razlika je samo u tome što se umesto “prvog pokretača” ovde javlja Bog (Alah):“On je za vas sve što postoji na Zemlji stvorio, zatim je svoju volju prema nebu usmerio i kao sedam nebesa ga uredio “ “Sedam nebesa“ spominje se u Kuranu na više mesta, a i tu svetu knjigu je, kako se veruje, doneo melek (anđeo) sa sedmog neba.
Što se u narodu umesto sedmo nebo govori i deveto(ređe deseto) nebo, to je sasvim normalna zamena brojeva, kakvu susrećemo i u nekim drugim izrazima.
U ostalim jezicima (kao u ruskom, na primer) upotrebljava se samo sedmo nebo: biti na sedmom nebu ili biti u sedmom nebu.
Zanimljivostdana
