- Poruka
- 95.555
San je prirodan fiziološki proces kao što je disanje i nema načina da se spreči.
Novija istraživanja su pokazala da čovek lišen snova, u mnogim slučajevima,
svoje nagone podsvesti može oslobađati u realnosti.
Snovi obezbeđuju da čovek “ludi” svakoga dana i neophodni su za zdravlje.
To je jedino stanje kada je čovek slobodan, u pravom smislu te reči.
Misli u snu su samo san i tajna koju niko osim snevača ne zna.
San čoveka oslobađa opažanja prirode, rutinskog zadatka da njome potpunije ovlada
ili nalaženja načina da se od nje odbrani.
On čoveku pruža podatke o unutrašnjem životu,
otkrivajući mu najdublje tajne koje bi mu inače ostale nepoznate.
https://wannabemagazine.com/sta-vam-snovi-govore/
Neprotumačen san je kao neotvoreno pismo, misao iz Talmuda, jevrejske svete knjige.
San je poklon, bilo da donosi dobre vesti, koje čoveka opominju i najavljuju budućnost,
ili nešto loše, čiji je smisao da ga zavara.
Brojna proučavanja i istraživanja snova do sada nisu rezultirala naučno utvrđenim temeljima
. Svaki novi istraživač je na samom početku.
Tumačenja kroz istoriju su najbolji pokazatelj da svaka ličnost ima svoje viđenje sna.
Platon tvrdi da je najbolji tumač snova onaj koji najbolje shvata ličnost.
Snove je poredio sa slikom u vodi koju i najmanji pokret menja.
Onaj ko u iskrivljenoj slici može da vidi istinu, taj zna protumačiti san.
Aristotel objašnjava kroz činjenicu da je čovek u snu spreman i sposoban za sve,
obrazlaže to kroz oslobađanje od stida, straha i razuma. Nema ludosti i bezočnosti koju ne bi počinio u snu.
Prva saznanja o snovima
Tvorac naučnih temelja znanja o snovima S. Frojd (Sigmund Freud)
objašnjava da san maskira želju snevača. Kada su želje jake i neprihvatljive san ih preoblikuje tako
da snevač pada u duboki san i ničega se ne seća posle buđenja.
Zaboravljanje je u vidu predostrožnosti podsvesti snevača, koja se na ovakav način
brani od neprihvatljivih i neprijatnih saznanja o svojoj ličnosti.
Oponent stavu Frojda bio je Alfred Adler (Alfred W. Adler),
koji je smatrao da san čoveku lako ponudi mir, zavara ga, omogućava mu povlačenje pred neuspehom.
Ponekad snevač u stvari uvežbava ulogu i tako doprinosi da ona postane stvarna
, da učvrsti most koji povezuje problem sa ciljem kojeg se čvrsto drži.
Da li su svi prvi mislioci i veliki tumači teorija o snu mogli da dopru do same suštine?
Ili je to bio samo jedan mali pokušaj da se dokuči nedokučivo?
Novija istraživanja su pokazala da čovek lišen snova, u mnogim slučajevima,
svoje nagone podsvesti može oslobađati u realnosti.
Snovi obezbeđuju da čovek “ludi” svakoga dana i neophodni su za zdravlje.
To je jedino stanje kada je čovek slobodan, u pravom smislu te reči.
Misli u snu su samo san i tajna koju niko osim snevača ne zna.
San čoveka oslobađa opažanja prirode, rutinskog zadatka da njome potpunije ovlada
ili nalaženja načina da se od nje odbrani.
On čoveku pruža podatke o unutrašnjem životu,
otkrivajući mu najdublje tajne koje bi mu inače ostale nepoznate.
https://wannabemagazine.com/sta-vam-snovi-govore/
Neprotumačen san je kao neotvoreno pismo, misao iz Talmuda, jevrejske svete knjige.
San je poklon, bilo da donosi dobre vesti, koje čoveka opominju i najavljuju budućnost,
ili nešto loše, čiji je smisao da ga zavara.
Brojna proučavanja i istraživanja snova do sada nisu rezultirala naučno utvrđenim temeljima
. Svaki novi istraživač je na samom početku.
Tumačenja kroz istoriju su najbolji pokazatelj da svaka ličnost ima svoje viđenje sna.
Platon tvrdi da je najbolji tumač snova onaj koji najbolje shvata ličnost.
Snove je poredio sa slikom u vodi koju i najmanji pokret menja.
Onaj ko u iskrivljenoj slici može da vidi istinu, taj zna protumačiti san.
Aristotel objašnjava kroz činjenicu da je čovek u snu spreman i sposoban za sve,
obrazlaže to kroz oslobađanje od stida, straha i razuma. Nema ludosti i bezočnosti koju ne bi počinio u snu.
Prva saznanja o snovima
Tvorac naučnih temelja znanja o snovima S. Frojd (Sigmund Freud)
objašnjava da san maskira želju snevača. Kada su želje jake i neprihvatljive san ih preoblikuje tako
da snevač pada u duboki san i ničega se ne seća posle buđenja.
Zaboravljanje je u vidu predostrožnosti podsvesti snevača, koja se na ovakav način
brani od neprihvatljivih i neprijatnih saznanja o svojoj ličnosti.
Oponent stavu Frojda bio je Alfred Adler (Alfred W. Adler),
koji je smatrao da san čoveku lako ponudi mir, zavara ga, omogućava mu povlačenje pred neuspehom.
Ponekad snevač u stvari uvežbava ulogu i tako doprinosi da ona postane stvarna
, da učvrsti most koji povezuje problem sa ciljem kojeg se čvrsto drži.
Da li su svi prvi mislioci i veliki tumači teorija o snu mogli da dopru do same suštine?
Ili je to bio samo jedan mali pokušaj da se dokuči nedokučivo?
i gurkam ga da ustane. Što je glupo, glupo je.
