Sve žene vole bar fin izgled, asertivnost, zanimljivost i dobru veštinu u krevetu. Tu onda postoje varijacije na skali jer ne vole isti format Ceca i neka studentkinja umetničkog koledža, ali je suština ista. Jedino što ne smeš da dopustiš to je da budeš prevazidjen, da te izdominiraju u društvu, da te ona izdominira i da postaneš nezanimljiv. Žene vole dramu i stalnu stimulaciju. Slabost takodje ne treba pokazivati, mora da ti se divi, da oseti da si snažan a ne tunjav, i naravno da budeš bar prosečan u seksualnim veštinama jer bez toga sve ovo gore pada u vodu.
Feministkinje pokušavaju da oslobode ženski rod i to je u redu u kontekstu jednakih radnih prava, ali mimo toga protiv nekih stvari se prosto ne može, muškarac je muškarac, žensko žensko, one u mladosti najviše vole muškarce koji stvaraju dramu. Inače lično smatram da su žene nesposobne za stvarnu empatiju prema muškarcu kog preziru, da imaju neki urodjen skener za tunjavost, povučenost i slabost i to im stvara gnušanje iznutra iako spolja glume da nije tako. Sećam se srednje škole i jedne drugarice iz drugog razreda koju sam više puta pitao da sednem pored nje, smetalo joj je što uopšte postavljam pitanje, što prosto ne sednem, što nisam asertivniji, bezobzirniji. Sećam se i jedne ortakinje koja je stalno pričala da bi dečku sve mogla da oprosti sem da bude neki ''miran tip, tih, nenametljiv":
Npr. ako imaš vrhunski izgled a tunjav si poyebaće se sa tobom, ali će se ohladiti vrlo brzo i neće tu biti ničeg trajnog.
bombona!
