Шта тренутно радиш? 15

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
И оно што смо јуче писали а многи схватили као да кривимо родитеље што благе везе с мозгом нема...
Исто су се питали и неки психолози које сам јутрос слушала на ту тему...
Где смо оманули, шта пропустили ако не видимо промене код свог детета, макар оно и глумило да је све ок!?
Ни моја мама није примећивала код мене, и не сметрам је због тога лошом мајком, не замерам ништа... Само се питам да ли је могуће да мени, као мајци промакне?
 
Moguce.
Zavisi od deteta.
Ja i sada u odraslom dobu sam slicna.
Nece niko ziv naslutiti sta mi se desava ako sama ne kazem.

На мени се све видело. На крају крајева дођем код родитеља са снужденом фацом, чекајући да ме питају - шта ти је. Онда све кажем.
 
Isto istijacko
Tako sam radila i kao mala
Tako radim i sada
A uvek da mama ne bi brinula
Meni je psiholog savetovao da to menjam
Napomenuo da sam nezavisna ali previse, da imam gard i ne pustam lako ljude, i ne dozvoljama da budem ranjiva... I da je to naravno pogresno jer je ekstrem....
Moram sebi dozvoliti to i pustiti nekad i druge da brinu za mene....
Obecala sam da cu ici na terapije i nisam jos 😂
 
На мени се све видело. На крају крајева дођем код родитеља са снужденом фацом, чекајући да ме питају - шта ти је. Онда све кажем.
Ја не. Као и Медуза, ћутим и све је супер. И мој син је тип који више воли да свари у себи. Али до сада сам успевала да осетим, можда баш зато што ми је толико сличан, па нађем модел у разговору, не директно, да се сломи и каже.
Нису то биле неке Бог зна како велике ствари, објективно. Али су њему, субјективно у том тренутку биле највеће. И нисам умањивала њихов значај.
Најтеже ми је било претпрошло лето, када ми је једно вече рекао:”Нисам срећан.” Није рекао да је несрећан, али није ни срећан. Дуго смо причали, сутрадан сам на послу цео дан радила кроз сузе. Срећа па сам сама у канцеларији. Радим а требају ми брисачи на очима. Па сам истраживала, читала о тинејџерима, њиховим реакцијама,...
Испоставило се да му је у том тренутку требао неко близак, да је био усамљен... Онако суштински. Има он лепо друштво, имају слична интересовања и морална начела, али му је требало више. Како је нашао девојку, то је прошло. И сам ми је то после рекао. Повремено се вратим на ту тему са њим.
Још увек не знам шта да мислим, јер је врло самосталан, воли и самоћу, никада није одавао да зависи о икоме. Али можда јесте тип који има природну, јаку потребу за партнерством. Можда ће бити од оних што се гоје заједно са женом :lol:
Хтедох рећи да нема тог посла, партнера, игрица са мушкарцима, путовања,... ничега што ми је прече и што би ми пре одвукло пажњу од њега. А нисам мама која га лепи себи за сукњу.
 
Meni je psiholog savetovao da to menjam
Napomenuo da sam nezavisna ali previse, da imam gard i ne pustam lako ljude, i ne dozvoljama da budem ranjiva... I da je to naravno pogresno jer je ekstrem....
Moram sebi dozvoliti to i pustiti nekad i druge da brinu za mene....
Obecala sam da cu ici na terapije i nisam jos 😂
Оваква сам ја била дуго. Тек у овој вези сам се размазила. Пре сам изигравала свемогућу. Нисам знала да ли сам мушко или женско :lol:
Сада сам женица :rotf: и да ти кажем, није уопште лоше.
 
Dete ne sme da oseća da je roditelja potrebno zaštiti. To dete je silom prilika odraslo.

Ne pišem za tebe, samo sam se nadovezala.
Ја сам увек имала тај осећај, да треба да штитим маму и процењујем ситуације које може поднети а које не.
Ћутала сам и због деде. Да је знао истину, он би убио оног монстума. Где под старе дане да иде у затвор!? :(
 
Ја сам увек имала тај осећај, да треба да штитим маму и процењујем ситуације које може поднети а које не.
Ћутала сам и због деде. Да је знао истину, он би убио оног монстума. Где под старе дане да иде у затвор!? :(

Мени је отац увек био главни саветник.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top