Sta trenutno radis? 11

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Danas me ćerka ceo dan vuče za bluzu kad nešto hoće. Milion puta joj kažem da ne vuče, tegli, pocepaće. Inače smo u fazi kad moram svaku stvar po sto puta da kažem. Večeras isto vuče i ja iz sveg glasa zagrmim da ne vuče. Ona i dalje. Bilo je ha bum! i pljesnem je sva besna po ruci da pusti.
Ona jaukne, zabolelo je, počne da viče udarila si me! I iz sveg glasa preteći - sad si me udarila i nikad više!
Nikako da u glavi spojim sliku i ton, dete od 4 godine. Sve sam naopako zamišljala.
 
Jaoj bar nisi bila tigar...bila sam bengalski tigar koji juri kroz prašumu sibirskog tigra bar sat vremena a ispao je iz rutine zbog vremenske razlike ide u krevet u 23h, upucacu se...mrzim role play, mrzim smišljanje dijaloga tigra koji je smazao slonu užinu koju mu je dečak Matija doneo...

Čičak, to nije knjiga za malu decu no za decu koja ne znaju Turski mars, Simfoniju 25, Rekvijem, Čarobnu frulu itd itd...naša deca to ne znaju jer retko idu u muzičke škole a na tv-u je veća šansa da vide snošaj uživo nego da čuju tog Mocarta...

Jos je tresnuo glavu, ima modar rog posred cela...ima dana i DANA...navila sam mu sat na sedam, ne mogu vise da budem bengalski tigar po noći...
 
**Freya**:
Jaoj bar nisi bila tigar...bila sam bengalski tigar koji juri kroz prašumu sibirskog tigra bar sat vremena a ispao je iz rutine zbog vremenske razlike ide u krevet u 23h, upucacu se...mrzim role play, mrzim smišljanje dijaloga tigra koji je smazao slonu užinu koju mu je dečak Matija doneo...

Čičak, to nije knjiga za malu decu no za decu koja ne znaju Turski mars, Simfoniju 25, Rekvijem, Čarobnu frulu itd itd...naša deca to ne znaju jer retko idu u muzičke škole a na tv-u je veća šansa da vide snošaj uživo nego da čuju tog Mocarta...

Jos je tresnuo glavu, ima modar rog posred cela...ima dana i DANA...navila sam mu sat na sedam, ne mogu vise da budem bengalski tigar po noći...
Kliknite za proširenje...
Ma to je stvar izbora.
Ko zeli da gleda snosaje gledace, ko zeli Mocarta i Betovena, gledace i slusace... ;) od rodjenja ;)
Moj sin je imao srecu da ide kod vaspitacice koja se bavi muzikom, zvali su se Notice. A u sklopu vrtica nam je muzicka skola, koju posecuju vrlo cesto.
 
**Freya**:
Jaoj bar nisi bila tigar...bila sam bengalski tigar koji juri kroz prašumu sibirskog tigra bar sat vremena a ispao je iz rutine zbog vremenske razlike ide u krevet u 23h, upucacu se...mrzim role play, mrzim smišljanje dijaloga tigra koji je smazao slonu užinu koju mu je dečak Matija doneo...

Čičak, to nije knjiga za malu decu no za decu koja ne znaju Turski mars, Simfoniju 25, Rekvijem, Čarobnu frulu itd itd...naša deca to ne znaju jer retko idu u muzičke škole a na tv-u je veća šansa da vide snošaj uživo nego da čuju tog Mocarta...

Jos je tresnuo glavu, ima modar rog posred cela...ima dana i DANA...navila sam mu sat na sedam, ne mogu vise da budem bengalski tigar po noći...
Kliknite za proširenje...
I tigar, mada samo tigar, nisam toliko kreativna :)))i čudovište. :)))

Ja se potpuno slažem, treba deci na njihov teren dovesti poznata klasična dela, da ih dožive kao nešto svoje... Drugačiji će pristup imati.

A beban je sav izlupan po glavi. Još nisam videla dete koje ima toliko podliva i ogrebotina po glavi. :(
 
Kichbran

Mom balans ne valja, nikada mu nije valjao...obigravam oko njega i uvek drusne...po pravilu na glavu, direktna putanja zvana pad - glava.
Evo u pet dana se stropostao sa velikog kreveta u snu na parket...ok, uzmi prenosni krevetac...dobro, sada je bezbedan baaaam sa stolice, baaaam glavu, ide ide ide dobro vidi stepenik ooooo ooo o baaaam mamaaaaaaaaa buuuuuuuuu...počinjem da verujem da ne vidi dobro.
Gledam decu njegovog uzrasta jure na trotinetima, guraju onaj bicikl bez pedala a ja molim boga da ne padne u kući...I naravno padne.
A nije ono atopican, tonus mišića je normalan, ni mršav ni debeo, visok i krupniji ali krakat...po svakoj logici ne bi trebalo tako ali ako mi verujes on ne zna da se spusti niz tobogan...kao luda žena ga drzim gore da nekako izvuče noge da se ne strovali direktno na glavu...a onda mu dam ruke da se spusti...sa 2 godine i 7, 8 meseci kol'ko već ima...I to se spusti par puta i gotovo, odradio je posao, ne mora više da se muči. Hodanje je maltretiranje, zašto da hodam kad imam mamu da me nosi...I tako nosim svuda...dodje mi da aktiviram ponovo kolica u trenucima očaja. Uvek sam se čudila ženama koje guraju poveću decu a sada znam da to nisu lenje zene, ne, ne, to su zene koje imaju lenju decu. Još sam i bengalski tigar postala...I svaka živuljka koju ima...kad je inspirisan postanem lokomotiva koju spasava bernandinac iz smetova. On je, naravno, bernandinac.
 
**Freya**:
Kichbran

Mom balans ne valja, nikada mu nije valjao...obigravam oko njega i uvek drusne...po pravilu na glavu, direktna putanja zvana pad - glava.
Evo u pet dana se stropostao sa velikog kreveta u snu na parket...ok, uzmi prenosni krevetac...dobro, sada je bezbedan baaaam sa stolice, baaaam glavu, ide ide ide dobro vidi stepenik ooooo ooo o baaaam mamaaaaaaaaa buuuuuuuuu...počinjem da verujem da ne vidi dobro.
Gledam decu njegovog uzrasta jure na trotinetima, guraju onaj bicikl bez pedala a ja molim boga da ne padne u kući...I naravno padne.
A nije ono atopican, tonus mišića je normalan, ni mršav ni debeo, visok i krupniji ali krakat...po svakoj logici ne bi trebalo tako ali ako mi verujes on ne zna da se spusti niz tobogan...kao luda žena ga drzim gore da nekako izvuče noge da se ne strovali direktno na glavu...a onda mu dam ruke da se spusti...sa 2 godine i 7, 8 meseci kol'ko već ima...I to se spusti par puta i gotovo, odradio je posao, ne mora više da se muči. Hodanje je maltretiranje, zašto da hodam kad imam mamu da me nosi...I tako nosim svuda...dodje mi da aktiviram ponovo kolica u trenucima očaja. Uvek sam se čudila ženama koje guraju poveću decu a sada znam da to nisu lenje zene, ne, ne, to su zene koje imaju lenju decu. Još sam i bengalski tigar postala...I svaka živuljka koju ima...kad je inspirisan postanem lokomotiva koju spasava bernandinac iz smetova. On je, naravno, bernandinac.
Kliknite za proširenje...
Malo mi je lakše, jer ja ne viđam decu sa modricama na glavi, a sad zbog njega baš zagledam. On ih u svakom trenutku ima bar 10. Blam me da ga vodim negde. Stalno se pravdam.
Treba da ga vodim kod lekara specijaliste alergologa za lek Singular. Čekam mesec dana da mu se čelo upristoji da me ne driblaju lekari tamo što ne pazim dete i evo sad je katastrofa, sve gore i gore.

On je motorički dobar, odličan. I Tina je u ovom periodu bila natprosečna motorički. Posle su je strahovi sputavali i sad je ispod proseka. Verovatno će tako i on jer iste razvojne strahove ima. Ali nema to veze, kad pada direktno na čelo ide, ruke kao da nema.

I nosanje isto. Neće kolica. Ako ponesemo kolica zavši se tako što jednom rukom guram kolica drugom nosim njega. Kapiram da deca vole tu vrstu nežnosti i komunikacije, ali ruke više ne osećam.

Takva je bila i Tina, nosala sam je do dve i po godine, dok nisam ostala trudna i dok se nije pojavio hematom. I za divno čudo razumela je kad joj kažem da mamu boli stomak i više ne smem da je nosim. A do tad ni da čuje ubeđivanja na sve moguće načine. Čekam još malo da poraste pa da primenim istu taktiku. :)
 
[QUOTE="kichbran, post: 38706186, member: 385858"

I nosanje isto. Neće kolica. Ako ponesemo kolica zavši se tako što jednom rukom guram kolica drugom nosim njega. Kapiram da deca vole tu vrstu nežnosti i komunikacije, ali ruke više ne osećam.

[/QUOTE]
Kako se ovoga secam :lol:
A u kolicima, voce, pelene igracke kupljene usput..em bole ruke, em ledja, I nervozna sam I balansiram sa kolicima jednom rukom dok guram uzbrdo I psujem..
A najradije bih ih gurnula sa pola ulice nizbrdo I otisla bez njih kuci
Zato sam vrlo rano pocela da ih ne koristim vise..lakse je bilo samo nju da nosim :heart:
 
Ja sam i prihvatila vraginu sugestiju, plus što on zaista nikad nije voleo kolica, pa sam ih ostavila čim je napunio 14-15m. Ranac na leđa, njega za ruku i u kupovinu. On je naravno bio sav presrećan što je u uspravnom položaju, ne znam da li je 3x tražio da ga nosimo. I sada, sa skoro tri, prevaljuje neke solidne kilometraže za te male nožice. U stanju je da šeta po 2h a da se ne požali na umor. Tobogan obožava, ali zato ljulju ni na slici ne voli da vidi.
A najviše voli da bude mali pomagač, pa sad i njemu nosimo ranac, pa na pijaci i on dobije deo kupovine da ponese kući, niko nije kao on tada, i stalno ponavlja 'mama ja sam najbolji' i nikako ne znam kako da ga ubedim da ne mora stalno da bude najbolji a da ga ne zbunim dodatno.
 
lunjo, ne ubejduj ga, jos je mali
poslozice on sve u svojoj glavici kada dodje vreme, ti ces ga samo malo usmeriti kada i ako bude trebalo

moj je to tek sada poceo da uci da je sasvim ok ne biti najbolji, a tupila sam i tupila i nista nije imalo efekta dok valjda sam nije skontao

sada ima u skoli nevenu koja je mnogo bolja od njega sto je, zakljucio je on, super jer kad ne zna on se okrene i prepise od nevene : ))
a nevena se istopi kad se vide, kao i on
znaci umrem od smeha kada ih vidim pa kad onako stidljivo sa onim krezavim osmehom kazu jedno drugom - cao n-, a ona mu uz isti stidljivi osmeh uzvrati - cao j- i smugne
 
Lúnasa:
Da, znam da je mali, ali mi je užasno teško kad vidim koliko se trudi a ne može nešto da uradi, koliko bude demotivisan, srce da ti pukne kad kaže - ja nisam najbolji :)))))
Kliknite za proširenje...
ika place i histerise i napusta scenu kad nije najbolja ili kad ne moze nesto iz prve
tj sad je smanjila dozivljaj, al mi stalno pricamo da stvari nekad moras vjezbati bas dugo da ih savladas i da to opet ne znaci da ces bit najbolji, al znaci da si dao sv od sebe...bla bla..totalno bih pokidala prodaju kirbija nakon ovog...
 
kichbran:
Malo mi je lakše, jer ja ne viđam decu sa modricama na glavi, a sad zbog njega baš zagledam. On ih u svakom trenutku ima bar 10. Blam me da ga vodim negde. Stalno se pravdam.
Treba da ga vodim kod lekara specijaliste alergologa za lek Singular. Čekam mesec dana da mu se čelo upristoji da me ne driblaju lekari tamo što ne pazim dete i evo sad je katastrofa, sve gore i gore.

On je motorički dobar, odličan. I Tina je u ovom periodu bila natprosečna motorički. Posle su je strahovi sputavali i sad je ispod proseka. Verovatno će tako i on jer iste razvojne strahove ima. Ali nema to veze, kad pada direktno na čelo ide, ruke kao da nema.

I nosanje isto. Neće kolica. Ako ponesemo kolica zavši se tako što jednom rukom guram kolica drugom nosim njega. Kapiram da deca vole tu vrstu nežnosti i komunikacije, ali ruke više ne osećam.

Takva je bila i Tina, nosala sam je do dve i po godine, dok nisam ostala trudna i dok se nije pojavio hematom. I za divno čudo razumela je kad joj kažem da mamu boli stomak i više ne smem da je nosim. A do tad ni da čuje ubeđivanja na sve moguće načine. Čekam još malo da poraste pa da primenim istu taktiku. :)
Kliknite za proširenje...

Ja te potpuno razumem, mene boli sve.

Nije zbog kolica, on je obožavao svoja kolica, izvukla sam ga iz istih sa dve godine jer su ljudi upućivali prekorne poglede što guram veliko dete. On je onako, Guskica Beba. Kolica su mi bila najbolje potrošen novac, on je u njima spavao, užinao, uživao...rado ih je zamenio za mamu ali za sopstvene noge šanse nema. Sada se još i razgovara i vrti maminu kosu, extraaaa a mene sve boli, ledja, karlica, stomak...na rukama su mi vene izašle, gledam slike i užasnem se rukama pitam da li stvarno takve a muž kaže da nisu bas takve...I mislim da se neće vratiti, ostaće zauvek takve kao simbol sibirskog tigra sa dve godine...

Vidi...

20180425_152530-1.jpg
 
Lúnasa:
Ja sam i prihvatila vraginu sugestiju, plus što on zaista nikad nije voleo kolica, pa sam ih ostavila čim je napunio 14-15m. Ranac na leđa, njega za ruku i u kupovinu. On je naravno bio sav presrećan što je u uspravnom položaju, ne znam da li je 3x tražio da ga nosimo. I sada, sa skoro tri, prevaljuje neke solidne kilometraže za te male nožice. U stanju je da šeta po 2h a da se ne požali na umor. Tobogan obožava, ali zato ljulju ni na slici ne voli da vidi.
A najviše voli da bude mali pomagač, pa sad i njemu nosimo ranac, pa na pijaci i on dobije deo kupovine da ponese kući, niko nije kao on tada, i stalno ponavlja 'mama ja sam najbolji' i nikako ne znam kako da ga ubedim da ne mora stalno da bude najbolji a da ga ne zbunim dodatno.
Kliknite za proširenje...
Isto. Sreće prevelike kad je prvi put pešaka ušao i lift i izašao iz zgrade. Nikad više nije hteo nazad u kolica. Samo što sam ga ja par puta uzela u ruke da bih uspela da stignem negde jer trči na kontra stranu i tu je ukapirao da može i tako...

A ja t. pričam redovno da se ne meri sa drugima jer uvek ima neko bolji u nečemu, nego da se meri sa sobom od prethodnog dana, da li je bolja nego što je bila juče, da li je nešto novo naučila, nabrajamo šta je novo naučila, slovo, pesmicu, da crta nešto... Kako se trudila i naučila, jer je isto sklona drami ako nešto ne ide lako. Mala je ona za tu vrstu priče, ali nešto će valjda ući u glavu.

Mada nisu ni oni tako naivni. Kad me pita koja mi je od njene dve najbolje drugarice lepša. Ja se preslišavam otkud joj to, pa opet naširoko obe su lepe, svaka ima svoje nešto zbog čeka je posebna Ona sluša, pa pita onako sasosećajno - ne smeš da kažeš? :rotf:
 
**Freya**:
Ja te potpuno razumem, mene boli sve.

Nije zbog kolica, on je obožavao svoja kolica, izvukla sam ga iz istih sa dve godine jer su ljudi upućivali prekorne poglede što guram veliko dete. On je onako, Guskica Beba. Kolica su mi bila najbolje potrošen novac, on je u njima spavao, užinao, uživao...rado ih je zamenio za mamu ali za sopstvene noge šanse nema. Sada se još i razgovara i vrti maminu kosu, extraaaa a mene sve boli, ledja, karlica, stomak...na rukama su mi vene izašle, gledam slike i užasnem se rukama pitam da li stvarno takve a muž kaže da nisu bas takve...I mislim da se neće vratiti, ostaće zauvek takve kao simbol sibirskog tigra sa dve godine...

Vidi...

Pogledajte prilog 606880
Kliknite za proširenje...
Pusti ruke, vidi kako je sladak i kakav osmeh imaš. :)
 
**Freya**:
Da budem otvorena, neka odraste u šta mu je drago samo ako moze manje da pada...bar da nema rogove po glavi...neka pada na guzu, šta fali guzi...neka povuče na majku finu, veliku, meku pa neka pada na nju...
Kliknite za proširenje...

Greška.
Treba što voš da pada da bi stekao osećaj prostora, ravnoteže i orijentacije u prostoru, kao i osećaj sopstvenog tela, kad koju ruku da poturi i gde, nogu itd.
 
Frejo bas imas lep osmeh :)
A maleni lepu kosicu. :heart:
I ruke su ti lepe.

Inace za nosanje,
Samo prestanite da nosite. Jer u suprotnom ih ucite da ste zrtve svojih izbora.
Nisam nosala, sin je sa godinu i po znao po 2-3 km da prepesaci, mala se njarila cesto, sad kad vracam film, ona je trazila nosakanje...
I ne brinite za padove... sve to prodje :heart:
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top