Sta to imamo?

[Zauz]

Ides preko mosta kad ono rupa kroz koju se vidi voda.Nikakvog obelezavanja rupe nema.Mogao je neko da se polomi,srecom nije.Sutra vec zakrpljeno.
Zabrana prelaska preko mosta za slepere i kamione.Da bi sto duze trajao.
Kondomi,cigare na keju.Betonske kante bacene u vodu.Klupe koje su dobrim delom od metala podignute na kante za djubre,polomljene.Polomljene ljuljaske kao redovna pojava.Polomljene mlade sadnice drvece.
Cele ulice bez kontejnera a nema ni kanti za djubre.Nema gde da se baci smece.
Kontejneri prepuni smeca jer ih je nedovoljno.
Oronule fasade,vlaga u zgradama,nekreceno sto godina a nikog nije briga.

Spojler

Uriniranje na skrivenim mestima (ulazi zgrada,periferne ulice npr.) .

Ne mogu dalje.Zagrada jer mi je muka od te nekulture ljudi.Divljastvo,primitivizam.
Copori pasa lutalica.Propale kuce/dvorista/hale/kasarne nakadasnje itd.isl. ruine gde se skupljaju narkomani,zive klosari.

Nije bitno gde ko prezivljava.Vecina prezivljava jer zivota nema.Manje - vise svuda je slicna stvar u pitanju osim kad se sminka za javnost.
Ostali su natpisi nekih starih prodavnica,mesta.To nije sklonjeno a jos iz vremena eks Ju stoji,raspada se.

Beznadje traje medju ljudima jos malo tri decenije pune jer se nista ne menja na bolje.To je normalno stanje,da se videti svakog dana.To zavisi od onih koji odlucuju jer ljudi sami ne mogu da urade nista sto se da videti po propalim inicijativama.

Nemamo mesto gde bi beskucnici ziveli.Ima ih 17.000 a kazu i duplo u BG.Nema nikakvih obavestenja za celu zemlju.Njih treba skloniti sa ulica u kuce negde da imaju pristojne zivote.Vecina njih nema gde da ode.Ako su zavisnici ili psihicki bolesnici u ustanove.Nehumano je da u 21.veku imamo ljude koji su na ulici.

 

[Trust no one]

Kad smo bili klinci bilo je tih akcija u školi, sadili smo drveće, čistili smo parkove... Učiteljica nam je trubila da se ništa ne baca na ulicu, valja nam to opet uvesti. Nema druge.

znami, mi smo takav narod, nemamo nikakvu gradjansku kulturu.

To je najveci problem,kultura koja se uci (u najvecem broju slucajeva NE uci) za pocetak u porodici,dok je dete malo...Ako vidi da da ja bacam svuda smece,tako ce i moje dete da se ponasa.
A vecina ljudi je nazalost takva.Licno sam za kaznjavanje i to debelo kaznjavanje svakoga ko smece baca ne na ta mesta koja su predvidjena.
Rusi imaju jednu dobru raklamu: Nije cisto tamo gde se cisti nego tamo gde se ne prlja.

 

[Kvinsi]

Samo vas čitam i pitam se dokle ćete...

Hajde da svi obećamo sebi samima da nećemo da bacamo smeće van kante za smeće, počistimo ispred svoje kuće. Pa će neki od komšija nekog od nas da to vidi, 1% će da se malo postidi, pa će da počisti ispred svoje kuće... Polako će i kult čistoće da se proširi kao što se proširio i kult prljavštine. Za 200 godina će možda naši čukununuci da žive čistije. Ebga, od nečega se mora početi.
Početak je najteži, a ako ne počnemo mi, moraće da počinju naši naslednici.
Ili stisni zube i počni, ili budi p-izda i pusti da tvoja deca plaćaju za tvoja sranja.

ocigledno je da ne zivis ovde. ja cak budem veoma glasna (odmah se setim elektrike) kad me dete pita zasto je djubre pobacano pored polupraznog kontejnera, govoreci mu kako su to neki nekulturni ljudi namerno bacili, ljudi koji ne vole prirodu, svoj komsiluk i grad.
ne vredi.
imamo komsije koji zive iznad nas koje mrzi da izvode kuce napolje, pa ga puste da se sam sjuri sa treceg sprata i pisa tacno ispred ulaznih vrata ulaza. ako su vrata zatvorena, neko sidje i otvori, ali ne odvede kuce u parkic iza zgrade koji je udaljen 50m. bacaju pikavce sa terase itd.
za moj komsiluk nema spasa koliko god se ja trudila

 

[Kosta2]

...sta je to sto imamo ovde...

Vec duze vreme pokusavam da sagledam situaciju u mom zivotu, gradu, drzavi, podneblju i pogledam ocima moje dece...
Doslo je lepo vreme, raspusti, moje radno vreme fleksibilno, izvedem dete u setnju skoro svaki dan...i skoro svaki dan osetim neki nelagodan osecaj u toku te setnje... jer ono sto posmatramo i u cemu bi trebali da uzivamo je propadanje. Cisto i jasno propadanje. Svega. Komplet. Juce mi je cak palo na pamet da napravim jednu seriju slika kako izgleda setnja nasim gradom i kejom. I kako ja skoro apsurdno objasnjavam svojoj deci zasto je nesto tako i kako to ustvari treba da bude. Uz svaki taj nelagodan osecaj, skoro svakodnevno cujem da neko odlazi odavde.
Elem, evo kako izgleda nasa setnja kroz grad...
Parkiramo u centru, sledi pitanje:”Mama zasto su sva ova kola parkirana na ulici?”
“Zato sto je sine zatvorena jedna od glavnih ulica.”
“A kad ce je otvoriti?”(ovo pitaju vec skoro godinu dana)
“Ne znam duso.”(tri puta je pustana na nedelju dana i zatvarana na 6 meseci jer neko ko je radio projekat je jako pametan.skinuli su kaldrmu koja traje tri miliona godina i stavili neku fensi glupost koja traje ocigledno tri dana)
Nastavljamo setnju kroz zatvorenu “novu” ulicu u kojoj se svaki drugi butik, radnja zatvorio jer su zatvorili ulicu. Ali posmatramo Second hand, trafika, apoteka, menjacnica, kladionica, brza hrana, butik itd... imamo i galeriju, svetla tacka te ulice, i pozoriste i lepu poslasticarnicu... odlazimo na kej... prvo imamo raspalo igraliste s desne strane. Ako necemo da ga gledamo, imamo kanal koji je ociscen, ali je posecena trska samo bacena na obalu, zajedno sa tonom smeca, a do kanala je malo tesko doci od trave koja je negde do kolena, negde do ramena... nastavljamo... iza raspalog igralista, ide napusteni zapusteni restoran sa ogromnom bastom, koji je nekad radio, ja se secam tamo su mama i tata izlazili, sad se to samo rusi vec 20ak godina, okupljaliste narkomana verovatno... srecom pa mi je dete jos uvek malo pa ne vidi taj uzas iza nekad prelepo uredjenog zidica restorana... u kom je nekad gostovala Lepa Brena ozbiljno... nakon toga ide jedna vrlo lepo zapustena kuca sa travom i sibljem do kolena... ali naspram ovog prethodnog nekako mi dodje “rusticna”... onda ide splav i oko njega smece u kanalu, kao i kontejner na sred keja... nastavljamo do stadiona... “novog”... ispisan i isaran sa svih strana... zamazan gofnima... sa naravno pobacanim smecem u one amfore... travom koja dziklja iz svake rupe... a nekad? Eeee... levo opet kanal i dete koje ne vidi od trave pa me molim “Podigni me mama da vidim jel ima kornjaca?”.... nakon toga opet ide deo zapustene livade koja opet deluje osvezavajuce posle ovih prizora... pa nailazimo na “poslovni centar” tj.male kucice sagradjene u ono “sretno” vreme moje mladosti(a tad sam mislila da gore ne moze) ... prvih recimo 5-7 sluze za opet bacanje smeca(mora da smo jako bogata drzava cim imamo toliko smeca?) obijeni, razvaljeni, istemovani zidovi, staklo svuda, opet gofna ... ispisani zidovi , i verovatno spricevi... trudim se da ne gledam, kad prolazim tuda gledamo u prljavi kanal, lepse je ... nakon toga ima jedno 100m sredjeno, poslovnih prostora poslosticarnica itd...
Elem, to je ta setnja gradom... ili bar deo... ima i deo “Mama zasto je ova skola ovako ruzna?” Zato sto sine fasadu nisu radili nikad zato se raspada... ali mama i tata su ti tu isli pa idemo na emocije...

Nego, prica se zavrsava tako, sto smo mi u toj setnji pojeli sladoled, videli 6 kornjaca, jednu patkicu, 4 zabe, jednog kolibrija i 3 mace... i detetu je bilo zanimljivo...

Ali je meni bilo tuzno ... jer je posle 20 godina sve gore nego kad sam ja bila dete...

Pa ne mogu da se ne pitam Sta to mi imamo deci da pruzimo? Da pokazemo?
Kako da im godinama odgovaramo na ista pitanja:”Mama zasto neko ovde baca smece? Mama zasto je ovo prljavo? Mama zasto...?”


Jeste zadovoljni izgledom svog mesta?
Onim sto mozete da pruzite i pokazete vasoj deci?

U nastavku cu priloziti slike... jednom... da ovekovecim

Šta to imamo?

Imamo puna groblja onih koji su izgradili ovu zemlju.
Imamo njihove naslednike koji nisu dovoljno cenili što su im roditelji ostavili a najveća im greška jer vaspitali svoju decu.

Da rezimiram. Još malo pa nemamo ništa.

 

[Mali čičak]

Pogledajte prilog 486894

 

[Mali čičak]

Evo je planina smeca prekoputa mege o kojoj sam vam pricala...
Danas smo prolazili i setim se uslikati...

2005.godine kad smo mm i ja doselili u Ns, ovo je bila livada... nije bilo nicega...
Dolazili smo “autoputem”, koji je imao semafor bas na ovom mestu sa kog sam slikala...
I secam se dobro mog cudjenja da autoput ima semafor i dve trake... (to je bio magistralni put koji su nam nazvali autoput)...
Taj cuveni “autoput” su nam naplacivali 330 din za 30ak km...
I to je nenormalno, magistralu preimenovati u autoput i naplacivati kao da idem do horgosa... ali je to proslo...
Sagradio se novi autoput... i tik uz njega smetliste... najvece koje sam u zivotu videla...

Ja sam i dalje u soku ko je dozvolio smetliste uz autoput?!?!?!? Deponija?!?!?

 

[Julian]

...sta je to sto imamo ovde...

Vec duze vreme pokusavam da sagledam situaciju u mom zivotu, gradu, drzavi, podneblju i pogledam ocima moje dece...
Doslo je lepo vreme, raspusti, moje radno vreme fleksibilno, izvedem dete u setnju skoro svaki dan...i skoro svaki dan osetim neki nelagodan osecaj u toku te setnje... jer ono sto posmatramo i u cemu bi trebali da uzivamo je propadanje. Cisto i jasno propadanje. Svega. Komplet. Juce mi je cak palo na pamet da napravim jednu seriju slika kako izgleda setnja nasim gradom i kejom. I kako ja skoro apsurdno objasnjavam svojoj deci zasto je nesto tako i kako to ustvari treba da bude. Uz svaki taj nelagodan osecaj, skoro svakodnevno cujem da neko odlazi odavde.
Elem, evo kako izgleda nasa setnja kroz grad...
Parkiramo u centru, sledi pitanje:”Mama zasto su sva ova kola parkirana na ulici?”
“Zato sto je sine zatvorena jedna od glavnih ulica.”
“A kad ce je otvoriti?”(ovo pitaju vec skoro godinu dana)
“Ne znam duso.”(tri puta je pustana na nedelju dana i zatvarana na 6 meseci jer neko ko je radio projekat je jako pametan.skinuli su kaldrmu koja traje tri miliona godina i stavili neku fensi glupost koja traje ocigledno tri dana)
Nastavljamo setnju kroz zatvorenu “novu” ulicu u kojoj se svaki drugi butik, radnja zatvorio jer su zatvorili ulicu. Ali posmatramo Second hand, trafika, apoteka, menjacnica, kladionica, brza hrana, butik itd... imamo i galeriju, svetla tacka te ulice, i pozoriste i lepu poslasticarnicu... odlazimo na kej... prvo imamo raspalo igraliste s desne strane. Ako necemo da ga gledamo, imamo kanal koji je ociscen, ali je posecena trska samo bacena na obalu, zajedno sa tonom smeca, a do kanala je malo tesko doci od trave koja je negde do kolena, negde do ramena... nastavljamo... iza raspalog igralista, ide napusteni zapusteni restoran sa ogromnom bastom, koji je nekad radio, ja se secam tamo su mama i tata izlazili, sad se to samo rusi vec 20ak godina, okupljaliste narkomana verovatno... srecom pa mi je dete jos uvek malo pa ne vidi taj uzas iza nekad prelepo uredjenog zidica restorana... u kom je nekad gostovala Lepa Brena ozbiljno... nakon toga ide jedna vrlo lepo zapustena kuca sa travom i sibljem do kolena... ali naspram ovog prethodnog nekako mi dodje “rusticna”... onda ide splav i oko njega smece u kanalu, kao i kontejner na sred keja... nastavljamo do stadiona... “novog”... ispisan i isaran sa svih strana... zamazan gofnima... sa naravno pobacanim smecem u one amfore... travom koja dziklja iz svake rupe... a nekad? Eeee... levo opet kanal i dete koje ne vidi od trave pa me molim “Podigni me mama da vidim jel ima kornjaca?”.... nakon toga opet ide deo zapustene livade koja opet deluje osvezavajuce posle ovih prizora... pa nailazimo na “poslovni centar” tj.male kucice sagradjene u ono “sretno” vreme moje mladosti(a tad sam mislila da gore ne moze) ... prvih recimo 5-7 sluze za opet bacanje smeca(mora da smo jako bogata drzava cim imamo toliko smeca?) obijeni, razvaljeni, istemovani zidovi, staklo svuda, opet gofna ... ispisani zidovi , i verovatno spricevi... trudim se da ne gledam, kad prolazim tuda gledamo u prljavi kanal, lepse je ... nakon toga ima jedno 100m sredjeno, poslovnih prostora poslosticarnica itd...
Elem, to je ta setnja gradom... ili bar deo... ima i deo “Mama zasto je ova skola ovako ruzna?” Zato sto sine fasadu nisu radili nikad zato se raspada... ali mama i tata su ti tu isli pa idemo na emocije...

Nego, prica se zavrsava tako, sto smo mi u toj setnji pojeli sladoled, videli 6 kornjaca, jednu patkicu, 4 zabe, jednog kolibrija i 3 mace... i detetu je bilo zanimljivo...

Ali je meni bilo tuzno ... jer je posle 20 godina sve gore nego kad sam ja bila dete...

Pa ne mogu da se ne pitam Sta to mi imamo deci da pruzimo? Da pokazemo?
Kako da im godinama odgovaramo na ista pitanja:”Mama zasto neko ovde baca smece? Mama zasto je ovo prljavo? Mama zasto...?”


Jeste zadovoljni izgledom svog mesta?
Onim sto mozete da pruzite i pokazete vasoj deci?

U nastavku cu priloziti slike... jednom... da ovekovecim

Okej, Čile, izvini. Evo moram da kažem - izvini. Sad kapiram kako tebi izgleda kad vidiš neki moj post. Ono kad se naglas pred forumom zapitaš šta bre oće ovaj, otkud mu snaga u prstima.

Misim sad shvatam kako doživljavaš kad vidiš sva ta nejasna slova ispred sebe; koji je to napor za oči i sve to.
Ćuti, ja sam još kao krenuo da čitam ovo tvoje. Vraćao sam se na prvu rečenicu prvog pasusa tri puta pre nego što sam odustao. Zapravo sve je jedan pasus. To je užasno. Kao da čitaš Koštuničin govor.

Teši me jedino što makar ne otvaram teme, pa kao ajde, mada nije mi neko opravdanje.

 

[hirajgoagain]

ok mi je bg, ali zamisli izmestiće železničku i autobusku stanicu sa logičnog mesta, ja se toliko i ne vozim time pa me i ne pogađa realno???
nazidaće tih nekoliko kula
mada nekako sam polusama u bg al to je druga tema... volim parkove, ali i leto će ubrzo