Mali čičak
Stara legenda
- Poruka
- 77.633
...sta je to sto imamo ovde...
Vec duze vreme pokusavam da sagledam situaciju u mom zivotu, gradu, drzavi, podneblju i pogledam ocima moje dece...
Doslo je lepo vreme, raspusti, moje radno vreme fleksibilno, izvedem dete u setnju skoro svaki dan...i skoro svaki dan osetim neki nelagodan osecaj u toku te setnje... jer ono sto posmatramo i u cemu bi trebali da uzivamo je propadanje. Cisto i jasno propadanje. Svega. Komplet. Juce mi je cak palo na pamet da napravim jednu seriju slika kako izgleda setnja nasim gradom i kejom. I kako ja skoro apsurdno objasnjavam svojoj deci zasto je nesto tako i kako to ustvari treba da bude. Uz svaki taj nelagodan osecaj, skoro svakodnevno cujem da neko odlazi odavde.
Elem, evo kako izgleda nasa setnja kroz grad...
Parkiramo u centru, sledi pitanje:”Mama zasto su sva ova kola parkirana na ulici?”
“Zato sto je sine zatvorena jedna od glavnih ulica.”
“A kad ce je otvoriti?”(ovo pitaju vec skoro godinu dana)
“Ne znam duso.”(tri puta je pustana na nedelju dana i zatvarana na 6 meseci jer neko ko je radio projekat je jako pametan.skinuli su kaldrmu koja traje tri miliona godina i stavili neku fensi glupost koja traje ocigledno tri dana)
Nastavljamo setnju kroz zatvorenu “novu” ulicu u kojoj se svaki drugi butik, radnja zatvorio jer su zatvorili ulicu. Ali posmatramo Second hand, trafika, apoteka, menjacnica, kladionica, brza hrana, butik itd... imamo i galeriju, svetla tacka te ulice, i pozoriste i lepu poslasticarnicu... odlazimo na kej... prvo imamo raspalo igraliste s desne strane. Ako necemo da ga gledamo, imamo kanal koji je ociscen, ali je posecena trska samo bacena na obalu, zajedno sa tonom smeca, a do kanala je malo tesko doci od trave koja je negde do kolena, negde do ramena... nastavljamo... iza raspalog igralista, ide napusteni zapusteni restoran sa ogromnom bastom, koji je nekad radio, ja se secam tamo su mama i tata izlazili, sad se to samo rusi vec 20ak godina, okupljaliste narkomana verovatno... srecom pa mi je dete jos uvek malo pa ne vidi taj uzas iza nekad prelepo uredjenog zidica restorana... u kom je nekad gostovala Lepa Brena
ozbiljno... nakon toga ide jedna vrlo lepo zapustena kuca sa travom i sibljem do kolena... ali naspram ovog prethodnog nekako mi dodje “rusticna”... onda ide splav i oko njega smece u kanalu, kao i kontejner na sred keja... nastavljamo do stadiona... “novog”... ispisan i isaran sa svih strana... zamazan gofnima... sa naravno pobacanim smecem u one amfore... travom koja dziklja iz svake rupe... a nekad? Eeee... levo opet kanal i dete koje ne vidi od trave pa me molim “Podigni me mama da vidim jel ima kornjaca?”.... nakon toga opet ide deo zapustene livade koja opet deluje osvezavajuce posle ovih prizora... pa nailazimo na “poslovni centar” tj.male kucice sagradjene u ono “sretno” vreme moje mladosti(a tad sam mislila da gore ne moze) ... prvih recimo 5-7 sluze za opet bacanje smeca(mora da smo jako bogata drzava cim imamo toliko smeca?) obijeni, razvaljeni, istemovani zidovi, staklo svuda, opet gofna ... ispisani zidovi , i verovatno spricevi... trudim se da ne gledam, kad prolazim tuda gledamo u prljavi kanal, lepse je ... nakon toga ima jedno 100m sredjeno, poslovnih prostora poslosticarnica itd...
Elem, to je ta setnja gradom... ili bar deo... ima i deo “Mama zasto je ova skola ovako ruzna?” Zato sto sine fasadu nisu radili nikad zato se raspada... ali mama i tata su ti tu isli pa idemo na emocije...
Nego, prica se zavrsava tako, sto smo mi u toj setnji pojeli sladoled, videli 6 kornjaca, jednu patkicu, 4 zabe, jednog kolibrija i 3 mace... i detetu je bilo zanimljivo...
Ali je meni bilo tuzno ... jer je posle 20 godina sve gore nego kad sam ja bila dete...
Pa ne mogu da se ne pitam Sta to mi imamo deci da pruzimo? Da pokazemo?
Kako da im godinama odgovaramo na ista pitanja:”Mama zasto neko ovde baca smece? Mama zasto je ovo prljavo? Mama zasto...?”
Jeste zadovoljni izgledom svog mesta?
Onim sto mozete da pruzite i pokazete vasoj deci?
U nastavku cu priloziti slike... jednom... da ovekovecim
Vec duze vreme pokusavam da sagledam situaciju u mom zivotu, gradu, drzavi, podneblju i pogledam ocima moje dece...
Doslo je lepo vreme, raspusti, moje radno vreme fleksibilno, izvedem dete u setnju skoro svaki dan...i skoro svaki dan osetim neki nelagodan osecaj u toku te setnje... jer ono sto posmatramo i u cemu bi trebali da uzivamo je propadanje. Cisto i jasno propadanje. Svega. Komplet. Juce mi je cak palo na pamet da napravim jednu seriju slika kako izgleda setnja nasim gradom i kejom. I kako ja skoro apsurdno objasnjavam svojoj deci zasto je nesto tako i kako to ustvari treba da bude. Uz svaki taj nelagodan osecaj, skoro svakodnevno cujem da neko odlazi odavde.
Elem, evo kako izgleda nasa setnja kroz grad...
Parkiramo u centru, sledi pitanje:”Mama zasto su sva ova kola parkirana na ulici?”
“Zato sto je sine zatvorena jedna od glavnih ulica.”
“A kad ce je otvoriti?”(ovo pitaju vec skoro godinu dana)
“Ne znam duso.”(tri puta je pustana na nedelju dana i zatvarana na 6 meseci jer neko ko je radio projekat je jako pametan.skinuli su kaldrmu koja traje tri miliona godina i stavili neku fensi glupost koja traje ocigledno tri dana)
Nastavljamo setnju kroz zatvorenu “novu” ulicu u kojoj se svaki drugi butik, radnja zatvorio jer su zatvorili ulicu. Ali posmatramo Second hand, trafika, apoteka, menjacnica, kladionica, brza hrana, butik itd... imamo i galeriju, svetla tacka te ulice, i pozoriste i lepu poslasticarnicu... odlazimo na kej... prvo imamo raspalo igraliste s desne strane. Ako necemo da ga gledamo, imamo kanal koji je ociscen, ali je posecena trska samo bacena na obalu, zajedno sa tonom smeca, a do kanala je malo tesko doci od trave koja je negde do kolena, negde do ramena... nastavljamo... iza raspalog igralista, ide napusteni zapusteni restoran sa ogromnom bastom, koji je nekad radio, ja se secam tamo su mama i tata izlazili, sad se to samo rusi vec 20ak godina, okupljaliste narkomana verovatno... srecom pa mi je dete jos uvek malo pa ne vidi taj uzas iza nekad prelepo uredjenog zidica restorana... u kom je nekad gostovala Lepa Brena
ozbiljno... nakon toga ide jedna vrlo lepo zapustena kuca sa travom i sibljem do kolena... ali naspram ovog prethodnog nekako mi dodje “rusticna”... onda ide splav i oko njega smece u kanalu, kao i kontejner na sred keja... nastavljamo do stadiona... “novog”... ispisan i isaran sa svih strana... zamazan gofnima... sa naravno pobacanim smecem u one amfore... travom koja dziklja iz svake rupe... a nekad? Eeee... levo opet kanal i dete koje ne vidi od trave pa me molim “Podigni me mama da vidim jel ima kornjaca?”.... nakon toga opet ide deo zapustene livade koja opet deluje osvezavajuce posle ovih prizora... pa nailazimo na “poslovni centar” tj.male kucice sagradjene u ono “sretno” vreme moje mladosti(a tad sam mislila da gore ne moze) ... prvih recimo 5-7 sluze za opet bacanje smeca(mora da smo jako bogata drzava cim imamo toliko smeca?) obijeni, razvaljeni, istemovani zidovi, staklo svuda, opet gofna ... ispisani zidovi , i verovatno spricevi... trudim se da ne gledam, kad prolazim tuda gledamo u prljavi kanal, lepse je ... nakon toga ima jedno 100m sredjeno, poslovnih prostora poslosticarnica itd... Elem, to je ta setnja gradom... ili bar deo... ima i deo “Mama zasto je ova skola ovako ruzna?” Zato sto sine fasadu nisu radili nikad zato se raspada... ali mama i tata su ti tu isli pa idemo na emocije...
Nego, prica se zavrsava tako, sto smo mi u toj setnji pojeli sladoled, videli 6 kornjaca, jednu patkicu, 4 zabe, jednog kolibrija i 3 mace... i detetu je bilo zanimljivo...
Ali je meni bilo tuzno ... jer je posle 20 godina sve gore nego kad sam ja bila dete...
Pa ne mogu da se ne pitam Sta to mi imamo deci da pruzimo? Da pokazemo?
Kako da im godinama odgovaramo na ista pitanja:”Mama zasto neko ovde baca smece? Mama zasto je ovo prljavo? Mama zasto...?”
Jeste zadovoljni izgledom svog mesta?
Onim sto mozete da pruzite i pokazete vasoj deci?
U nastavku cu priloziti slike... jednom... da ovekovecim
))
Sve bih da se sagnem da ga pokupim, da počupam korov pored zida, i da izgrebuljam zapušteni travnjak...
