Šta sve može da nas rasplače?

[Džudi S]

"Plakanje je zdravo i lekovito".

" Slobodno se isplači, biće ti bolje"

Ove dve rečenice govore nam bliske osobe kad vide da smo tužni.

"Recept zvani plakanje" primenjujem povremeno.

***

Postoje i dani u kojima nismo tužni, oni obični dani kada se osećamo dobro. Nemamo razlog zbog kojih bismo plakali.

Ali... U jednom od takvih dana čitamo knjigu i tokom čitanja stanemo, jer nas radnja u knjizi podseti na nešto ili na nekoga. Rasplačemo se, i posle krivimo sebe. "Jake osobe ne plaču" ljutitim glasom krivimo sebe.

Šta sve može da vas rasplače? Da li je to neko sećanje dok čitate knjigu?

Da li počnete da plačete kada na ulici vidite napuštenog kućnog ljubimca psa ili mačku, a ne možete da usvojite to bespomoćno stvorenje iz opravdanih razloga?

Da li može da nas rasplače film koji prati tužnu sudbinu glavnog junaka/ junakinje?

U kojim sve situacijama plačete?

 

[Wise Owl]

Očekivao sam da će tema biti koncipirana tako da diskutujemo o plakanju sa aspekta psihologije, a ne generalnog tipa "Zašto plačete".

"Šta uzrokuje kod ljudi potrebu za plakanjem i zašto se baš na taj način manifestuje? Do plakanja možemo doći i radošću (smehom), ali i velikom tugom i nemogućnošću da vladamo svojim emocijama koje dovode do plača. Da li je plakanje odgovor naše psihe u momentima kada se ne možemo nositi sa nekom situacijom (stresnom)?"

 

[Jasna]

"Plakanje je zdravo i lekovito".

" Slobodno se isplači, biće ti bolje"

Ove dve rečenice govore nam bliske osobe kad vide da smo tužni.

Meni samo govore, nemoj da plačeš. Nema razloga. Sve će biti kako treba.
Budi jaka!
To su ženski saveti. Muški reaguju drugačije. Oni odma traže da prestaneš
da plačeš, da izneseš problem i da se traži rešenje. Nema vremena za
gubljenje.

Tako da sam jedva naučila da plačem. Dok plaćem, te mi rečenice
odzvanjaju u glavi, pa moram sa njima da se svađam i onda više ne
znam dal sam tužna il sam besna.

 

[Nemoguća Могућност]

Toliko me puta istukao zivot da sam prestao da placem. Sad se samo cudim, ponekad, s vremena na vreme.

 

[Džudi S]

Toliko me puta istukao zivot da sam prestao da placem. Sad se samo cudim, ponekad, s vremena na vreme.

Taj osećaj mi je dobro poznat.

Ali, moraš nekako da kanališeš emocije. Plakanje je stvarno zdravo.

Kad potiskujemo svoja osećanja, vremenom se narušava zdravlje u celini.

 

[Zelena milja]

U kojim sve situacijama plačete?

Vrlo retko.
Kao zakasnele reakcije prošlih događaja.

 

[Zelena milja]

. Da li je plakanje odgovor naše psihe u momentima kada se ne možemo nositi sa nekom situacijom (stresnom)?

Da, kada se nakupi mnogo toga, osećanja budu zbunjena i izmešana. Mislimo da je sve ok. A onda nas sustigne sve ono, šta smo mislili da smo preboleli.

 

[The_Night_Hawk]

Не постоји неко правило...
бар за мене...
Може да се деси као окидач било шта...
а да сам сјајно расположен пре тога.
А могу да будем и сав никакав, па да има 300 окидача, и да не плачем.
Чудна смо ми створења, и баш компликована...

 

[Џорџи]

Nesrece dece i odnos deca roditelji

 

[Jasna]

Nesrece dece i odnos deca roditelji

Juče je neko pomenuo ime Kosta, pa je onda krenulo razmišljanje da
niko više neće želeti to ime svom detetu da da. I da bi deca koja su
stradala sada bili maturanti. Birali bi haljine i odela, razmišljali koju
školu će upisati. Pa mi dođe žao i ovih što su preživeli, jer ni od
njihove mature nema ništa. I ne samo da ne mogu maturi da se
raduju kao sva ostala deca, već su za ceo život obeleženi.

Ne plačem na tužne filmove, osim nekada što krene jedna suza
il dve, al to plakanje nije. Al neki tragični događaji vezani za decu
me izbiju iz pameti. To kad se desilo u Ribnikaru, ja sam nekoliko
dana ležala kao da sam bolesna. Sve me je bolelo. I kad god se
toga setim mogu da plačem.