Evo i mene posle dugog vremena i strasnih desavanja.
Zivot se svima nama iskomplikovao pa i mojoj jadnoj Bubiki. Ako se secate nasli smo je kad je imala dva dana, othranili je na cucli i tresli se nad njom kad god je zakasljala. Sada smo se selili ovamo-onamo i konacno nasli sta nam se svidelo, medjutim komsijama se nije dopala Bubika posto je temperamentna i zivahna, ume da zalaje i zacvili. I naravno gazde kazu ne moze ovde. Odvedemo je u selo kod gazdinih rodjaka, super ce da je cuvaju, imaju decu koja ce da je vole... samo mi je zao sto ide. Suze, suze i suze jer necu moci da je vratim kad se budem uselila u svoje.
Prosle su dve nedelje. Uzelela se ja i svi srecni idemo da je vidimo kako joj je lepo tamo, kako je dobila srecu koju joj mi nismo obezbedili. I stignemo tamo, nje nema. Gde mi je kuce? I HORROR!!! Ona je u brdu iznad kuce, vezana lacem od pola metra. Zardjali lanac nije prikacen na njen okovratnik vec joj je vezan oko vrata i vrat joj se obojio od rdje. Jadnicko se otima da nam pridje jer se obradovala ali nema kud. Ja ne mogu da se popnem do nje jer je jako strmo. Jedva cetvoronoske uspem da joj pridjem koliko samo da joj dohvatim njuskicu da joj dam keks. Neko minijaturno burence su joj stavili da u njemu spava. Vode nema, a smrsala je strano. Iznad nje, jos u vecem brdu, je jos jedan vezani trobojac i neko pusteno kucence ali su to ustvari zivi kosturi. Samo kost i koza. Deca se popela oko Bubike kad, ona se plasi njih. Oni se saginju po neko kamenje a ona, jadnicko, krije se iza kucice. Znaci nesto joj rade. Plakala sam juce celog dana.
Ne mogu da je ostavim tamo. Zvala sam ljude koji navodno cuvaju pse u Nisu - nisu im jos gotovi pansioni, trenutno ne mogu, ...tralala... a meni je jako hitno!
MOLIM VAS, ako imate neki predlog javite. Strasno mi je bilo kad sam morala da odem i da je ostavim onako u onom haosu da cvili i place. Ne mogu da se smirim dok je ne izbavim odande, a nemam je gde...
..Pa sigurno ju je neko uzeo 
Držimo palčeve da je negde živa i zdrava. 
