Да се догодио 06. октобар и да је спроведена Лустрација како су неки хтели (На пример покојни Батић Владан Носоња и његов ортак Милан Сент Протић), у Србији би биле две партије- ДСС (Конзервативна) и ДС (Либерална), као што је у целом свету и као што је и било у златно време србијанског парламентаризма у време 1903-1941. Партије одговорне за фијаско 1990их, геноцид и етничко чишћење је наравно требало законом забранти.
Али се то није догодило јер је ДОС био избушен агентима Службе као швицарски сир. Парламентарни избори у децембру 2000. су били савршена прилика за то јер су демократске снаге добиле 70%, социјалисти и смрадикали су били на ивици цензуса. То је била идеална прилика за промену устава, спровођење реформи, и последњи секунд да се евентуално спаси СРЈ федерација, постизањем дила са Милом и Косоварима.
Али уместо тога су снаге 90их инфилтрирале ДОС или постале легитимна опозиција, са њима су се склапали дилови, давале фотеље, а све то у једном мрачном колу симбиозе са мафијом и ратним злочинцима, који су на крају заклали премијера.
Недостатак 06. октобра је запечатио судбину српског народа и осудио га на вероватни нестанак са 21. веком, односно на свођење на неку егзотичну икебана заједницу (Асирци).
Лустрација!?
Магловит, флуидан, неразумљив и јалов термин, без конкретно дефинисаног предлога (који је изостао), потсећа ме на јалову максиму, "Косово је Србија", коју рабе нишчи и наивни, а која нас закопава.
Данас је ситуација много, МНОГО гора.
Коштуница је један од најодговорнијих што је европеизација (србизација), отомански моделиране Србије пропала.
Добили смо отоманску србендизацију са Србендама, морално и етички, најсличнији негативним ликовима код Његоша, Миљанова и Вишњића.
Испоставило се да он није желео отклон од позно отоманског модела, него је покуша да га само мало уљуди и сачува.
Ако је искрено и хтео да мења Србију, успут је схватио да је за отклон од "Отомана" потребна лична храброст, коју није имао, а која се плаћа крвљу, могуће и сопственом.
Зато се бавио сценском шминком, док воз није довољно успорио у кривини да може безбедно да сиђе без већих телесних оштећења.
Потрошио је замах и сада смо на горем месту него пре петог октобра.
Јалов тип који нас је пуно коштао.
Ту грчевиту везаност за Азију и отомански начин, демострирао је и Тадић "китећи" Београд турским заставама и постављајући споменике по Ташу.
Данас отприлике 25% бирача гласа за огавни владајући отомански модел, а већина осталих гласача опозиције би такође хтела отомански модел али огаван на мало другачији начин.
То је идентичан модел реформи и економских стабилизација из СФРЈ, мењамо се, али тако, да се ништа не промени.
Србендске аге, бегови, везири и султани су његово (Коштуничино) наслеђе, уз сву осталу ордију њушкача под реп.
Овде "Србенда", уосталом као и комуниста, није национално-идеолошка одредница него морално-етичка.
После тридесетак година "демократије" у Србији, закључио сам да се ништа неће променити ако се не схвати да је катарза (лустрација) приоритет, а не маргинални слоган који ћемо заборавити чим се преброје гласови.
Ја сам домислио да би катарза (лустрација) била могућа уз два основна закона:
1. Закон о укидању УДБЕ (и свих сличних служби) уз забрану обављања јавних (државних) послова запослених у тим службама.
2. Закон о приватизацији државних медија и забрану државног финансирања медија, уз будућу забрану обављања државних послова, свих уредника буџетских медија и истакнутих отоманских телала - "новинара".
На тај начин би се отежало "инфилтрирање" и "симбиоза са мафијом" коју помињеш.
Лустрацију комуниста смо прескочили, а лустрација отоманских Србенди нам предстоји ако желимо да се упишемо у модерне државе и модерне нације. Ако не онда нам је изгледна судбина Асираца.
Бојим се да значај лустрације (али конкретне) уопште није препознат у политичком простору Србије.
Нисам оптимиста!
