Pre mesec dana je umro dečko koji mi je bio kao brat...Družili smo se dosta pre nego što je otišao na fakultet u BG. Predozirao se heroinom. Koliko puta smo pokušavali da razgovaramo sa njim, da ga dovedemo kući, pošaljemo na lečenje...Najgore je kada gledaš dragu osobu kako propada, a nemoćan si da pomogneš. Umro je tri dana pre svog 25 rodjendana. Sećam se da smo pravili planove da odemo do njega, plašila sam se u kakvom ćemo ga stanju naći, njegova sestra je trebalo da pođe s nama, da razgovaramo sa njim, da probamo da ga ubedimo da se vrati kući. A onda mi naredno jutro javljaju da je mrtav. I dan danas razmišljam da li je postojalo nešto što sam mogla da uradim da sprečim njegovu smrt.
