Шта нам доноси грађански законик?

[tomcat318]

Грађански законик чији предлог улази у скупштинску процедуру на усвајање ће бити тоталитарнији од најцрњих Орвелових визија.


Текст који је пред вама је преузет из словеначких новина „Глас“, али сјајно илуструје оно што се тренутно дешава у Србији на плану растурања породице.

Ситуација 1: Петар и Марко су се потукли у школи.
1981: Окруже их друга деца. Петар победи. Један другоме стегну руке и постану најбољи пријатељи.

2011: Директор школе позове полицију која саслуша оба дечака и њихове родитеље. Оба дечака, заједно са родитељима, морају читаву годину посећивати програм за спречавање насиља.


Ситуација 2: Војкан је немиран у разреду и омета друге ученике.
1981: Учитељица га пошаље код директора и тај му прилепи неколико васпитних. Војкан се након тога врати у разред где је миран најмање седам дана и не омета часове. Након тога се лекција понавља. Кроз неколико година постане паметнији, умири се и постане цењени кувар.

2011: Војкана пошаљу код школског психолога која га упути даље код психијатра који му препише таблете које су моћни седативи. Војканови родитељи почну добијати додатак за дете са посебним потребама. Војкан добије потврду да је дете са посебним потребама. Уђе у улогу болесника тако да годинама посећује психијатријске установе.

Ситуација 3: Милоша боли глава и понесе неколико аспирина у школу.
1981: Од учитељице добије чашу воде да може да попије таблете.

2011: Учитељица обавести школског психолога да Милош узима некакве таблете, ова обавести директора који позове полицију. Ова саслуша Милоша због могућег поседовања илегалних дрога. Код њега кући направе рацију. Након тога се још дуго говори да се Милош „сигурно дрогира“ и да је „наркоман“.

Ситуација 4: Неопрезно се играјући са лоптом мали Иван разбије суседима прозор. Због тога га његов отац пресавије преко колена и каишем му „нацрта“ неколико кобасица по голој гузици.
1981: Иван постане пажљивији у игри. Израсте у нормалног дечака, заврши школе и постане успешан подузетник.

2011: Ивановог оца затворе због злостављања детета. Ивана дају у хранитељску породицу, а током времена постане члан локалне банде малолетних кримилналаца. Психолог увери Иванову сестру да је и она морала бити злостављана, тако да њихов отац три године проведе у затвору.

Ситуација 5: Михајло напуни конзерву са барутом који је извадио из неколико петарди и са том направом разнесе мравињак.
1981: Мрави изграде нови мравињак.

2011: Због експлозије позову полицију, војску и специјалне јединице. Михајла осумњиче за терористички акт. Служба државне безбедности се придружи истрази и почене детаљно да истражује његове родитеље, заплене им рачунаре, а осталу децу привремено ставе у сигурне куће. Михајлов отац буде стављен на листу државних непријатеља и добије тајну забрану запошљавања у државној служби.

Ситуација 6: Током игре Душанка падне и одере колена. Док плаче приђе јој учитељ, загрли је и помилује је како би је утешио.
1981: Душанки је одмах боље и убрзо настави са игром.

2011: Учитеља оптуже за непоштовање дететовог права на телесни интегритет и непримерено додиривање малолетног детета. Појави се сумња да је педофил. Саслушају се друга деца да би се установило да ли их је непримерено додиривао. Привремено га суспендују до окончања истраге. После вишегодишњег процеса га на крају осуде условно. Након неуспешних притужби, случај заврши на европском суду. Душанки као жртви злостављања предложе да редовно посећује психотерапеута.

Сутра и на вашим вратима

 

[gost 159591]

Kad je sve tako funkcionisalo u vaspitanju nas koji smo 1981. bili deca kako izrastosmo u ovolikom broju u razne profitere, lopove, ubice, kriminalce, ratne zlocince...Sudeci po tekstu mi bi sad trebalo da budemo generacija koja ne zna za lose i za zlo...Nije tako. Ima prednosti i 1981. ali priznacemo i 2011.
Svaki roditelj mora naci pravilan nacin odrastanja svoje dece, ja sam izabrala kombinaciju tradicionalnog i modernog po sistemu zadrzim sto mislim da je dobro odbacim sto nije, prihvatim sto mi se dopada ignorisem ono sto mi se ne dopada.

A da preterujemo pridajuci vaznost svakom detetovom problemu, delu i reci stvarno preterujemo. Mnogi su me krivili ali postoje stvari koje nisam htela ni saslusati kad pocnu o njima govoriti, jer neko nam je nametnuo misljenje da dobar roditelj mora uvek biti tu cak i onda kad pricajuci dete zeli izbeci vazne obaveze.

 

[tomcat318]

Када држава отме дете од родитеља,због неког мизерног разлога,као што је некуповина сладоледа (пример из европске Финске) и сместе га у дом,или у породицу изопаченика где ће га групно силовати (пример из САД) ,онда више дефинитивно не можемо говорити о нормалној држави,нити о нормалном одрастању.

 

[taote]

A jel' ta "zaštita" koju deci obećava taj zakon - važi i za odrasle? Mis'im jel i odraslima ne sme to da se radi što deci po ovom zakonu? Mis'm - nama država baš to radi... I ne odgovara.. Niko da im oduzme "državno pravo", a nas dodeli nekom drugom, ko neće povređivati naša prava?

 

[taote]

Evo kako je u kanadi jedna rođak mojih poznanika rešio problem sa sinom (13-godišnjak): Klinja ga je zezao k'o beba zvečku - neće da uči, neće ovo, hoće koješta što ne pripada njegovim godinama... I tata mu pripreti batinama... Mali na to kaže da će ga prijaviti policiji. Tata mu lepo osgovori da može, on će ga odvesti u policiju, pa kad da izjavu, tata će u zatvor, a on kod neke porodice... I mali odustane "iz cuga".

Naravno da treba sprečiti zlostavljanje dece.Ne vidim kakvo je zlostavljanje kad roditelji deci nešto ne dozvole ili ne kupe ili ih kazne za nešto. Ali, to isto društvo koje na taj način štiti decu, time zahteva od roditelja da Imaju mnooogo vremena da ga provode sa decom, a pri tomr riditelje tera i da zarade novac dovoljan za pristojan život, za šta roditelji uglavnom rade po ceo dan. I, radno vreme od 9 do 17 već samo po sebi predstavlja atak baš na porodicu i vaspitanje dece, jer se viđaju samo ujutro i uveče, pa ne znam ko može da vaspitava dete za tako kratko vreme, kad ne stigne ni da se zbliži sa njim, jedva ako uspe da čuje od deteta šta mu se tog dana događalo (ako je dete raspoloženo da priča)...
Kad smo radili od 7 do 14 imali smo dobrih pola dana da provedemo sa svojom porodicom, a samo nismo zajedno doručkovali i radno vreme nije bilo rastegljiv pojam kao danas, kad uglavnom radno vreme velikom broju ljudi nije baš tako ograničeno na 8 sati + pauza za ručak, već često traje neoređeno vreme duže.