Manje leteti avionom, jesti manje mesa, manje voziti auto. Može li odustajanje pojedinca od nekih stvari dati doprinos globalnoj zaštiti klime? Kako stvari stoje između individualne nemoći i kolektivne snage.
-
- Popularno:
- Od ovoga cveće raste kao ludo
- Kultna filmska scena u borbi protiv...
- Drvo novca ili krasula može da procveta
- У Хрватској се деца играју yсташа
- Severina objavila singl "Pumpaj"
- Vreme je za 5 stepen uzbune, pitanje...
- Kremlj potvrdio: Zvanično dogovoren...
- Dal si kao kornjača?
- Ako nisi uz mene, protiv mene si
- Imovina političara: hacijende, imovina...
Šta mogu da učinim za zaštitu klime?
- Začetnik teme Lada
- Datum pokretanja
Kina i Sjedinjene Američke Države su prema bazi podataka Evropske unije EDGAR (Emissions Database on Global Atmospheric Research) najveći zagađivači atmosfere ugljen-dioksidom. S obzirom na tu činjenicu mnogi ljudi ne samo u Nemačkoj pitaju se ima li u takvim okolnostima uopšte smisla odricati se nečega i smanjivati emisiju ugljen-dioksida.
Potsdamski istraživač klime Stefan Rahmštorf, član naučnog veća prosvetiteljske platforme „klimafakten.de", te argumente koji se često čuju smatra nelogičnim. „Jasno je da bi čovek mogao svet podeliti u pedeset skupina, od kojih svaka izaziva dva posto emisije – može li se onda iz toga zaključiti da niko ne treba ništa poduzimati?" – pita on u blogu naučnog medija „Spektrum".
Potsdamski istraživač klime Stefan Rahmštorf, član naučnog veća prosvetiteljske platforme „klimafakten.de", te argumente koji se često čuju smatra nelogičnim. „Jasno je da bi čovek mogao svet podeliti u pedeset skupina, od kojih svaka izaziva dva posto emisije – može li se onda iz toga zaključiti da niko ne treba ništa poduzimati?" – pita on u blogu naučnog medija „Spektrum".
Ekološki otisak
Ako se radi o osobnom doprinosu onda ima smisla upoređivati emisiju CO2 po glavi stanovnika. U tomu je SAD 2019. bio daleko na prvom mestu s 15,52 tone po glavi stanovnika. U Kini je ta vrednost iznosila 8,12 tona, a u Nemačkoj 8,5 tona. Prosek čitavoga sveta iznosi malo ispod pet tona po glavi stanovnika.
Ta tendencija se pokazuje i kod ekološkog otiska po osobi. Tom merom se izračunava kolika površina je potrebna jednom čoveku da bi pokrio svoje potrebe za resursima.
Kriterijumi su među ostalim poreklo i vrsta hrane koja se troši, mobilnost i uslovi proizvodnje potrošnih dobara. U SAD-u je to prosečno osam hektara po stanovniku, u Nemačkoj 4,7 hektara, u Kini 3,7 hektara.
Upoređivanje Nemačke, Kine i SAD-a pokazuje da nizak individualni ekološki otisak ne može biti argument da se mere za zaštitu klime prepusti drugima. Jer, možda 11,5 milijardi tona štetnih gasova koje emituje Kina ne izgleda puno ako se uzme u obzir broj stanovnika te zemlje. Ali, u apsolutnim brojkama je Kina prema EDGAR-u najveći zagađivač gasovima koji izazivaju efekt staklene bašte, ona emituje više nego dvostruko više štetnih gasova od SAD-a (5,1 milijardu tona).
Treba li ograniciti letenje?
Ako se radi o osobnom doprinosu onda ima smisla upoređivati emisiju CO2 po glavi stanovnika. U tomu je SAD 2019. bio daleko na prvom mestu s 15,52 tone po glavi stanovnika. U Kini je ta vrednost iznosila 8,12 tona, a u Nemačkoj 8,5 tona. Prosek čitavoga sveta iznosi malo ispod pet tona po glavi stanovnika.
Ta tendencija se pokazuje i kod ekološkog otiska po osobi. Tom merom se izračunava kolika površina je potrebna jednom čoveku da bi pokrio svoje potrebe za resursima.
Kriterijumi su među ostalim poreklo i vrsta hrane koja se troši, mobilnost i uslovi proizvodnje potrošnih dobara. U SAD-u je to prosečno osam hektara po stanovniku, u Nemačkoj 4,7 hektara, u Kini 3,7 hektara.
Upoređivanje Nemačke, Kine i SAD-a pokazuje da nizak individualni ekološki otisak ne može biti argument da se mere za zaštitu klime prepusti drugima. Jer, možda 11,5 milijardi tona štetnih gasova koje emituje Kina ne izgleda puno ako se uzme u obzir broj stanovnika te zemlje. Ali, u apsolutnim brojkama je Kina prema EDGAR-u najveći zagađivač gasovima koji izazivaju efekt staklene bašte, ona emituje više nego dvostruko više štetnih gasova od SAD-a (5,1 milijardu tona).
Treba li ograniciti letenje?
Svi imaju obavezu
Ipak, ne može se samo na njih svaliti obveza delovanja. Portal klimafakten.de je izračunao: „Čak i kad Kina i SAD od danas ne bi emitovali ni jednu tonu ugljen-dioksida, emisija u ostatku sveta bi bila toliko velika da bi do 2050. ukupna emisija bila veća nego što je dopušteno kako bi se postigao cilj od maksimalnog zagrevanja od 1,5 stepen Celzijusa."
Više od polovine godišnjih emisija dolazi iz ostalih zemalja. Zaključak ovog portala zato glasi: „Svi moraju učestvovati."
Ipak, ne može se samo na njih svaliti obveza delovanja. Portal klimafakten.de je izračunao: „Čak i kad Kina i SAD od danas ne bi emitovali ni jednu tonu ugljen-dioksida, emisija u ostatku sveta bi bila toliko velika da bi do 2050. ukupna emisija bila veća nego što je dopušteno kako bi se postigao cilj od maksimalnog zagrevanja od 1,5 stepen Celzijusa."
Više od polovine godišnjih emisija dolazi iz ostalih zemalja. Zaključak ovog portala zato glasi: „Svi moraju učestvovati."
Udeo privatnih domaćinstava
S obzirom na veliko emitovanje CO2 po glavi stanovnika u Nemačkoj pitanje sopstvenog trošenja resursa dobija i na političkom značenju. Jer, od ukupno 740 miliona tona emitovanja štetnih gasova za klimu 2020. godine oko 90 miliona tona potiče iz privatnih domaćinstava. U to su uključeni na primer grejanje, kuvanje i struja za tehničke aparate.
Da bi se postigli zacrtani ciljevi o zaštiti klime ovaj sektor ima važnu ulogu, kao i promet, na koji je prošle godine otpalo 146 miliona tona štetnih gasova (oko 20 posto). Najveći zagađivač je i dalje energetika s 221 milion tona. U Nemačkoj ima puno inicijativa koje podstiču potrošače da smanje potrošnju energije. Najvažnije u tomu je CO2-računalo Savezne ustanove za zaštitu životne sredine.
S obzirom na veliko emitovanje CO2 po glavi stanovnika u Nemačkoj pitanje sopstvenog trošenja resursa dobija i na političkom značenju. Jer, od ukupno 740 miliona tona emitovanja štetnih gasova za klimu 2020. godine oko 90 miliona tona potiče iz privatnih domaćinstava. U to su uključeni na primer grejanje, kuvanje i struja za tehničke aparate.
Da bi se postigli zacrtani ciljevi o zaštiti klime ovaj sektor ima važnu ulogu, kao i promet, na koji je prošle godine otpalo 146 miliona tona štetnih gasova (oko 20 posto). Najveći zagađivač je i dalje energetika s 221 milion tona. U Nemačkoj ima puno inicijativa koje podstiču potrošače da smanje potrošnju energije. Najvažnije u tomu je CO2-računalo Savezne ustanove za zaštitu životne sredine.
Konzumiranje mesa i letovi
Na temelju toga je jedna ekipa s Tehničkog brandenburškog univerziteta izračunala da bi u zgradama moglo biti ušteđeno šest posto energije za grejanje kad bi se temperaturu u stanovima smanjila za jedan stepen.
I kod potrošnje struje u privatnim domaćinstvima postoji još velik potencijal štednje. Po navodima Saveznog ministarstva za zaštitu sredine u celoj zemlji bi moglo biti smanjeno godišnje emitovanje CO2 za oko 15 miliona tona, a to znači i uštedu od oko 10 milijardi evra, ako bi se sopstvena potrošnja svesno smanjila.
Da li jedemo previse mesa?
Još jedna oblast u kojoj bi pojedinac mogao dati svoj doprinos zaštiti klime je transport koji je prošle godine emitovao 146 miliona tona štetnih gasova. Po navodima Tehničkog univerziteta jedan let od Frankfurta na Kanarska ostrva i natrag emituje toliko štetnih gasova koliko vožnja automobila tokom cele godine.
Važna je i prehrana. Kad bi Nemci svoju godišnju potrošnju mesa smanjili s 88 kilograma na 46 kilograma po osobi, to bi smanjilo emitovanje CO2 s 15 miliona tona na oko osam miliona tona. To je izračunalo Nemačko društvo za prehranu i objavilo u svom „Atlasu mesa 2021".
Na temelju toga je jedna ekipa s Tehničkog brandenburškog univerziteta izračunala da bi u zgradama moglo biti ušteđeno šest posto energije za grejanje kad bi se temperaturu u stanovima smanjila za jedan stepen.
I kod potrošnje struje u privatnim domaćinstvima postoji još velik potencijal štednje. Po navodima Saveznog ministarstva za zaštitu sredine u celoj zemlji bi moglo biti smanjeno godišnje emitovanje CO2 za oko 15 miliona tona, a to znači i uštedu od oko 10 milijardi evra, ako bi se sopstvena potrošnja svesno smanjila.
Da li jedemo previse mesa?
Još jedna oblast u kojoj bi pojedinac mogao dati svoj doprinos zaštiti klime je transport koji je prošle godine emitovao 146 miliona tona štetnih gasova. Po navodima Tehničkog univerziteta jedan let od Frankfurta na Kanarska ostrva i natrag emituje toliko štetnih gasova koliko vožnja automobila tokom cele godine.
Važna je i prehrana. Kad bi Nemci svoju godišnju potrošnju mesa smanjili s 88 kilograma na 46 kilograma po osobi, to bi smanjilo emitovanje CO2 s 15 miliona tona na oko osam miliona tona. To je izračunalo Nemačko društvo za prehranu i objavilo u svom „Atlasu mesa 2021".
Nemoć pojedinca
Pomažu li dakle odustajanje od mesa i vožnje automobilom u borbi za održivost klime? Doprinos svakog pojedinca je važan i ne može se umanjiti ukazivanjem na najveće zagađivače.
Ipak, individualne mere tek u određenom političkom kontekstu pokazuju delovanje koje bi moglo voditi stvarnoj promeni. „Koje proizvode pojedinac svesno ne kupuje to se često ne registruje", kaže Robi Endru, naučnik na institutu za istraživanje klime CICERO u Norveškoj u razgovoru za DW. Najdelotvornije je uveriti političare na vlasti da je to važna tema za društvo. Zato su presudni pokreti kao što je „Petak za budućnost" (Fridays for Future).
Za osnivača i predsednika mreže „Mreža globalnog otiska" (Global Footprint Network) Matisa Vakernagela je zaštita klime sopstvena zaštita. „Čekanje na Kinu ili SAD ne pomaže", kaže on u razgovoru za DW. „Bolje je sopstveni čamac prilagoditi klimi i time povećati sopstvene šanse za budućnost."
Pomažu li dakle odustajanje od mesa i vožnje automobilom u borbi za održivost klime? Doprinos svakog pojedinca je važan i ne može se umanjiti ukazivanjem na najveće zagađivače.
Ipak, individualne mere tek u određenom političkom kontekstu pokazuju delovanje koje bi moglo voditi stvarnoj promeni. „Koje proizvode pojedinac svesno ne kupuje to se često ne registruje", kaže Robi Endru, naučnik na institutu za istraživanje klime CICERO u Norveškoj u razgovoru za DW. Najdelotvornije je uveriti političare na vlasti da je to važna tema za društvo. Zato su presudni pokreti kao što je „Petak za budućnost" (Fridays for Future).
Za osnivača i predsednika mreže „Mreža globalnog otiska" (Global Footprint Network) Matisa Vakernagela je zaštita klime sopstvena zaštita. „Čekanje na Kinu ili SAD ne pomaže", kaže on u razgovoru za DW. „Bolje je sopstveni čamac prilagoditi klimi i time povećati sopstvene šanse za budućnost."
suave
Domaćin
- Poruka
- 3.718
Ja pokušavam da podignem nivo CO2 u vazduhu koliko god mogu. Nadam se da će doći do porasta mora još za mog života i da ću na penzionerski vaučer, za kojih 20-30 godina moći otići na negotinsku rivijeru i zaječarski zaliv da brčkam noge u domaćoj slanoj vodi
Neno
Buduća legenda
- Poruka
- 25.392
Procjenjuje se da 3,5 odsto dosadašnjeg globalnog zagrijavanja ima svoje porijeklo u avionskom saobraćaju.
Posljednje veliko istraživanje uticaja avio-saobraćaja na klimatske promjene sprovedeno je na osnovu detaljnih podataka iz 2018. godine. Sumarno gledano, vazdušni transport generiše 1.9 odsto svih gasova staklene bašte i 2.5 odsto ugljen-dioksida (CO2), što je, otprilike, milijardu tona godišnje. Ukupan efekat koji imaju svi ovi gasovi na globalno zagrijevanje veći je od njihovog procentualnog učešća u globalnoj emisiji jer se njihovo oslobađanje vrši u višim slojevima atmosfere gde je štetni učinak izraženiji, piše dr Saša Marković za sajt Klima 101.
Posebno zabrinjava činjenica da se stvari brzo pogoršavaju: količina emitovanog CO2 porasla je za 75 odsto između 1990 i 2012. Ako se ovaj trend rasta ne stavi pod kontrolu, avio-saobraćaj će 2050. godine premašiti četvrtinu od ukupnog svjetskog "budžeta" CO2 (budžet je sračunat tako da do kraja vijeka zagrijevanje planete ne pređe 1.5oC).
Neko bi rekao da trenutni učinak od 2,5 odsto nije tako dramatičan. Svjetski internet saobraćaj proizvodi, otprilike, istu količinu CO2, daleko manje od učinka koji imaju proizvodnja električne energije (44 odsto), drumski transport (17 odsto), industrijа gvožđa i čelika (5 odsto) ili proizvodnja cementa (4 odsto). Evo, međutim, nekih činjenica koje pokazuju da je i 2.5 odsto, zapravo, jako mnogo:
- Ako biste sav CO2 koji generiše avio-transport dodijelili nekoj državi, ta država bi bila na šestom mjestu u svetu po emisiji CO2, iza Japana a ispred Njemačke.
- Povratni let od Toronta do Londona generiše istu količinu CO2 kao i jednogodišnje grijanje prosiječnog evropskog domaćinstva.
- Turizam sa pratećim avio-transportom generiše više CO2 nego građevinarstvo.
- Ako preskočite samo jedan interkontinentalni let, količina emitovanog CO2 će se smanjiti kao da ste se odrekli svog benzinskog automobila na godinu dana.
Da li avio-saobraćaj utiče na klimu
Nezavisne.
*******************
Odlična tema
- Poruka
- 13.394
da sakupljas potpise za poboljsanje ekoloskih promena?Manje leteti avionom, jesti manje mesa, manje voziti auto. Može li odustajanje pojedinca od nekih stvari dati doprinos globalnoj zaštiti klime? Kako stvari stoje između individualne nemoći i kolektivne snage.
ccaterpillar
Legenda
- Poruka
- 56.059
Редовно чишћење, нарочито унутрашње јединице је битно за заштиту и дуг век климе.
Svima_Mili_&_Dragi
Aktivan član
- Poruka
- 1.751
Ja živim vrlo asketski. I sad ti tu meni tražiš da se još nečeg odričem da spasavam planetu u svojim kasnim 50-im godinama (tj ja mogu da živim još maximum 35 godina, verovatno ne više od još 30), a ti možda imaš 25 godina (i treba da živiš još 60).
E pa izvini, ali zabole me Skočimir za tebe i za planetarni spas. Odriči se čega misliš da treba a mene pusti na miru. Kad mi se ide u Aziju i kovidmanija se smiri tako što zlikovci koji je promovišu pocrkaju, ići ću.
Ja to i kad radim, radim 1 godišnje tamo, 1 godišnje ovamo. Da ne misliš da treba da idem brodom?
E pa izvini, ali zabole me Skočimir za tebe i za planetarni spas. Odriči se čega misliš da treba a mene pusti na miru. Kad mi se ide u Aziju i kovidmanija se smiri tako što zlikovci koji je promovišu pocrkaju, ići ću.
Ja to i kad radim, radim 1 godišnje tamo, 1 godišnje ovamo. Da ne misliš da treba da idem brodom?
Da nas manes sa tom bolescu mozga o nejedenju mesaManje leteti avionom, jesti manje mesa, manje voziti auto. Može li odustajanje pojedinca od nekih stvari dati doprinos globalnoj zaštiti klime? Kako stvari stoje između individualne nemoći i kolektivne snage.
Metronomy
Buduća legenda
- Poruka
- 49.547
Erupcija nafte pokrenuta je iz naftnog bazena koji je izbušen oko 1,5 kilometara ispod morske površine. Procjene o količini izbačene nafte u moru sežu od 790.000 do 16.000.000 litara dnevnoManje leteti avionom, jesti manje mesa, manje voziti auto. Može li odustajanje pojedinca od nekih stvari dati doprinos globalnoj zaštiti klime? Kako stvari stoje između individualne nemoći i kolektivne snage.
Satelitski snimak Meksickog zaliva tokom proleca 2010. godine...
Mozes naravno, da iskljucis Daciu iz saobracaja i srpsku avio kompaniju od par aviona....i naravno da pocnes da hranis beskucnike djubretom iz vince, cisto radi prerade otpada....
Oni vas bre zajebavaju tim istrazivanjima o zagadjenosti planete....maskirajuci da sve sto rade vise zagadjuje planetu nego da svi mi zajedno prdimo ceo dan....Centrala London, gospodo....
Metronomy
Buduća legenda
- Poruka
- 49.547
Istina je da glupim ljudima treba pricati gluposti, jer samo u njih mogu da poveruju....primer....znate li koliko je deset miliona litara dnevno nafte u meksickom zalivu iz koga polazi golsfska struja? Nemate pojma, kao ni ja, ali znate da je Vinca opasno mesto, jer ne smete da setate kroz svoje djubre....
dixieland
Iskusan
- Poruka
- 6.621
Mobilni telefoni imaju veliku emisiju CO2 , naravno u posrednom smislu, takodje i predimenzionisane gume automobila, vožnja dzipovima po gradu, auto motori malih kubikaža koji su isforsirani turbo punjačima....većina sitnica na koje ne obraćamo pažnju ...
Kerkyra
Legenda
- Poruka
- 62.480
Prljave tehnologije u industriji kao investicije usloviti (makar i skupim) preciscavacima vazduha ili vode inace nista, najprljavije ne prihvatiti ni tada, organizovati najpre gradski saobracaj da funkcionise odlicno i da ljudi nemaju potrebe da idu na posao kolima, a zatim i medjugradski, najbolje brzim vozom.
