T
Tuzna_devojka
Gost
Zamislite sledecu situaciju.Imam 23 godine, i ovo leto sam provela u Beogradu.Tamo sam upoznala jednog tipa, koji je moji godiste i s njim provela mesec dana.Ne postoje reci koje bi opisale taj period mog zivota.Zatim sam se ja vratila nazad kuci, koja je nekih 8000km udaljena od njega, a on nazad u vojsku.Od tada se cujemo svaki dan peko SMS poruka, i izmenimo nekih 30-40 poruka dnevno.Meni je to sve jako tesko palo, i ova situacija postaje za mene mucenje.Toliko ga volim a znam da je sve to uzalud.Ne znam da li da mu kazem da prestano da se cujemo, da se strpim to malo vremena zbog kojeg ce mi biti tesko da ga zaboravim.......Ili........ Da mu nista ne govorim, i da pustim vreme da odluci samo.......Da li ima iko ko je vec prezivao ovakvu situaciju, i da li iko ima ikakav savet da mi pruzi?????.......Please, pomozite mi, jer mi je STVARNO tesko........
Ajde da budemo malcice humani. On je u vojsci i svaka truncica paznje mu mnogo znaci. Ako mislis da ta veza ne bi mogla da opstane bar mu nekako budi prijatelj i salji mu poruke jer time cinis dobro delo. Ne moraju one da budu tipa - Udacu se za tebe, ali bar onako prijateljske, nezne, pazljive. I ja sam letos bila u slicnoj situaciji. Doduse, moj dragi ne zna rec mog, a ni ja rec njegovog jezika( Bog da pozivi engleski jezik koji on studira, a i meni je vrlo tecan). Zivi hiljadu i kusur kilometara daleko, ali verujte mi nekog tako divnog, pazljivog i pametnog ja ovde u Jugoslaviji za svojih 24 god. ne sretoh. Nadam se da ce putevi ponovo da nam se ukrste. U pocetku sam spavala sa mobilnim telefonom u povratku u Jugoslaviju, sada se redje dopidujemo, ali ja se i dalje nadam...
