Šta jedu dugovečni stanovnici planete?

[Nina]

u ovim delovima sveta zive najdugovecniji ljudi i uglavnom jedu jednostavnu hranu koja im je dostupna

Sardinija, Italija

Na istočnim padinama planina Đenarđentu, u selu Arzana, nalazi se region sa najvećom koncentracijom muških stogodišnjaka na svetu. U godinama nakon Drugog svetskog rata čak 38 ljudi iz ovog sela, to jest svaki stoti stanovnik doživeo je sto godina.

Supa Minestrone, koja je mešavina pasulja, šargarepe, krompira, crnog i belog luka, paradajza, komorača, kelerabe, začinskog bilja ,sve pod zlatnom glazurom maslinovog ulja uz hleb od kiselog testa, salatom od divljeg zeleniša i bocom tamnocrvenog vina.

Nikoja, Kostarika

U mestu Santa Kruz zive dugovecni ljudi kuvaju crni pasulj s crnim lukom, crvenom paprikom i začinskim biljem. Pasulj se kuva do savršenstva, a zatim se meša s pirinčem, pečenim baburama, crnim i belim lukom, da bi se na kraju dobila jedinstvena kostarikanska verzija čuvenog galjo pinta, koji se jede sa kukuruznim tortiljama

Okinava, Japan
Ostrvo poznato po dugovecnim stanovnicima .
Uglavnom jedu , supu od tofu sira, salatu od šargarepe, kuvanu paprat otani-vatari i proprženu papaju,ribu i čaj od kurkume.


Loma Linda , Kalifornija
Mesto gde zive dugovecni vegetarijanci.
Izmešaju crni pasulj sa dinstanim kupusom i karfiolom, dodaju kriške proprženog tofu sira, susam i malčice sosa od soje. To je jedna zadovoljavajuća mešavina složenih ugljenih hidrata, proteina, vitamina, minerala i antioksidanata, sa manje kalorija od jedne kese pomfrita

 

[Damian Stark]

U Sardiniji sardine, u Kostarici kosti , u Bosni lonac .

 

[mina68]

Млеко и млечни производи, ракија домаћа и планински ваздух...Србија.

 

[gost 391595]

Najdugovečniji su valjda Italijani (nisam čitala uvodni post) kojima se ishrana bazira na 70% ugljenih hidrata, ali su niski rastom i imaju veliku stopu oboljevanja od autoimunih bolesti

Japan takođe, njima je zeleni čaj religija, služi se svugde besplatno, kao česmovača, dosta ribe, i nisu sedentarni

 

[pura moca]

dugovečnih ima po raznim tačkama sveta
kuhinje im se razlikuju ali svima je zajedničko to da jedu mnogo luka i praziluka i još koješta što nisam zapamtio
neki amer istraživao...

 

[Џорџи]

Vino da procisti masnoce i tamo neko pleme cepa suve kajsije,provalio sam da mi lepo ociste creva i kefir elixir mladosti star 5000 godina

 

[Manga Hilux]

Vino da procisti masnoce i tamo neko pleme cepa suve kajsije,provalio sam da mi lepo ociste creva i kefir elixir mladosti star 5000 godina

,,,to pleme su Hunzi , u Pakistanu u planinama bogu iza leđa , nije od suvih kajsija nego od koštica kajsije , imaju njihov metod pravljenja ulja od tih koštica , a isam način života na tim visinama i izoliranost od ostalog sveta ,,,
,,,onako usput , to je narod direktni potomak Aleksandra Makedonskog , koji je ostao tamo kao neko borbeno tadašnje uporište , a i negde oko 30% reči se poklapaju sa Makedonskim rečima,,,

 

[Manga Hilux]

 

[gost 41782]

u ovim delovima sveta zive najdugovecniji ljudi i uglavnom jedu jednostavnu hranu koja im je dostupna

Sardinija, Italija

Na istočnim padinama planina Đenarđentu, u selu Arzana, nalazi se region sa najvećom koncentracijom muških stogodišnjaka na svetu. U godinama nakon Drugog svetskog rata čak 38 ljudi iz ovog sela, to jest svaki stoti stanovnik doživeo je sto godina.

Supa Minestrone, koja je mešavina pasulja, šargarepe, krompira, crnog i belog luka, paradajza, komorača, kelerabe, začinskog bilja ,sve pod zlatnom glazurom maslinovog ulja uz hleb od kiselog testa, salatom od divljeg zeleniša i bocom tamnocrvenog vina.

Nikoja, Kostarika

U mestu Santa Kruz zive dugovecni ljudi kuvaju crni pasulj s crnim lukom, crvenom paprikom i začinskim biljem. Pasulj se kuva do savršenstva, a zatim se meša s pirinčem, pečenim baburama, crnim i belim lukom, da bi se na kraju dobila jedinstvena kostarikanska verzija čuvenog galjo pinta, koji se jede sa kukuruznim tortiljama

Okinava, Japan
Ostrvo poznato po dugovecnim stanovnicima .
Uglavnom jedu , supu od tofu sira, salatu od šargarepe, kuvanu paprat otani-vatari i proprženu papaju,ribu i čaj od kurkume.


Loma Linda , Kalifornija
Mesto gde zive dugovecni vegetarijanci.
Izmešaju crni pasulj sa dinstanim kupusom i karfiolom, dodaju kriške proprženog tofu sira, susam i malčice sosa od soje. To je jedna zadovoljavajuća mešavina složenih ugljenih hidrata, proteina, vitamina, minerala i antioksidanata, sa manje kalorija od jedne kese pomfrita

manje vise
pasulj zajednicki

 

[Manga Hilux]

Ova voćka je razlog zašto najzdraviji narod na svetu ne zna za rak i žive sto godina​

Specijalna ishrana i jednostavan način života naroda Hunza glavni su razlozi izvrsnog fizičkog i mentalnog zdravlja zajednice, a ključni sastojak većine jela su – kajsije

Dolina Hunza, u severnom delu Pakistana koji se graniči s Kinom, dom je zajednice ljudi za koje se veruje da žive mnogo duže od prosečnog očekivanog životnog veka, u nekim slučajevima i više od 100 godina. Ljudi Hunza zvani, ili narod Buriši,, potomci su vojske Aleksandra Makedonskog, poslednja vojna ispostava Makedonske vojske, poznati su kao dugovečna zajednica. Ishrana i stil života ljudi u dolini Hunza zaista su vrlo jedinstveni. Njihova ishrana uključuje biljke s fokusom na tradicionalne tehnike konzerviranja hrane.

Kuhinja Hunza bazirana je na bilju, a posebno je usmerena na korišćenje raznih vrsta orašastih plodova. Na primer, ključni sastojci većine domaćih jela su sveže kajsije sušene kajsije i ulje koštica kajsija. Dolina Hunza puna je desetinama vrsta stabala kajsija, a slatkoća ove voćke koja raste u Hunzi je bez presedana.

 

[Manga Hilux]

Brojne su zdravstvene dobrobiti konzumiranja kajsija jer su bogate vlaknima, vitaminima A, C, E kao i kalijumom. Stanovnici Hunze kunu se u zdravstvene dobrobiti kajsija jer je poznato da kajsije podstiču zdravlje creva, bore se protiv slobodnih radikala u telu, a neka istraživanja čak sugerišu da ulje koštica kajsije sadrži hemijsko jedinjenje Amigdalin. Amigdalin se ranije povezivao s borbom protiv raka. Veruje se da je nedostatak vitamina B-17 (amigdalin) povezan s nastankom raka, a ulje koštica kajsije ima vitamin B-17. Kajsije se u dolini Hunza konzumiraju u različitim oblicima tokom sva četiri godišnja doba.

Sušenje kajsija, foto: Shutterstock
Tokom letnjih meseci sveže kajsije jedu se kao međuobrok, a sok od kajsija je uobičajeno piće u svakom domaćinstvu. Svaka porodica tokom jula i avgusta suši kajsije na suncu na krovu svoje kuće pri čemu odvaja semenke koje se zasebno konzumiraju. Suve kajsije jedu se kao međuobrok tokom zime i proleća zajedno sa semenkama kajsije. Neke se semenke koriste za izradu ulja koštica kajsije koje je sveti gral kuhinje Hunza. Služi kao osnova većini domaćih jela.

Uobičajena prerađena hrana i grickalice koje nalazimo u modernom svetu još uvek su novost u dolini Hunza i konzumiraju se prilično retko. Međuobrok između obroka obično uključuje jedenje voća ili orašastih plodova. Tradicionalni zalogaji doline Hunza su jabuke, trešnje, orasi, koštice kajsija, bademi, suve kajsije, dud i sušene trešnje itd. Sušenje trešanja, duda, narezanih jabuka, paradajza kao i lisnatog zelenog povrća uobičajena je tehnika čuvanja hrane. S obzirom na oštru zimu i nedostatak hrane tokom hladnog vremena, jedini način spremanja namirnica iz letnjih meseci je sušenje na suncu.

 

[Manga Hilux]

Meso se konzumira vrlo retko jer je skupo zbog nedostatka pašnjaka za stoku. Drugi važan aspekt Hunza kuhinje je nedostatak šećera. Ne postoji lokalno jelo koje koristi šećer. Čak se i najpopularniji desert poznat kao „Diramphitt“ pravi nedeljama namakanja pšeničnih zrna u vodi, a proces fermentacije pretvara bljutavu pšenicu u slatka zrna. Uprkos činjenici da ostatak zemlje pije čaj „chai“ sa šećerom, Hunza verzija „chai“ menja šećer sa soli. Tradicionalno u čaj dodaju kašiku prženih lanenih semenki u prahu jer je poznato da semenke lana ublažavaju bolesti srca, gojaznost i dijabetes.

Foto: Shutterstock /
Dolina Hunza mala je zajednica blisko povezanih ljudi i društveno-ekonomske razlike ne postoje. Cela zajednica funkcioniše na temelju zajedničkih uverenja i zajedničkih vrednosti. Dakle, ne postoji definisana socijalna stratifikacija koja dovodi do uniformisanosti u zajednici. Ovaj nivo jednostavnosti i kolektivizma je utešan za članove zajednice. Osim toga, javni prevoz je vrlo ograničen u tom području, ljudi imaju tendenciju da žive vrlo aktivan način života gde je hodanje uobičajeno.

Fizičko i mentalno zdravlje osobe direktno zavisi od njegove ishrane i načina života. Veruje se da ljudi iz doline Hunza duguju svoje dobro zdravlje i dugovečnost organskoj, neprerađenoj, jednostavnoj, ali bogatoj ishrani, kao i svom aktivnom načinu života. Dolina Hunza prirodno je blagoslovljena slikovitom planinskom lepotom kao i obiljem ukusnog voća i orašastih plodova. Stanovnici doline Hunza ukorenili su lokalne proizvode kako bi osmislili vrlo zdravu ishranu koja se sastoji od voća, povrća i orašastih plodova uz određene količine mesa s nultom upotrebom šećera.

 

[Gost 436569]

Ova voćka je razlog zašto najzdraviji narod na svetu ne zna za rak i žive sto godina​

Specijalna ishrana i jednostavan način života naroda Hunza glavni su razlozi izvrsnog fizičkog i mentalnog zdravlja zajednice, a ključni sastojak većine jela su – kajsije

Dolina Hunza, u severnom delu Pakistana koji se graniči s Kinom, dom je zajednice ljudi za koje se veruje da žive mnogo duže od prosečnog očekivanog životnog veka, u nekim slučajevima i više od 100 godina. Ljudi Hunza zvani, ili narod Buriši,, potomci su vojske Aleksandra Makedonskog, poslednja vojna ispostava Makedonske vojske, poznati su kao dugovečna zajednica. Ishrana i stil života ljudi u dolini Hunza zaista su vrlo jedinstveni. Njihova ishrana uključuje biljke s fokusom na tradicionalne tehnike konzerviranja hrane.

Kuhinja Hunza bazirana je na bilju, a posebno je usmerena na korišćenje raznih vrsta orašastih plodova. Na primer, ključni sastojci većine domaćih jela su sveže kajsije sušene kajsije i ulje koštica kajsija. Dolina Hunza puna je desetinama vrsta stabala kajsija, a slatkoća ove voćke koja raste u Hunzi je bez presedana.

Mislim da su oni dugovečni i delom zbog dugog posta. Bez hrane se ćelije brže obnavljaju.

 

[Gost 436569]

Meni je omiljena italijanska kuhinja, lagana puna vitamina. Svako prvo pomisli na picu i pastu ali to je italijanski junk- food.