Šta je zajedničko za sve ljude?

[We Found Love]

Zajednicko je sto su sve sama govna

 

[Stradalna Srnetina]

e pa svi smo nekako malecni ustvari, ko oni liliputanci, al bas zbog tog ja mislim i da ne moz na tu kartu da se igra mnogo, tj i dobije, ehehe....

 

[koto]

naravno svaki čovek je jelte svet za sebe
ali kada biste morali da izdvojite
koja je dominantna osobina koja nas povezuje
koja je karta na koju možeš da igraš kod (skoro) svakog čoveka
razmislite

Sujeta..

na ovako postavljeno pitanje, ovo je pravi odgovor.
ako cemo susutinski, svako ima potrebu da bude povezan, potrebu da bude prihvacen, voljen, siguran..
ali, nekako se sve svede na igre zar ne?
karte na koje igramo...
tuzno.

 

[MBenz]

Srbija je zajednicko samo ljubav prema materijalnim stvarima.
To je inace jedna od glavnih nasledja naseg naroda od komunistickog rezima.

*Materijalisti ne mogu biti domoljubi,jer gledaju samo svoj interes*

 

[*moonlight*]

Zajedničko za sve ljude jeste to što su ljudi.
Smrtni, osuđeni na svoje postojanje, na svoj životni vek koji ma koliko trajao sa sobom nosi događaje, osećanja i posledice.

Zajedničke su im emocije. Prisustvo osećanja. Disanje koje nešto izaziva.
Svako oseća i nosi se sa tim u svojoj meri, na svoj način. Ali neizostavno, sa time se nosi. Emocije kao ljudski blagoslov. Ili teret. To zavisi.

Nižu im se dani, troše ih, planiraju, bore se. Rade, preživljavaju.
Zajedničko im je razmišljanje, ta sposobnost koju svako razvije drugačije.

Njihova čovekolikost čini ih sličnim jedni drugima, ali su itekako različiti.
U zajednici su, a raznovrsni, raznorodni.
Smeju se, plaču, kreću se, spavaju.
A duša im gori i vene različitim intenzitetom.
Misli im se i putanje kretenja mimoiliaze, ali se susreću na svom mučnom kraju i nestanku, kao što niču istovetno, prvim plačom čim ih dotakne ljudska ruka.

Čovek je čoveku čovek.
Ma kako se ophodio. Ma kako na drugo biće gledao.
Osuđen je na ljudstvo. U delanju, mišljenju, životarenju.
Osuđen na teret starenja, umor, suze, i umiranje drugih.

Zajednička im je težnja da se istaknu kao različiti. Kao posebni.
Da se izdignu iz njihove sličnosti, koja ih peče, umara, brine.
Stoga se svi, neizostavno svi trude da se prikažu drugačijim.
Kao da u svom odrazu neće videti otiske identičnosti.
Kao čovekolikošću i ovom težnjom za različitošću isti su jedni drugima.
Razara ih to.

Toliko toga je ljudima zajedničko.
Samo se svaki od njih nosi drugačije sa tim.
I svako od njih to saznaje prihvata sa različitom reakcijom, i emocijom.