Šta je vilina kosica

[Nina]

Vilina kosica (Cuscuta trifolii) je jednogodišnja ili višegodišnja biljka (parazitska cvetnica) sa končastim i razgranatim stablom, ružičaste, crvenkaste, žućkaste ili zelenkaste boje. Cvetovi su beli, sa različitim nijansama (ružičastim, žućkastim, ljubičastim i slično) sakupljeni u glavičaste cvasti i sedeći su ili na kratkim drškama. Bledožuto ili narandžasto stablo, debljine 0,8 mm, karakteristično je i za Cuscutu campestris.

Vilina kosica nema koren, ni listove, ali ni hlorofil, pa zato ne može da obavlja fotosintezu. Zbog toga ova jednogodišnja parazitska biljka živi na drugim biljkama, domaćinima, i to tako što svojim granama obavija njihovo stablo. Tako dolazi do neophodne hrane koja se sastoji od ugljen-dioksida, vode i mineralnih soli.

 

[Nina]

Njena svilenkasta stabljika podseća na kosu i otuda i potiče narodni naziv ove biljke. Njeno stanište je najčešće na Starom kontinentu, u Aziji i pojedinim delovima Afrike, a u našim krajevima se često može uočiti.Vilina kosica može da uništi čitave livade.
Otkosi lucerke i deteline sa primesom viline kosice teže se suše i lako kvare. Osim toga, ona sadrži otrovne materije,
pa se ne preporučuje da se takvim senom hrani stoka, naročito mlada i steona grla.

Od 20 vrsta viline kosice, sedam je rasprostranjeno u Srbiji

Vilina kosica se razmnožava i održava semenom, koje svoju klijavost može da očuva i više od 10 godina. Pri klijanju razvija jedan bledožut končić, čiji se zadebljali vrh priljubljuje uz zemlju. Potom se končić izdužuje i ako dođe u kontakt sa biljkom domaćinom, odmah se uz nju priljubljuje i obrazuje jedno proširenje u vidu apresorijuma. Iz ovog proširenja izrastaju prve sisaljke (haustorije), koje, probijajući se kroz biljku, dolaze u kontakt sa sudovnim elementima biljke. Odatle počinju da crpe potrebne hranljive materije.

 

[Nina]

Parazit, zatim, počinje da brzo raste, zahvatajući i susedne biljke, oko kojih se uvija i šalje nove sisaljke unutar biljke. Od početka leta se razvijaju cvasti, a potom se obrazuju i čaure sa semenkama, te na jednom struku biljke može nastati i više od 15.000 semenki. Prilikom vršidbe lucerke i deteline za seme, seme viline kosice se meša sa semenom ovih biljaka. U toku vegetacije vilina kosica kao parazit razmnožava se vegetativnim putem segmentacijom (deljenjem) končastog stabla, a naročito se raznosi prilikom kosidbe i sakupljanja sena lucerke i deteline.

 

[Nina]

Kako zaštiti useve?

Prva i najvažnija mera borbe je upotreba čistog semena (ne sa pijace) i setva na parcelama na kojima prethodnih godina nije bilo biljaka sa vilinom kosicom. Takođe, ne treba gajiti osetljive biljke, prvenstveno lucerku i detelinu, duži niz godina na parcelama na kojima se pojavljivala vilina kosica i proizvodila seme. Dakle, u plodoredu duži niz godina ne gajiti na zaraženim parcelama lucerku i detelinu.

Na njivu ne treba iznositi stajsko đubrivo koje nije zgorelo. Ako se zaraza pojavi na pojedinim mestima na parceli, takva mesta treba što niže pokositi i pokošene biljke ili na licu mesta spaliti ili ih pažljivo izneti i uništiti. Zaraženo mesto isprskati nekim od totalnih nesistemičnih herbicida, među kojima se ističe parakvat-dihlorid ili dikvat-dibromid u koncentraciji 0,5 odsto. Tretiraju se samo žarišta, rano u proleće ili nekoliko dana nakon što je to mesto pokošeno, uz utrošak dve litre "čorbe" po metru kvadratnom.