Pre koju godinu sam bila u AmeriKi, L.A. imam tamo jednu prijateljicu, iz nekog razloga poželela da me vidi pa mi platila kartu da je obiđem. Ma super sam se provela ako ne računamo pušenje, mada ni to nije ispalo loše, em uštedela pare, em poštedela pluća, jedva pet komaTa da sam uspela dnevno da ispurnjam. Čudan neki svet ti Ameri, ako im u parku pomiluješ slatko detence po kosici, oma zovu Police, ako u kafiću nema mesta pa zamoliš nekog ko sedi sam da mu eto malčice zasmetaš samo da posrčeš kafu, oma bega ko da si gubav, al što ljudi vole životinje pa to je neviđeno. E tu su me načisto kupili, sve sam im zajebancije oma oprostila.
Jednom sam imala tu čast da prisustvujem spašavanju neke mačketine sa ne baš tako visikog drveta, došla vatrogasna kola, lotre izbaciše na brzaka i jedan stvarno zgodan momak spusti macu dok si reko piksla. Usput ga malčice i izgrebala, al šta mari, svi srećni aplaudiraju, gazdarica plakala koliko se potresla i koliko se obradovala kad joj je maca konačno ponovo dospela u ruke.
Naše mačketine se veru i po krovovima i po drveću, nikom ni u malom mozgu da ih spašava a kamoli da zove vatrogasce, ma fini svet ti Ameri majke mi.
Prošlog leta bila kod ćere i zeta u Nemačkoj, priča ko prepisana samo avionski let bio kraći.
Ovih dana baš nešto razmišljam, jes da nemam para nigde da putujem, ali bi ovi moji koji bolje stoje od mene mogli da me opet časte avionskom, ma može i autobuskom kartom, samo da pobegnem što dalje u Evropu, Amerika mi se i pored svega nekako ne dopada (pušače proterali i iz javnih klozeta, sram da ih bude), U staroj dobroj Evropi još uvek može da se pronađe neki ćumez gde može uz kaficu da se zapali i cigara, a ti njihovi ćumezi uzgredbudirečeno uredniji i čistiji od našeg Doma zdravlja
, a mi bismo u Evropu, ta idi begaj, a i šta ćemo mi tamo koji moj!!!
Imamo najjednostavnije pismo na svetu, usput, (a nije mala stvar), decenijama nam školovanje bilo besplatno maltene, a nepismenih, uh, strašno. Aj što ljudi sa sela nepismeni, imaju oni čime da se akaju, dece malo, posla mnogo, nije im se čuditi da ne stižu i do škole, ali brajko ovi koje nazivaju VIP personama i smeštaju ih u tamo neke farme (ja bih sve njih stavila u tor sa svinjama, svinje bih hranila a VIP-ovce mlatila čim god bih stigla), svađaju se ko kerovi oko keruše u teranju, ali ovi naši domaći džukci baš neka pismena sorta, čim jedan skoči na kujicu, ostali se povlače ili jednostavno čekaju na redaljku, a VIP seljaci na farmi se svađaju a vokabular im: brate-ovo-ono- ma ja ne znam, a ti si znaš-kako da ti kažem-brate gotivim te-ali si smrad neviđeni,bla bla bla. A ljudi glasaju, nemaju para ni za leba, mleko ne računam ni onako ga nema dovoljno, kukaju do neba, štrajkuju, bacaju se na šine, sve zarad neimanja istih para koje njihovi potomci, vrrrlo pismen mlad svet troši da izbace tamo neku bezobraznicu koja im je uvredila njihovu slatku malu pevaljkicu, njihov IDOL i baš je gotive, jes da prljave gaće nit pere nit sklanja dalje od tanjira i prepune pepeljare, ali bogo moj, pa ona je VIP da joj mater i njoj i onome ko je proglasio VIP-om.
A, šta ja ono htedoh reći, a, daaaa, jutros čitam preko NET-a neke novine, svašta nešto, dal će uapsiti Mladića ili neće, dal će mleka biti iduće nedelje, ma koji će nam i mleko, dal će pasti kiša do Utorka i spustiti temperaturu na očekivanu u ovo doba godine, ihaaajjjjjj, ako ne padne, još koji dan za sirotinju da ne uključuje grejanje, naš lepi predsednik kaže: nema povišica plate za neradnike, pardon, za poslanike, i sve mi nešto milo oko srca, baš smo evropski narod širokoh shvatanja, kad ono - u nekom gradu u Srbiji ubiše kujicu dok je dojila svoje bebe, mama izdiše u lokvi krvi, a bebe i dalje sisaju, a mi bismo u Evropu, ma da.
Jednom sam imala tu čast da prisustvujem spašavanju neke mačketine sa ne baš tako visikog drveta, došla vatrogasna kola, lotre izbaciše na brzaka i jedan stvarno zgodan momak spusti macu dok si reko piksla. Usput ga malčice i izgrebala, al šta mari, svi srećni aplaudiraju, gazdarica plakala koliko se potresla i koliko se obradovala kad joj je maca konačno ponovo dospela u ruke.
Naše mačketine se veru i po krovovima i po drveću, nikom ni u malom mozgu da ih spašava a kamoli da zove vatrogasce, ma fini svet ti Ameri majke mi.
Prošlog leta bila kod ćere i zeta u Nemačkoj, priča ko prepisana samo avionski let bio kraći.
Ovih dana baš nešto razmišljam, jes da nemam para nigde da putujem, ali bi ovi moji koji bolje stoje od mene mogli da me opet časte avionskom, ma može i autobuskom kartom, samo da pobegnem što dalje u Evropu, Amerika mi se i pored svega nekako ne dopada (pušače proterali i iz javnih klozeta, sram da ih bude), U staroj dobroj Evropi još uvek može da se pronađe neki ćumez gde može uz kaficu da se zapali i cigara, a ti njihovi ćumezi uzgredbudirečeno uredniji i čistiji od našeg Doma zdravlja
, a mi bismo u Evropu, ta idi begaj, a i šta ćemo mi tamo koji moj!!!Imamo najjednostavnije pismo na svetu, usput, (a nije mala stvar), decenijama nam školovanje bilo besplatno maltene, a nepismenih, uh, strašno. Aj što ljudi sa sela nepismeni, imaju oni čime da se akaju, dece malo, posla mnogo, nije im se čuditi da ne stižu i do škole, ali brajko ovi koje nazivaju VIP personama i smeštaju ih u tamo neke farme (ja bih sve njih stavila u tor sa svinjama, svinje bih hranila a VIP-ovce mlatila čim god bih stigla), svađaju se ko kerovi oko keruše u teranju, ali ovi naši domaći džukci baš neka pismena sorta, čim jedan skoči na kujicu, ostali se povlače ili jednostavno čekaju na redaljku, a VIP seljaci na farmi se svađaju a vokabular im: brate-ovo-ono- ma ja ne znam, a ti si znaš-kako da ti kažem-brate gotivim te-ali si smrad neviđeni,bla bla bla. A ljudi glasaju, nemaju para ni za leba, mleko ne računam ni onako ga nema dovoljno, kukaju do neba, štrajkuju, bacaju se na šine, sve zarad neimanja istih para koje njihovi potomci, vrrrlo pismen mlad svet troši da izbace tamo neku bezobraznicu koja im je uvredila njihovu slatku malu pevaljkicu, njihov IDOL i baš je gotive, jes da prljave gaće nit pere nit sklanja dalje od tanjira i prepune pepeljare, ali bogo moj, pa ona je VIP da joj mater i njoj i onome ko je proglasio VIP-om.
A, šta ja ono htedoh reći, a, daaaa, jutros čitam preko NET-a neke novine, svašta nešto, dal će uapsiti Mladića ili neće, dal će mleka biti iduće nedelje, ma koji će nam i mleko, dal će pasti kiša do Utorka i spustiti temperaturu na očekivanu u ovo doba godine, ihaaajjjjjj, ako ne padne, još koji dan za sirotinju da ne uključuje grejanje, naš lepi predsednik kaže: nema povišica plate za neradnike, pardon, za poslanike, i sve mi nešto milo oko srca, baš smo evropski narod širokoh shvatanja, kad ono - u nekom gradu u Srbiji ubiše kujicu dok je dojila svoje bebe, mama izdiše u lokvi krvi, a bebe i dalje sisaju, a mi bismo u Evropu, ma da.
