Чудне су то ствари..
Ја сам као клинац,баш баш клинац био суочен на разноразним прославама ,рођенданима са народњацима,
онда сам сваке среде у 22.00 обавезно слушао -Диско Топ- на 202ци где је био тада онај -Итало диско- у некој експанзији где сам са малецким двокасетешем снимао тадашње Нумере које и ДАН-ДАНАС имам на мојим Сони-ТДК аудио касетама
,
оно,нешто што и данас волим да послушам.Због тог -Диско Топа- се каснило редовно у школу,следећег дана
и тек са 15 провалим W.A.S.P."Headless Children" и то онда била еруптивна експлозија Осећаја,
оно кад си у стању да 20 пута заредом слушаш једну исту ствар и да ти не досади..само скачи,скачи
.
Са 18 сам имао косијану до пола леђа...
Оно,мислим..
колико год те нешто терали,присиљавали.без обзира у каквој средини одрастао,
понављам- ја та народњачке КЛАСИКЕ И САДа могу напамет да изрецитујем,
нешто се у Теби пробуди што те чини Теби својственим,нешто што је дубоко у Теби..
мала варница и будеш свој.
А,да..
Тек са неком 20-том провалим и ПАНК..
Тако да ми је и Панк исто супер
Једино
ја онај РЕП не могу да сварим! Као ни ТРенс,оно скичање и пиштање са грамофонских Плоча,диџејеве и сличне сподобе.
Од репа ми буде лоше..веома лоше.
Има ту доста песмица,занимљивих ,смешних које могу опуштено да слушам кући,
али уколико ме неко услови-пре бих отишао на дару бубамару лајв него на МЦ-хамера или сличне глупости.
