- Poruka
- 388.310
Franc Kafka je umro 3. juna 1924. u Kirlingu pored Beča. Evropske kulturne i akademske institucije, umetničke scene i verni krugovi uvek novih čitalaca, obeležavaju ovu, 2024, kao Kafkinu godinu
Sanatorium „Hofman“ je podigao seoski doktor kao ulaganje za penziju. Nije se nudilo ništa osim sunca, vazduha i dobre kuhinje. Tu se aprila 1924. godine uselio Franc Kafka, sa svojom poslednjom ljubavi, Dorom Diamante, i studentom medicine Robertom Klopstockom.
Kafka je doterivao poslednju verziju zbirke priča „Umetnik u gladovanju“, Dora se brinula o svemu, Robert o morfijumu.
Za tuberkulozu larinksa nije postojalo ništa drugo. Tek je smrt pisca apsurdnog realizma ovu zgradu stavila na mapu svetske književnosti.
Ne odmah, pola veka kasnije. Danas je i ona deo Kafkinog mita, ali šta je „mit Kafka“?
„Kafka piše jednostavne rečenice. Kratke, bez teških metafora ili slika koje zahtevaju veliki trud da se shvate. Svejedno ostaju zagonetke. Ta diskrepanca između jasnoće jezika i zaključanog smisla, stalno seljenje čitaoca između jednostavnog jezika i nerazmrsivog teksta, to je ono što čini Kafkin mit. Kafkina jasna rečenica uglavnom dolazi iz njegovog dnevnog posla pravnika“, kaže predsednik Austrijskog udruženja Franca Kafke Manfred Miler.
Kad je 1928 umro i doktor Hofman, Sanatorium je pretvoren u stambenu zgradu.
Bolesnički kartoni su uništeni, jer su seljani zgradu videli kao leproznu koloniju. Osim bivše ordinacije sa Kafkinom spomen-sobom, tu su i danas privatni stanovi.
Kafkina soba u sanatorijumu
„Kafka je živeo u uskom vremenskom korsetu. Gušio ga je posao u osiguranju, okolina, porodica, rutina. Uvek mu je ostajalo malo vremena za pisanje. Zbog toga je doživljavao svet kao nešto veliko i preteće prema svom pravom životnom cilju. Hteo je da piše, svet je bio protiv. Zato je većina Kafkinih protagonista u sličnim konstelacijama. I oni preko puta sebe vide nerazumljivi, neprijateljski svet. Moraju da se prilagode, ali ne uspevaju. To je Kafka“, ističe Manfred.
Kakvo će Kafkino literarno nasleđe izaći u svet – na neki način je to uobličeno u ovoj kući. U epilogu igrane serije ORF-a iz Sanatorijuma „Hofman“ izlaze dva egzekutora Jozefa K, da simblički obznane dolazak romana Proces, objavljenog posthumno, 1925. godine. Unutra ostaje zauvek kao senka u dugom letnjem danu, Franz K.
(rts/mediji)
Sanatorium „Hofman“ je podigao seoski doktor kao ulaganje za penziju. Nije se nudilo ništa osim sunca, vazduha i dobre kuhinje. Tu se aprila 1924. godine uselio Franc Kafka, sa svojom poslednjom ljubavi, Dorom Diamante, i studentom medicine Robertom Klopstockom.
Kafka je doterivao poslednju verziju zbirke priča „Umetnik u gladovanju“, Dora se brinula o svemu, Robert o morfijumu.
Za tuberkulozu larinksa nije postojalo ništa drugo. Tek je smrt pisca apsurdnog realizma ovu zgradu stavila na mapu svetske književnosti.
Ne odmah, pola veka kasnije. Danas je i ona deo Kafkinog mita, ali šta je „mit Kafka“?
„Kafka piše jednostavne rečenice. Kratke, bez teških metafora ili slika koje zahtevaju veliki trud da se shvate. Svejedno ostaju zagonetke. Ta diskrepanca između jasnoće jezika i zaključanog smisla, stalno seljenje čitaoca između jednostavnog jezika i nerazmrsivog teksta, to je ono što čini Kafkin mit. Kafkina jasna rečenica uglavnom dolazi iz njegovog dnevnog posla pravnika“, kaže predsednik Austrijskog udruženja Franca Kafke Manfred Miler.
Kad je 1928 umro i doktor Hofman, Sanatorium je pretvoren u stambenu zgradu.
Bolesnički kartoni su uništeni, jer su seljani zgradu videli kao leproznu koloniju. Osim bivše ordinacije sa Kafkinom spomen-sobom, tu su i danas privatni stanovi.
Kafkina soba u sanatorijumu
„Kafka je živeo u uskom vremenskom korsetu. Gušio ga je posao u osiguranju, okolina, porodica, rutina. Uvek mu je ostajalo malo vremena za pisanje. Zbog toga je doživljavao svet kao nešto veliko i preteće prema svom pravom životnom cilju. Hteo je da piše, svet je bio protiv. Zato je većina Kafkinih protagonista u sličnim konstelacijama. I oni preko puta sebe vide nerazumljivi, neprijateljski svet. Moraju da se prilagode, ali ne uspevaju. To je Kafka“, ističe Manfred.
Kakvo će Kafkino literarno nasleđe izaći u svet – na neki način je to uobličeno u ovoj kući. U epilogu igrane serije ORF-a iz Sanatorijuma „Hofman“ izlaze dva egzekutora Jozefa K, da simblički obznane dolazak romana Proces, objavljenog posthumno, 1925. godine. Unutra ostaje zauvek kao senka u dugom letnjem danu, Franz K.
(rts/mediji)
