Tanhojzer
Ističe se
- Poruka
- 2.081
Размишљао сам да ли да поставим на подфоруму Мушкарци, али мислим да је овде боље, с обзиром да је ово и филозофско питање које су обрађивали и многи велики мислиоци попут Ничеа, Вајнингера, Еволе итд.
Шта подразумевате под мужевношћу?
Иначе, ја сматрам да је то јединство у лепоти духа и тела. Духом савладати тело, али не тако да мучимо тело и да га занемарујемо, већ да га телесним вежбама упрегнемо да са духом заједно ради у циљу ослобођења и духовног прочишћења. Јер нема усавршавања телесног без самоодрицања и аскезе, тако да сматрам да буђење истинске мужевности мора да дође спајањем духовних и телесних вежби.
Дакле, нешто попут античког идеала, али усавршеног тиме што је зачињен непоколебљивом вером у Христа.
Инспирацију за тему сам добио читајући јутрос један леп текст светог Нектарија Егинског о моралном мужеству и јунаштву. Ево неких основних теза тог текста:
"Мужество је неузнемиреност од страха пред смрћу, неустрашивост у невољама, срчаност пред опасностима и изабирање часне смрти радије него срамног избављења.
Чини ми се мужественијим онај који је надвладао страсне жеље него онај који је надвладао непријатеље, јер теже је себе самога победити.
Мужествен је не само онај који одолева непријатељима, него и онај који одолева насладама, јер често и они који побеђују непријатеље робују сопственим похотама.
Мужество је непометеност душе страхом, смелост ратника, познавање ратне вештине, уздржаност душе пред страхотама и ужасима, целисходна смелост у расуђивању, срчаност у очекивању смрти, присебност у опасностима, уравнотежена храброст пред опасношћу, постојана снага за врлину, мир душе пред невољама и свим што се здравом разуму чини дрзновеним, чување тајних знања у страхотама, ратничко искуство, стамено стајање у закону (Плат. одређења).
Морално мужество је врлина која се пројављује као морална снага својствена ономе ко се уздигао изнад свих животних неприлика и несрећа, способном да истрајно и непоколебљиво одолева недаћама што су га снашле и човеку чврстога уздања у морал и веру.
Невоље које га сналазе ни уколико не потресају његов смели дух. Нема ни материјалног, ни моралног искушења које може раслабити постојаност његових начела и поуздања, никаква претња није кадра да га смути да прими мишљење које је у сукобу са моралним темељима закона, никакво зло не успева да победи моралну снагу душе, мужество. Оно је то што му указује пут ка попришту врлина, оно га води мучеништву за истину, оно га приводи савршенству, оно одева порфиром своје пријатеље, оно их чини угледним, оно уводи у Царство Небеско.
Мужествени је човек благородан, истинољубив, искрен, храбар, великодушан, благ, састрадалан и трпељив, срчан, постојан, велеуман, самопрегоран, слободан, достојанствен и отмен.
Ништа ниско не може да ступи у срце његово. Он се клони лукавих и прима добре, а и једнима и другима добро чини. Не зна за освету, за узвраћање злом и злопамтивост. Увек на уму има добро и дела за закон Божји.
Мужествен се опомиње увек речи Господњих: Не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити. Климент, описујући својство мужества, каже: "Мужество је не само опстојавати у невољама, него и владати поривом за насладом и страсном жељом, тугом и гневом и уопште опирати се свему што силом или обманом заводи душу нашу, јер стајати ваља не само у несрећи и беди, него и пред опасностима."
Морално немужество је недостатак моралне снаге која се пројављује као поводљивост, попустљивост, покорност, као пораз, као ропство. Немужество је највећа морална слабост, а из ње се рађају сви греси.
Морално немужествен немужествен је и у рату са непријатељима своје отаџбине, јер је плашљив и животољубив. Увек узмиче како би спасао свој живот и избегао да се нађе у каквој опасности. Боји се да не изгуби нешто од свога имања и да не остане без удобности. Дрхти од страха за своје здравље и често га страх од погибије чини бегунцем када дође до борбе.
Мужеван је и незлобив. Незлобивост је чистота срца и правилно настројење разума. Незлобивост изражава доброту душе која је примила сваку врлину. Незлобивост је противна лукавству."
...
Шта је по вама то мужевност? Да ли је то оно што се данас представља путем мас медија - депилиран, напирлитан, послован, компромисан, млак, слабовољан али заводник, површан... може се набрајати до ујутру. Или сматрате да је Нектарије био у праву?
Шта подразумевате под мужевношћу?
Иначе, ја сматрам да је то јединство у лепоти духа и тела. Духом савладати тело, али не тако да мучимо тело и да га занемарујемо, већ да га телесним вежбама упрегнемо да са духом заједно ради у циљу ослобођења и духовног прочишћења. Јер нема усавршавања телесног без самоодрицања и аскезе, тако да сматрам да буђење истинске мужевности мора да дође спајањем духовних и телесних вежби.
Дакле, нешто попут античког идеала, али усавршеног тиме што је зачињен непоколебљивом вером у Христа.
Инспирацију за тему сам добио читајући јутрос један леп текст светог Нектарија Егинског о моралном мужеству и јунаштву. Ево неких основних теза тог текста:
"Мужество је неузнемиреност од страха пред смрћу, неустрашивост у невољама, срчаност пред опасностима и изабирање часне смрти радије него срамног избављења.
Чини ми се мужественијим онај који је надвладао страсне жеље него онај који је надвладао непријатеље, јер теже је себе самога победити.
Мужествен је не само онај који одолева непријатељима, него и онај који одолева насладама, јер често и они који побеђују непријатеље робују сопственим похотама.
Мужество је непометеност душе страхом, смелост ратника, познавање ратне вештине, уздржаност душе пред страхотама и ужасима, целисходна смелост у расуђивању, срчаност у очекивању смрти, присебност у опасностима, уравнотежена храброст пред опасношћу, постојана снага за врлину, мир душе пред невољама и свим што се здравом разуму чини дрзновеним, чување тајних знања у страхотама, ратничко искуство, стамено стајање у закону (Плат. одређења).
Морално мужество је врлина која се пројављује као морална снага својствена ономе ко се уздигао изнад свих животних неприлика и несрећа, способном да истрајно и непоколебљиво одолева недаћама што су га снашле и човеку чврстога уздања у морал и веру.
Невоље које га сналазе ни уколико не потресају његов смели дух. Нема ни материјалног, ни моралног искушења које може раслабити постојаност његових начела и поуздања, никаква претња није кадра да га смути да прими мишљење које је у сукобу са моралним темељима закона, никакво зло не успева да победи моралну снагу душе, мужество. Оно је то што му указује пут ка попришту врлина, оно га води мучеништву за истину, оно га приводи савршенству, оно одева порфиром своје пријатеље, оно их чини угледним, оно уводи у Царство Небеско.
Мужествени је човек благородан, истинољубив, искрен, храбар, великодушан, благ, састрадалан и трпељив, срчан, постојан, велеуман, самопрегоран, слободан, достојанствен и отмен.
Ништа ниско не може да ступи у срце његово. Он се клони лукавих и прима добре, а и једнима и другима добро чини. Не зна за освету, за узвраћање злом и злопамтивост. Увек на уму има добро и дела за закон Божји.
Мужествен се опомиње увек речи Господњих: Не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити. Климент, описујући својство мужества, каже: "Мужество је не само опстојавати у невољама, него и владати поривом за насладом и страсном жељом, тугом и гневом и уопште опирати се свему што силом или обманом заводи душу нашу, јер стајати ваља не само у несрећи и беди, него и пред опасностима."
Морално немужество је недостатак моралне снаге која се пројављује као поводљивост, попустљивост, покорност, као пораз, као ропство. Немужество је највећа морална слабост, а из ње се рађају сви греси.
Морално немужествен немужествен је и у рату са непријатељима своје отаџбине, јер је плашљив и животољубив. Увек узмиче како би спасао свој живот и избегао да се нађе у каквој опасности. Боји се да не изгуби нешто од свога имања и да не остане без удобности. Дрхти од страха за своје здравље и често га страх од погибије чини бегунцем када дође до борбе.
Мужеван је и незлобив. Незлобивост је чистота срца и правилно настројење разума. Незлобивост изражава доброту душе која је примила сваку врлину. Незлобивост је противна лукавству."
...
Шта је по вама то мужевност? Да ли је то оно што се данас представља путем мас медија - депилиран, напирлитан, послован, компромисан, млак, слабовољан али заводник, површан... може се набрајати до ујутру. Или сматрате да је Нектарије био у праву?