Sta je istinska muževnost?

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Tanhojzer

Ističe se
Poruka
2.081
Размишљао сам да ли да поставим на подфоруму Мушкарци, али мислим да је овде боље, с обзиром да је ово и филозофско питање које су обрађивали и многи велики мислиоци попут Ничеа, Вајнингера, Еволе итд.

Шта подразумевате под мужевношћу?

Иначе, ја сматрам да је то јединство у лепоти духа и тела. Духом савладати тело, али не тако да мучимо тело и да га занемарујемо, већ да га телесним вежбама упрегнемо да са духом заједно ради у циљу ослобођења и духовног прочишћења. Јер нема усавршавања телесног без самоодрицања и аскезе, тако да сматрам да буђење истинске мужевности мора да дође спајањем духовних и телесних вежби.
Дакле, нешто попут античког идеала, али усавршеног тиме што је зачињен непоколебљивом вером у Христа.

Инспирацију за тему сам добио читајући јутрос један леп текст светог Нектарија Егинског о моралном мужеству и јунаштву. Ево неких основних теза тог текста:

"Мужество је неузнемиреност од страха пред смрћу, неустрашивост у невољама, срчаност пред опасностима и изабирање часне смрти радије него срамног избављења.
Чини ми се мужественијим онај који је надвладао страсне жеље него онај који је надвладао непријатеље, јер теже је себе самога победити.

Мужествен је не само онај који одолева непријатељима, него и онај који одолева насладама, јер често и они који побеђују непријатеље робују сопственим похотама.


Мужество је непометеност душе страхом, смелост ратника, познавање ратне вештине, уздржаност душе пред страхотама и ужасима, целисходна смелост у расуђивању, срчаност у очекивању смрти, присебност у опасностима, уравнотежена храброст пред опасношћу, постојана снага за врлину, мир душе пред невољама и свим што се здравом разуму чини дрзновеним, чување тајних знања у страхотама, ратничко искуство, стамено стајање у закону (Плат. одређења).

Морално мужество је врлина која се пројављује као морална снага својствена ономе ко се уздигао изнад свих животних неприлика и несрећа, способном да истрајно и непоколебљиво одолева недаћама што су га снашле и човеку чврстога уздања у морал и веру.

Невоље које га сналазе ни уколико не потресају његов смели дух. Нема ни материјалног, ни моралног искушења које може раслабити постојаност његових начела и поуздања, никаква претња није кадра да га смути да прими мишљење које је у сукобу са моралним темељима закона, никакво зло не успева да победи моралну снагу душе, мужество. Оно је то што му указује пут ка попришту врлина, оно га води мучеништву за истину, оно га приводи савршенству, оно одева порфиром своје пријатеље, оно их чини угледним, оно уводи у Царство Небеско.

Мужествени је човек благородан, истинољубив, искрен, храбар, великодушан, благ, састрадалан и трпељив, срчан, постојан, велеуман, самопрегоран, слободан, достојанствен и отмен.
Ништа ниско не може да ступи у срце његово. Он се клони лукавих и прима добре, а и једнима и другима добро чини. Не зна за освету, за узвраћање злом и злопамтивост. Увек на уму има добро и дела за закон Божји.

Мужествен се опомиње увек речи Господњих: Не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити. Климент, описујући својство мужества, каже: "Мужество је не само опстојавати у невољама, него и владати поривом за насладом и страсном жељом, тугом и гневом и уопште опирати се свему што силом или обманом заводи душу нашу, јер стајати ваља не само у несрећи и беди, него и пред опасностима."

Морално немужество је недостатак моралне снаге која се пројављује као поводљивост, попустљивост, покорност, као пораз, као ропство. Немужество је највећа морална слабост, а из ње се рађају сви греси.

Морално немужествен немужествен је и у рату са непријатељима своје отаџбине, јер је плашљив и животољубив. Увек узмиче како би спасао свој живот и избегао да се нађе у каквој опасности. Боји се да не изгуби нешто од свога имања и да не остане без удобности. Дрхти од страха за своје здравље и често га страх од погибије чини бегунцем када дође до борбе.

Мужеван је и незлобив. Незлобивост је чистота срца и правилно настројење разума. Незлобивост изражава доброту душе која је примила сваку врлину. Незлобивост је противна лукавству."

...

Шта је по вама то мужевност? Да ли је то оно што се данас представља путем мас медија - депилиран, напирлитан, послован, компромисан, млак, слабовољан али заводник, површан... може се набрајати до ујутру. Или сматрате да је Нектарије био у праву?
 
Malo mi je to u vezi asketizma problematicno. "Savladati sebe" i sl. mi ponekad zvuci kao moci bez vode i vazduha. Asketizam kao stvar po sebi mi zvuci bolesno. U sustini od vuka napravicemo psa ako mu zabranimo mnostvo pozuda. Sta je cilj tog "samosavladjivanja"? Cilj mora postojati! Koliko se ja sjecam Nietzsche nije bio za odricanje od pozuda. Sladostrasce, vlastoljublje ... zar sve to nije aristokratsko? Ne izvrsiti osvetu dok je zeljezo vruce? Zar to nije ropsko? Povremeni asketizam je nesto drugo i sluzi saznanju. Umovanje je tipicno musko. I Aristotel je to rekao. Zato zena nema medju pronalazacima ili inovatorima ili su njihove uloge neznatne. One zene koje se drznu da se odvojeno od muza obrazuju su zavrsile karijeru kao zene. Mogu prilicno dobro da zamislim zasto su se mnoge zene ubijale nakon smrti muza, jednostavno zato sto im suzivot sa nekim drugim muskarcem ne samo da ne bi donio ni priblizno zadovoljstvo kao s muzem, nego bi to bila ziva patnja za njih. Nema nista bolje nego s nekim biti na istoj talasnoj duzini, a ni nista gore biti pokondirena tikva i dokazivati se kao pojedinka!
 
Može čovek muškog roda da bude i glumac...
Može da glumi viteza Don Kihota,a može i da bude od krvi i mesa-prirodan...
Najbolji je kad sledi svoju prirodu i to prilagođenu okruženju koje je uspeo
ponešto da kreira...Koliko je kreirao-toliko je uspešan i uticajan...
Arhetip ratnika i lovca su prilično izraženi i moderan čovek-muškarac je prilično osuječen,
te značajno frustiran...Takođe su i žene frustirane kršeći svoju arhetipsku ulogu
one koja je stalno pored vatre u domu svom...
Tja...Nova prilagođavanja...Ako insistiraju na arhetipskim ulogama-izlaz je hobi...
Ratne igre na comp.,lov u stvarnosti za mačoa,a pravljenje kolača za damu...
Mužestvenost na delu,kasnije...Kad ukućani pozaspiju...:mrgreen:Da joj pokaže ko kosi,
a ko vodu nosi...:mrgreen::hahaha:
 
Može čovek muškog roda da bude i glumac...
Može da glumi viteza Don Kihota,a može i da bude od krvi i mesa-prirodan...
Najbolji je kad sledi svoju prirodu i to prilagođenu okruženju koje je uspeo
ponešto da kreira...Koliko je kreirao-toliko je uspešan i uticajan...
Arhetip ratnika i lovca su prilično izraženi i moderan čovek-muškarac je prilično osuječen,
te značajno frustiran...Takođe su i žene frustirane kršeći svoju arhetipsku ulogu
one koja je stalno pored vatre u domu svom...
Tja...Nova prilagođavanja...Ako insistiraju na arhetipskim ulogama-izlaz je hobi...
Ratne igre na comp.,lov u stvarnosti za mačoa,a pravljenje kolača za damu...
Mužestvenost na delu,kasnije...Kad ukućani pozaspiju...:mrgreen:Da joj pokaže ko kosi,
a ko vodu nosi...:mrgreen::hahaha:
E, ebo te mag.arac! Mogo si da budeš Evijan :mrgreen:, Clarck, Hoking, Einstain, ... ili u najmanju ruku kao prozaista Singer (imamo i našeg! Pripovijetka Zink) ... a ti si odabrao da budeš ... pivkan. :(
 

Извини, али ниси у праву!

Ниче је критиковао аскезу онакву какву ју је видео на западу, међу католичким монашким круговима где аскеза подразумева каштиговање, бичевање и самомучење. Е, ту се заиста поставља питање чему таква аскеза? Ако си подробније и пажљивије читао Ничеа могао си врло лако да закључиш да се и Ниче залаже са аскезу, али са другим смислом. У свом капиталном делу "Воља за моћ", он пише (у одломку под насловом "Шта се све искварило злоупотребом од стране цркве") да аскезу треба ставити у службу васпитавања господареће снаге и воље за моћ, а у закључку поменуте књиге пише да не постоји апсолутно никаква разлика у погледу мучеништва између Диониса (читај Натчовека) и Распетог (читај хришћанина), једино је смисао мучеништва другачији. Не знам стварно у којем делу си ти видео да Ниче заговара распусан живот у удовољавању пожудама. То је типично атеистичка предрасуда... атеисти се врло често позивају на Ничеа, али он сам би их се стидео јер нису спремни да се одрекну свега оног што је карактеристично за људе тј. уживања, брака, самилости према другима итд. (то образлаже у "Заратустри2). То је што се тиче Ничеа.

Ајде сада боље да размотримо да ли се истинска мужевност може пробудити без аскетског начина живота. Мој став о томе шта је истинска мужевност сам написао у првом коментару - то је јединство и склад у лепоти духа и тела. Потребно је превазићи ону класичну поделу на тип интелектуалца, који презире физичку дисциплину и напорне вежбе, и тип спортисте који презире књиге и умност. Велик човек у себи спаја две крајности, не сме да остаје само на једној. Велик човек има велику храброст, али истовремено и велику благост; он има строгост и ауторитарност а у исто време и највећу милост; он негује највећу лепоту духа, а истовремено и њену супротност- лепоту снажног и мишићавог тела.

Лепота духа се не може постићи без Христоса и љубави према њему... а та љубав нужно подразумева одрицања јер је потребно да презремо све овоземаљске ствари ради Њега. Зато и Исус Христос каже: "Ако ко хоће за мном ићи, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде. Јер ко хоће живот свој да сачува изгубиће га; а ако ко изгуби живот мене ради, наћи ће га."

Лепота чврстог тела се не може постићи без телесних вежби одн. бодибилдинга, што опет подразумева вођење строгог и напорног живота јер је потребно да се одрекнемо свега распусног и неуредног, алкохола, цигарета, брзе хране и слаткиша (до скора моји највећи пороци :) )... једном речју, морамо водити чист, здрав и уредан живот. Дакле, опет долазимо до аскезе.
Као што видиш логичким закључивањем, без аскезе нема ни лепоте духа ни лепоте тела тј. нема ни мужевности.

Даље кажеш, не треба да се одричемо пожуда? А заборавио си да ако удовољаваш својим пожудама и телесним прохтевима, да ћеш постати сувише везан за материјални и телесни свет и да ћеш живети у страху да све то смрћу не изгубиш. А најмужевнији мушкарац је онај ко је презрео смрт! Тек ако успеш да се приликом сусрета са богињом смрти насмејеш, одмахнеш руком и будеш смео да кажеш: "Ја сам те победио још оног тренутка када сам престао да те се бојим, кад сам добровољно пристао да се огрнем твојим црним плаштом и учиним те смисленом", тек тада можеш за себе рећи да си достигао врхунац свог живљења.
И зато је још једном добро живети у одрицањима и самоконтроли читав живот, да бисмо у последњем трену живота могли да заузмемо надмоћно држање спрам највећег страха људског рода. Потребно је и смрт заволети, баш као што волимо и живот, јер нема смрти која не може да се да начини узвишеном. Ако умиреш на бојном пољу, то је најлепша смрт. Опет, ако умиреш на болничкој постељи, и то ће бити лепа смрт уколико се у тренутку умирања не осетиш побеђен, обесхрабрен и сломљен. Смрт није ништа друго до капија!

На небо ваља отићи лепог и снажног тела, чисте душе, неукаљаног образа и очуване части. А не можеш да имаш ни снажно тело, ни неукаљан образ, ни очувану част нити чисту душу, без живота у самопрегору и господарењу собом. Просто и логично.

Уосталом, удовољавање пожудама је типично за женски свет. Жена је пасивни принцип и она се предаје налетима страсти. Она је сва у сексуалности и зато јој је тешко да се одупре. Да је жена сва сексуална видимо на два начина. Најпре, све што жени остаје у памћењу јесте прва симпатија, прва љубав, први пољубац, први секс, прва брачна ноћ, сви комплименти који су јој упућени на рачун њене телесне и духовне лепоте. И на други начин, читаво женско тело је ерогена зона. Сваки додир на било ком делу тела је сексуално надражује. Код мушкарца је то ограничено само на фалус. Дакле, природно је да мушкарац не подлеже страстима, баш као што је природно да им жена подлеже. Зато је и дужност мушкарца да само жени пружи уживање, а не себи.

За крај бих оставио једну лепу мисао Хермеса Трисмегистоса, а која се може надовезати на ову твоју погрешну констатацију о томе како је сулудо одупирати се пожудама: "Један војник који је побеђен у рату, спуштајући своје оружје и предајући се непријатељу бива заробљен. Војник који се бори и брани одбијајући да се покори, бива убијен. Тако и свака душа која урони у телесни и материјални свет доживљава или заробљеништво или смрт. Онај ко изабете заробљеништво предстоји дуго мучење и ропство. Ко изабере смрт, умире да би живео. Умирући, он поново задобија истински живот и бива сачуван од заробљеништва, понижења и обешчашћења."

И извињавам се на мало дужем коментару... добио сам налет инспирације :D.
 
Poslednja izmena:
Аха, тако дакле. Значи ти си један од оних женствених :D... Па видим ја да си стално у неком 'švalerationship'. Ти му испаднеш као неки форумашки Дон Жуан. Море, мени се чини да ти трзаш на све редом... такви што се плаше загорелости су најопаснији!
 
А оним твојим путем могу и кучићи, свиње, пилићи, пацови и још понеки рептил. Очигледно ниси разумео неке ствари :D...

Decko, ti si trebao ici na religiju. Ili na diskusiju sport ili stajaznam. Izgleda da si bas kontra nasadjen u odnosu na ljubav ka mudrosti.

Ono sto je tipicno musko je i tipicno ljudsko("covjek i zena"). Muskarac je motor covjecanstva. Samo sto nema dovoljno muskaraca...
 

Да изгледа ниси под либелом. Чим држиш потпис о неким пудлицама и пушачицама, па још и тај незбиљан аватар изнад кога се спомиње швалерација, све ми се чини да си од оних загорелих који трагају за било каквим рупицама у које могу да одложе зарђали алат. С обзиром да и ја имам једну, али за природне потребе, ипак се поред тебе осећам угрожен. Дакле, ћао!
 
Decko, ti si trebao ici na religiju. Ili na diskusiju sport ili stajaznam. Izgleda da si bas kontra nasadjen u odnosu na ljubav ka mudrosti.

Ono sto je tipicno musko je i tipicno ljudsko("covjek i zena"). Muskarac je motor covjecanstva. Samo sto nema dovoljno muskaraca...

Хахаха... чији си бре ти мали? Ко криво насађен :confused:?

Ово о чему ја пишем је истинска љубав према мудрости. Мудрост која је примењива у свакодневном животу и која човека уздиже са земље на небо. Препоручио бих ти да мало више читаш античке филозофе него неке апстрактне заврзламе, теоретска наклапања о космосу, густини ваздуха, тежини душе итд. Теби и сличнима због тога испада из вида суштина!
 
Да изгледа ниси под либелом. Чим држиш потпис о неким пудлицама и пушачицама, па још и тај незбиљан аватар изнад кога се спомиње швалерација, све ми се чини да си од оних загорелих који трагају за било каквим рупицама у које могу да одложе зарђали алат. С обзиром да и ја имам једну, али за природне потребе, ипак се поред тебе осећам угрожен. Дакле, ћао!
pa sto si takav:cry:..nisam imao take ambicije dok nisam procito tvoju temu i ovakve komentare..muzevne:rumenko:
 
Хахаха... чији си бре ти мали? Ко криво насађен :confused:?

Ово о чему ја пишем је истинска љубав према мудрости. Мудрост која је примењива у свакодневном животу и која човека уздиже са земље на небо. Препоручио бих ти да мало више читаш античке филозофе него неке апстрактне заврзламе, теоретска наклапања о космосу, густини ваздуха, тежини душе итд. Теби и сличнима због тога испада из вида суштина!

Pametniji je alim koji kaze da bi covjek trebao da razvije svoje kosti da se mogu kretati u svim pravcima, nego ti i onaj oziman sa vasim misicima. Vi samo nastojite da konzervisete covjeka. To je liberalizam!
 
Ko su ti alim i oziman:confused:? I savetujem ti da me ne ubacuješ ni u kakve forumaške kalupe... ja sam samosvojan i ne uklapam se ni u kakva stada. Ja još uvek nemam takve mišice kakve ti mozda zamisljaš, ali sam zacrtao neki cilj i trudiću se, uz Bozju pomoc, da ka njemu idem. Ti očigledno u fizičkim vežbama vidiš nesto nedostojno jednog intelektualca, a upravo je to i najveća greška. U mišicima i uopšte procesu oblikovanja tela koja trebaju izgledati poput statua antickih bogova, vidim samo jedan od puteva ka konačnom oslobodjenju i realizaciji pune muževnosti. Problem je što ti u tome vidiš nesto nedostojno tvog intelekta... u suštini, ti time prikrivaš kukavičluk da konačno predješ sa reči na dela.

Sto se tiče filozofije oblikovanje tela, tu mi najblize stoji Jukio Mišima.. ako ga nisi čitao preporučujem njegovu knjigu "Sunce i čelik'.

Kao sto sam vec nekoliko puta napomenuo, nema budjenja muževnosti bez budjenja ratnickog odn. herojskog načina života.
Oblikovanjem tela samo potpomažemo stvaranje kulta herojskog čoveka koji se odlikuje, izmedju ostalog, i čvrstim telom.
Nisam jedan od onih pacenika koji na telesne vežbe gledaju kao na sredstvo za lovljenje riba, lečenje kompleksa ili za ugadjanje svom narcizmu. Kao što vidiš, ja i u tome, kao i u svemu ostalom, trazim nešto mnooogo dublje i u tom smislu i ova tema ima veze sa filosofijom.
 
po meni pojam muževnost nema ama baš nikakve veze sa fizičkom građom. tačnije, ako se taj rad na sebi odrazi isključivo vizelno.
pročitala sam i ostatak posta... samo mi nije jasno zašto se toliko potenciraju mišići.

i teško da će ovde naći istomišljenike... :)
ako po bilo čemu pozitivno odudaraš, automatski ih i ugrožavaš... najpametnije pustiti decu da se igraju alfa mužjaka, pa koji preživi... :roll:
 
Ko god toliko potencira cast pripada stadu. Cast je jeftina valuta u demokratiji. Ljubav kao prijateljstvo je nesto mnogo vise od casti.

Prije ces stvoriti nadcovjeka sa jednom zenom koja misli isto kao i ti, nego sa hiljadama muskaraca kojima je samo cast na umu. Cast je znak da je nesto dobro, a ljubav je znak da je nesto sveto.

Dobrota: ovo je tesko. Svetost(izvrsnost): ja mogu mnogo od ovog sto je tesko.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top