Добро дошли
Buduća legenda
- Poruka
- 27.854
Румунија је 1993. године потписала Споразум о придруживању (Европски споразум или Europe Agreement) са ЕУ. Године 1995.је поднела кандидатуру за чланство у ЕУ. Првог јануара 2007.године Румунија је постала чланица ЕУ (навршава се 6 година од када је Румунија постала чланица ЕУ и две деценије од када је отпочела придруживање ЕУ). У том периоду ( 1993-2012.), Румунија није напредовала у већини економских и друштвених показатеља, напротив. Следећа табела показује пад броја становника од око 2 милиона у ''европском'' периоду Румуније од 1993-2011. године
Спољни дуг:Такозвани европски пут Румуније је донео и раст спољног дуга након потписивања Споразума опридруживању. Тачније, од 1993.до 2005.спољни дуг ове државе је порастао за неколико пута. Године 1993.спољни дуг је износио само 4 милијарде долара, а две године преуласка у ЕУ дуг је (2005.године) достигао скоро 10 пута већу суму од око 35 милијарди долара.
Спољни дуг Румуније је наставио да расте и након ступања ове земље у ЕУ. Тачније,уочи ступања у ЕУ, 31.децембра 2006. године је износио 42милијарде долара.Пет година касније (у децембру 2011.) спољни дуг Румуније достигао је 3 пута већу суму, од 127 милијарди долара.
1993г. 4 милијарди,
2005г. 35 милијарди,
2006г. 42 милијарди,
2011г. 127 милијарди.
Спољнотрговински дефицит:
Укидање царина у трговини са ЕУ је довело у неоповољан положај румунску привреду. Последица је велико повећање спољнотрговинског дефицита. Након уласка Румуније у ЕУ порастао је и спољнотрговински дефицит ове земље.
2004г. 5 милијарди
2011г. 11 милијарди
Буџетски дефицит:
Након уласка Румуније у ЕУ порастао је и буџетски дефицит ове државе. Тачније, огромни издаци за отплату спољног дуга директно су се одразили и на буџетски дефицит.
Раст буџетског дефицита (изазван, пре свега, отплатом огромног спољног дуга) неминовно је довео и до повећања ПДВод око 5 % (са 19% на 24 %) у 2010.години. Затим и до повећања цена и пада куповне моћи (процењује се да је у том периоду куповна моћ Румуна опала за око 30 %). У Румунији су у јануару 2012.године избили и велики вишедневни потести због ускраћивања права из здраственог осигурања и лоших социјалних услова.
2004г. 1 милијарда
2011г. 8 милијарди
У том (суморном) контексту, чак и немачки медији (наклоњени ЕУ) у својим репортажама из Букурешта не могу да сакрију очајничке изјаве сиромашних грађана Румуније. На пример: ''Влада велико сиромаштво у Румунији. То је ужас. Са мерама штедње Басескуа је постало још горе. Да је остао на власти, помрли би од глади''. Или : ''У Румунији данас обични грађни могу размишљати само о преживљавању. Никакви планови и пројекти нису могући ...Ми више нисмо европска земља, ми смо потпонули на ниво Јужне Америке''.
Док румунски грађани све лошије живе, према подацима Европске централне банке, банкарски сектор (доминантно у рукама странаца) је остварио највеће приходе од камата и провизија у читавој ЕУ.
Такође, просечна каматна стопа у сиромашној Румунији достигла је око 12 % (2011.година) и била је једна од највећих у Европи.[5] Монопол у банкарском сектору у Румунији као и Србији држе банке из западног дела ЕУ.На пример (слично као и у Србији) аустријске банке поседују око 30 % банкарског тржишта.
Румуни очајнички траже посао и у Србији (иако је њихова земља у формалном смислу годинама ''испред'' наше на такозваном европском путу). Или, шест година након пријема у ЕУ, румунски држављани раде као надничари у Србији (иако наша држава није отпочела чак ни преговоре о чланству о ЕУ). На пример, у селима у околини Вршца за дневнице од 10-15 евра на њивама и воћњацима су (прошлог лета) радили надничари из Румуније. Уселима Стража и Потпорањ о овцама и кравама брину пастири из Румуније. У банатским селима Ечка и Торак мештани износе и да се међу надничарима налазе и факултетски образовани људи.
Због незапослености и лошег стандарда, Румуни масовно одлазе из своје земље (и после пријема Румуније у ЕУ 2007).Ипак, као и за Бугаре, за Румуне не важе одредбе Лисабонског уговора које гарантују слободно запошљавање радника. Тачније, Немачка, Француска, Британија, Аустрија, Холандија, Луксембург, Белгија, Ирска и Малта захтевају од румунских радника да имају радне дозволе. Дакле, за Румуне (као и за Бугаре) у овим земљама не важе познате и деценијама глорификоване ''четири велике слободе'' ЕУ.
У пракси, оваква дискриминација према Румунима доводи до бруталног израбљивања (које подсећа на почетак XIX века) и кршења загарантованог права на рад. На пример, у Великој Британији радници из Румуније и Бугарске :''Задовољавају потребе Британије за лоше плаћеним и незаштићеним радом... Пошто немају агенцију која би их заступала, радници се окупљају на улици, а једини оглас за услуге које нуде је њихова одећа-изношене тренерке испрскане фарбом и малтером. Када се појави потенцијални клијент, договарају се за надницу и улазе у кола. Ако наиђе полиција беже''
http://srb.fondsk.ru/news/2013/02/05/shta-ie-eu-donela-rumuniii.html
*********************************************
А Србија тако жури да се придружи Румунима и Бугарима у тој великој држави ЕУ.
Може ли Србија, бар део горких искустава ових држава да препозна и и заобиђе их?
Poslednja izmena:
....otprilike da je Srbija ni manje ni više nego Švajcaska )
