pele27
Primećen član
- Poruka
- 959
Imam zestok psiholoski problem. Predamnom je odlazak u inostranstvo da malo radim I da zaradim neki ekstra dinar. Tu nastaje haos u meni. Prvi put odlazim preko da radim, prvi put se odvajam od porodice. Od momenta kada je put postao izvestan krecu tegobe, grcenje zeludca, razmisljanje da li cu se snaci, idem sa kolegama koje u sustini privatno I ne poznajem, treba sa njima da zivim, da se uklopim u to neko drustvo..Nisam asocijalan, daleko od toga ali odvajanje od kuce mi strasno tesko pada. Pricam o odlasku na mesec dana, nista duze. Ono sto sam primetio kod sebe je da dosta na mene utice recimo smestaj, ako mi se ne dopada padam u neku vrstu depresije I odmah bih isao kuci.. Postoji motivacija za ovaj put, toga sam svestan, resicu neke svoje finansijske probleme u sekundi ali se plasim da mi to nije dovoljno da se opustim. Mnogi oko mene idu da rade ma duze periode, zive odlicno, a ja, eto imam tu barijeru, blokadu koja me definitivno unazadjuje. Da li sam zreo za razgovor sa nekim? Da li lek za smirenje moze da mi pomogne? Pod zescim sam stresom umesto da se radujem. Dijabeticar sam, secer mi skace na nervnoj bazi. Sta da radim?
Ps: ovo je verovatno tesno vezano sa tim da se od majke nisam od prilike nikada odvajao, jedinac sam. Rekreativne nastave su mi kao malom uvek tesko padale, preplakao sam ih. Bogu hvala pa u vojsku nisam isao jer ko zna kako bi se to zavrsilo po mene. Losi uslovi, depresija I autoritet bi me verovatno ubili.
Ps: ovo je verovatno tesno vezano sa tim da se od majke nisam od prilike nikada odvajao, jedinac sam. Rekreativne nastave su mi kao malom uvek tesko padale, preplakao sam ih. Bogu hvala pa u vojsku nisam isao jer ko zna kako bi se to zavrsilo po mene. Losi uslovi, depresija I autoritet bi me verovatno ubili.
