(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
ŠTA ĆEŠ
Čovek se prema reči svojoj vrednuje
Zato što u Reči je čovekovo sve
Čitav Čovek u nju stane
Ili zbog nje čovek nestane
Ako za sopstvene reči ne haje
Drugog misli da laže, a sam sebe maje
Ipak ne odustaje da baje li baje
Pa iz njih minijaturni čovečuljak ispadne (znam da je neispravno al’ mi se tako svidja)
Nekad jadan, nekad smešan, nekad zao
U svakom slučaju prizora mi je žao
Šta ćeš......čovek je pao
OJHAAA
PS Dobro veče.....neko reče ...prelepo je ovo veče ......uživajmo
