Ја лично не размишљам много о самопрокламованим и новокомпонованим Црногорцима шиптарске и муслиманске провинијенције, па ни о Миловим, Филиповим и Мишковим Црногорцима. Мене интересују српска добра по целој Црној Гори, о оним силним издвајањима после земљотреса, о нашом кућама дуж обале, о војним објектима које смо градили српским парама, о имовини поштених Срба у Црној Гори које ће некакви Растодери приватизовати и распродати. И на крају, о проблему деце која су рођена у мешовитим браковима Срба и Срба из Црне Горе, које неће имати никаква права на својој дедовини. Језа ме хвата, иако немам никаквих додирних тачака са Црном Гором. Да је било памети па да су у скраћеној Југи остали БиХ, ЦГ, Србија и Македонија, тада би сви Срби, сви Црногорци, муслимани, Македонци, па и Шиптари живели у једној држави. Оно Што се десило Македонији, то чека и Црну Гору! Боже, да ли то они виде? И на крају ће опет Србија бити крива и "вадиће кестење из ватре" уместо Црногораца. А све због глупавог сентимента према угроженом мањем брату!