Emotivnija sam nego sto to hocu da priznam.
štati je...smiri sema ebem im mamicu
štati je...smiri se
popij nesto za smirenjeemotivna sam jako.bobi mi ima traume od mog plakanja nad knjigom,filmom,muzikom...i sto je smesno,on uvek zna pre mene kad ce da podju suze,pa pocne da se vrti,zuri u mene i cvili
nekad ne znam,jesam li emotivna,il su mi popustili zivci.pre neki dan slusam kako snajkica svira klavir,a meni teku suze niz lice
ubi me ako znam zasto.sve mi nesto drago
a sa druge strane,kao santa leda sam.napravila sam zid oko sebe i dok moja mama nocima ne moze da spava zato sto se u nigeriji srusila zgrada i izginuli ljudi,ja to cujem i predjem preko toga
tako da,nemam pojma
emotivna sam za lepe stvari,a drvo sam za neke tuzne
Ljudi koji vole Boga,ili ga iskreno traze bude moje emocije
...
U subotu sam plakala kao kisa, prolazila sam kroz dnevnu i bratov klinac je gledao dokumentarac
o deci u Africi. Zalosno mi je da mozemo da imamo toliko prohteva i da smo bahati a da majke tamo
gledaju kako im deca umiru na rukama od gladi.
Izbegavam drame, te neke emotivne filmove - samo trilere odgledam, procitam da ne bih cmizdrila.
To sam nasledila od tate i uvek na istim scenama nas dvoje
