Nije me bilo nekih dva dana.
Тврдио сам да је само да је наталитет у питању, а не побољшање животних услова и здравствене заштите.
Ne znam ja šta si ti mislio da tvrdiš, ja znam šta si ti napisao.
Нисам ни спорио да је производња одређених сировина Трећег рајха била већа од производње СССР-а , али чак и тада издвајања за војску СССР-а су била приближна немачким издвајањима.
Ma nije tačno brate!
Sovjetski buđet za ’39 iznosi 27,6 miliar. dolara, a Njemački 32, 8 miliar. dolara.
U ’39. Njemačka je potrošila na vojne rashode 25 miliar. dolara (63 miliar. mar.), a SSSR dvije milijarde dolara (10,8 miliar. rub).
U ’40. u buđet SSSR-a na odbranu je izdvojeno 57 miliar. rub. (10 miliar. dolara). Njemačka je te godine u vojne svrhe potrošila 84,5 miliar. maraka (21,1 miliar. dolara) , gro od te sume isisan je iz okupiranih zemalja.
Po izvještaju predsjednika Gosplana Voznesenskog SSSR je za potrebe odbrane od ’38. do zaključno sa ’40-tom, potrošio 119,1 miliar. rub. ili 21,26 miliar. dolara, što je iznos koji je za vojsku Njemačka potrošila samo u ’40. Godini.
Po američkim podacima Njemačka je do 1941. iz okupiranih zemalja izvukla prihoda u vrijednosti od 9 miliar. funti strlinga ili 36 miliar. dolara.
Ne znam koliko je iznosio sovjetski buđet za ’41. ali ako je uzmemo kao parametar skok od nekih 15% u buđetu za ’40. u odnosu na buđet za ’39. i za taj procenat onda povisimo buđet za ’41. Dobijamo sumu od 207 miliar. rubalja.
Skok od 5,6 puta (u odnosu na buđet za ’39.) za vojne potrebe, u buđetu za ’40. jednostavno ne dolazi u obzir jer bi ta suma onda iznosila preko 300 miliar. rubalja, što je u svakom slučaju daleko više od cijelog buđeta.
Da pretpostavimo da je za odbranu predviđeno 50% buđeta (što je malo moguće) onda bi ta suma iznosila nešto više od 100 mil. rub. (18,3 miliar. dol.) to je opet manje od Njemačkih rashoda za vojsku u ’40. i apsolutno nedovoljno da bi se stigao ukupni zaostatak za Njemačkom, kada je riječ o državnim ulaganjima u odbranu i armiju.
Примера ради ( податак из књиге Оверјиа Air War) немачка производња авиона у 1940 10.247, а у СССР-у 10.565, док 1941. Немачка 11.776, а СССР 15.735.
Da proizvodnja aviona u SSSR je bila veća i 1939 – 1-1,25 i 1940 – 1-1,03, kao i 1941.
Međutim nije sve baš tako jednostavno. Interesantan momenat u svemu tome je da je do povećanja u 1939. i 1940. došlo radi jednog izvještaja delegacije sovjetskih specijalista koja je posjetila njemačke avio-zavode. Po tom izvještaju Njemci su na osnovu svojih, čeških i poljskih kapaciteta bili u stanju da mjesečno izbace 70-80 aviona raznih tipova i namjene. Ovaj izvještaj je izazvao uzbunu, jer je u isto to vrijeme SSSR pravio dnevno 26 aparata.
Naravno mogućnosti Njemačke ni izbliza nisu bile tolike, ali tada su Sovjeti to shvatili ozbiljno i upregli sve svoje sile da Njemce stignu. Po podacima o proizvodnji SSSR se nije uspio približiti cifri od 70 aviona dnevno, ali je ipak zahvaljujući poduzetim naporima uspio čak i u ’40-toj da održi minimalnu prednost (iako su Njemci te godine sa novim osvajanjima svoje proizvodne kapacitete povećali).
Međutim u svemu tome postoji „kvaka 22“. Radi stizanja Njemaca sa proizvodnih traka izlazili su, u odnosu na njemačke avione uveliko zastarjeli aparati, kojima se zapravo samo smanjivala bojeva gotovnost VVS KA.
Postavljanje novih proizvodnih linija za savremenije mašine počelo je u posljednjem kvartalu ’40. i završeno je u decembru. Prvi primjerci modela МиГ-3, Як-1, ЛаГГ-3, Ил-2, Пе-2, Ер-2 pojavili su se u sovjetskim bazama početkom ’41.
Po podacima iz aviacionih zavoda u SSSR-u do 22. juna ’41. ovih novih tipova aviona napravljeno je 3901, od te cifre 2653 je primljeno i provjereno od strane predstavnika VVS. Međutim između primanja i faktičkog uvrštavanja novog aviona u sastav VVS KA, postoji velika razlika.
Nakon provjere avion se rastavlja, na put prema odredištu ide vozom na specijalnom vagonu, na odredištu se sastavlja od strane radnika zavoda, nakon sastavljanja prvo ga proba probni pilot zavoda, nako toga se uklanjaju svi mogući defekti i kvarovi, nakon ponovnog letenja zavodskog pilota avion se na njegovu preporuku predaje na probni let probnom pilotu avio-baze.
Tek nakon njegove pozitivne ocjene avion postaje dio VVS KA. Nadležni u bazi o primanju novog aviona pismeno obavještavaju Upravu formiranja, komplektovanja i bojeve pripreme pri glavnoj upravi VVS KA. Na njezinom čelu je nalazio se Prvi zamjenik Glavnokomandujućeg VVS KA general-pukovnik Nikitin.
Po podacima iz, sada naravno arhivskih dokumenata, a podpisanih generalom Nikitinom u redovni sastav vazduhoplovnih jedinica VVS do početka rata
uvedeno je 706 aviona novog tipa, a za letenje na njima
obućeno je 1354 pilota.
Od onog broja novih aviona u sastav VVS
5 Zapadnih pograničnih okruga bilo je raspoređeno
377 aparata (304 lovca i 73 pikirajuća bombardera) što je činilo 5,5 % od ukupnog broja aviona tih okruga (6781 komada).
Opšte poznato je da dio avijacije koji je presudan da bi se u toku borbi gospodarilo nad nebom je lovačka avijacija.VVS 5 Zapadnih pograničnih okruga imalo je u svom sastavu (pored ovih novih aparata) još 3156 lovaca zastarjelih tipova И-15, И-153 i И-16 (znači ukupno jebilo 3460 lovaca).
Na drugoj strani Njemačka je napadala sa 1233 lovca i to Me-109F – 593 kom, Ме-109Е – 423kom. i Ме-110 – 217 kom. Pored toga u sastavu vazduhoplovnih snaga njemačkih satelita nalazilo se nekih još 600 lovaca, ali uglavnom starijeg tipa.
E sada vuče ti pronađi nekoga ko se razumije u vojnu avijaciju i neka ti on potvrdi, jer meni nećeš sigurno vjerovati, da ovakav odnos snaga je u startu značio potpunu njemačku dominaciju u vazduhu.
Novi sovjetski aparati pokazali su se nedorasli u odnosu prema Me-109F i to naročito MiГ-3 (a njega je ko za inat i najviše primljeno od strane vazduhoplovnih jedinica – 407 aparata), njega će u oktobru ’41.
skinuti iz proizvodnje.
A i Як-1 i ЛаГГ-3 pokazalo se da su bili sporiji i slabijih manevarskih sposobnosti, osim toga Meseri su imali i radio vezu,izvanrednu automatizaciju upravljana avionom,bolju „elektriku“, bolju hermetizaciju ...
Najveća mana sovjetskih aviona uopšte bili su motori .., ali to je duga priča, pored toga nije nevažna ni činjenica da su njemački piloti po pravilu imali ne samo veće bojevo iskustvo, nego je priprema novihih pilota bila temeljitija – 450 sati, a sovjetska u prosjeku oko 100 sati.
Od izuzetnog značaja je i to što je njemačka avijacija bila organizovana u flote, sovjetska je bila „privjesak“ kopnenim snagama.
Sve u svemu, sve ovo je dovelo je do toga da su 1. jula ’41. VVS zapadnih pograničnih okruga posjedovale još samo 120 ispravnih aparata.
Ova premoć njemačkih aviona sovjetski konstruktori će po nekim analitičarima stići tek u ’43, a po nekima čak i kasnije - u ’44.
(sada ću malo da iskrojim tvoje dvije poruke)
Наводиш тенкове КВ и Т-34: па у панцер дивизијама не постоји ишта што може да се супротстави тим тенковима ( све до почетка 1942. и пјаве тенкова Пз-IV са дугом топовском цеви). Квалитет немачких тенкова више одговара квалитету серије тенкова БТ, док је тенк Т-26 квалитенији од тенкова Пз I и Пз II.
Tačno je da se 34-vorki i KV-u ništa njemačko nije moglo suprostaviti, ali je tačno i to da ih je bilo malo i da je te prve serije karakterizirala niska pouzdanost motora i česti kvarovi istog (što je u narednom periodu relativno brzo ispravljeno), kao i drugi konstruktivni nedostaci; od krucijalne važnosti bila je i slaba izvježbanost posada – vozači (mehaničari) su u prosjeku imali 3 sata vožnje, a osnovni trening su izvodili na T-26, posada opet, je taktičke vježbe radila na БТ-5 i sasvim zastarjelim БТ-2; takođe ništa manje nije bila bitna činjenica da je nedostajalo komandnog kadra, a da i ono što je postojalo nije imalo dovoljnog iskustva.
Tačno je i da su npr. PzKW II i 38-t zaostajali za brzinom jednog БТ-5 ili БТ-7, kao i za kalibrima tih БТ-ova i Т-26, ali to su i Njemci znali pa su pred napad na SSSR tim modelima pojačali čeoni oklop PzKW II je sada imao na tom djelu oklopa debljinu od 30 mm, a 38-t – 50 mm.
Sa ovim novitetom i boljom optikom iz dvoboja sa БТ-ovima i 26-orkama po pravilu izlazili kao pobjednici.
Што се тиче оклопних јединица, погледао сам књигу Soviet tanks and Combat Vehicles of WWII и нашао податак за РККА на дан 21. јуна 1941:
Т-27* 400, Т-37* 2.400, Т-38* 1.200, Т-40 222, Т-18М* 400, Т-26* 11.000, БТ* 6.000, Т-28* 500, Т-34 967, Т-35* 40, КВ 508 и 4.819 окопних возила ( са * су означени модели за које не постоји тачан податак, већ се наводи предпоставка оперативних тенкова)
A ovaj spisak je izvini ali baš totalna glupost.
Autor je kao prvo kod većine tipova tenkova naveo koliko je komada proizvedeno uopšte, pa tako ispada da npr. T-28, koji se proizvodio od ’33. pa do’40. i proizvedenoga je baš 503 kom. na 22. jun je sve do posljednjeg komada operativno ... ništa nije rashodovano, ništa nije uništeno (a oko 100 kom. je izgubljeno u Zimskom ratu) u nekom od sukoba – sve je tu.
Kao drugo uvrstiti u ukupan broj sovjetskih tenkova T-18;27;37;38;40 je smješno - to su sve praktično tankete sa mitraljezom kao osnovnim naoružanjem.
Takođe nije uzeta u obzir na raznovidnost serije БТ .., nije valjda da je SSSR trebao računati i na modele БТ-2?
Tu je takođe i Т-35, koji zbog zastarjelosti nije učestvovo ni u Zimskom ratu i 22.06. bilo ih je operativno samo 7 komada.
- zdravstvena zaštita!!
?
