Srpsko srpski recnik

[Lesandar]

Ма, то прави Хрвати говоре "бок", од немачког "мој наклон".

Ови покатоличени Срби говоре "Бог"... остало им од предака који су говорили "помоз Бог!.

Мислиш ови ХефтеСербен ?

 

[walter45]

Ма, то прави Хрвати говоре "бок", од немачког "мој наклон".

Ови покатоличени Срби говоре "Бог"... остало им од предака који су говорили "помоз Бог!.

"bok" se koristi u panonskoj Hrvatskoj.dok se "bog" koristi u dalmatinskoj Hrvatskoj.ja sam siguran da vi imate neki "svoj" adekvatan turcizam za Hrvatski,"bog",a bogarte..

 

[Милунка Савић]

Немој само даи ми почнемо да измишљамо речи попут искомплексираних Рвата па да добијемо разне милоклизе, стожере, равнатеље, круговале, гласовире, залеђа у ногомету, њежнике и сличне промиџбене идиотизме.

Стожер, равнатељ, гласовир и промиџба су старе српске речи, ногомет новија сложеница, такође српског језика, круговал је превод с немачког, "rundfunk", такође новијег доба.

 

[Just_a_man]

Мислиш ови ХефтеСербен ?

Cuj ga hefte-srbi

Ako je tako, onda su Srbi hefte-turci. Tome u prilog idu i genetska istrazivanja (bez uvrede ikome)

Okani se mantranja..

 

[walter45]

Стожер, равнатељ, гласовир и промиџба су старе српске речи, ногомет новија сложеница, такође српског језика, круговал је превод с немачког, "rundfunk", такође новијег доба.

vidi je,laze i nepocrveni.nego leposavka,zasto onda ne koristite te "srpske" reci,p mu materina,mitomanska.kako vas nije sram toliko lagati i izmisljati..

 

[Милунка Савић]

vidi je,laze i nepocrveni.nego leposavka,zasto onda ne koristite te "srpske" reci,p mu materina,mitomanska.kako vas nije sram toliko lagati i izmisljati..

Користимо.

Већ негде раније поменух, имам познанике и комшије, више њих, прогнане из Хрватске, Србе, који користе и те речи, и уопште говоре тим западним стандардом српског језика (који ви зовете и хрватским).

 

[Lesandar]

Cuj ga hefte-srbi

Ako je tako, onda su Srbi hefte-turci. Tome u prilog idu i genetska istrazivanja (bez uvrede ikome)

Okani se mantranja..

Ај ти , благо мени да ставиш прстић и покажеш који си од ових, могу да се кладим да си од оних 580,000 , ти највише кевћу.

 

[menjam.se]

"bok" se koristi u panonskoj Hrvatskoj.dok se "bog" koristi u dalmatinskoj Hrvatskoj.ja sam siguran da vi imate neki "svoj" adekvatan turcizam za Hrvatski,"bog",a bogarte..

Аха:

срп. камила, хрв. дева <- тур. deve
срп. спрат, хрв. кат <- тур. kat
срп. час, хрв. сат <- тур. saat
срп. карика, хрв. алка <- тур. alqa
срп. продавница, хрв. дућан <- тур. dükkyan

итд.

П.С. Бар да си панонски Хрват, могло би се рећи да си бар 30-40% хрватског порекла... а овако, 0%.

 

[GM2009]

Svaka cas'! Samo tako. Znanje, znanje i samo znanje. Istina je spora ali j.. tachna.
Ispocetka citas i zakljucujes stvari po nekoj intuiciji, ali na kraju vidis da je logika tu.

glavna rec je ova:

krst - kriz

krstarica - krizarica (mema klizalica )

uskrs, vaskrs - uskriz (mema uskliz )

krstenje - krizarenje (mema klizalenje )

ukrstiti - ukriziti (mema ukliziti, ali pocinje ...)

itd, itd ...

I samo vi pisite pametne stvari ovde. Pomazemo 'neprijatelju' kome je glavni zadatak da nadje nacin da sve sto se pametno napise, pobije i prekorene. Za sada im dobro ide. Iako sam se sada malo izgubio, ne znam vise ko je taj neprijatelj? Mislim na kraju da mi sami sebe onako malo prc, prc ... jer vise nismo bratstveno-jedinstveni, sada smo polu-bratstveno-jedinstveni , posto su Hrvati samo polak-Srbi. Ajoj! To se tak ne radi ... ne zaboravimo da je glavna osobina koja krasi Srbe upravo inat. Dakle na silu ne ide, a cinjenice se ne prihvataju jer nisu hrvatske. Zacaran krug.
Nadam se ipak da ce sveopsta mudrost pobediti, ima pametnih ljudi svuda.

Medjutim, izgleda da Hrvatska ode u Jevropu a mi ce izvisismo ... dakle jos jedna podela vise, iako ja ne verujem da je neko jedinstvo sa polubratjom vise mogutje.

Vidim doduse da nam Severina sve cesce dolazi. Odobravam Ima nade.

(i jes ... sho bre ova tema na politiku? U principu moze, jer se kod nas jezik koristi i U politicke svrhe)

 

[kreki samuraja]

Da li neko zna kako je doslo do toga da mi Srbi odbacuemo sopstvene reci .

Nemam pojma, licno, najezim se kad cujem da neko forsira previse anglicizma recimo, cak su mi i turcizmi nekako neusiljeniji - mada to nije neocekivano.
Pogotovo su mi pajaci oni koji svesno koriste strane izraze, a blage veze nemaju koji je njihov prevod ( obicno idiome koje prevode bukvalno a oni imaju skroz drugo znacenje, tipa culi su nekad u nekom filmu verovatno" go jump in a lake" i onda su se setili da kad neko ispadne glup u drustvu kazu: Idi skoci u jezero i time mu preotmu zlatnu malinu veceri. Ili cula sam i to u par navrata kako kazu perniketi kad hoce da oznace nesto pedantnim i ugladjenim: Jao, kako si ga odradio, bas je perniketi " a perniketi znaci totalno drugu stvar, ako se uopste tako izgovara nisam sigurna)

Inace, odavno sam citala u jednim novinama odlican clanak o tome, sad da me ubijes ne secam se detalja ili nekog konkretnog primera, ali hocu da kazem, zapazilo se to vec, zapazilo se.
Nego, da ne odem sad u neku drugu krajnost, koristim i ja pozajmljenice, mozda cak i masovno, uglavnom neke usputne reci( ovde sam umesto usputne prvo napisala "random" pa sam obrisala )

 

[Lesandar]

Pogotovo su mi pajaci oni koji svesno koriste strane izraze, a blage veze nemaju koji je njihov prevod ( obicno idiome koje prevode bukvalno a oni imaju skroz drugo znacenje, tipa culi su nekad u nekom filmu verovatno" go jump in a lake" i onda su se setili da kad neko ispadne glup u drustvu kazu: Idi skoci u jezero i time mu preotmu zlatnu malinu veceri. Ili cula sam i to u par navrata kako kazu perniketi kad hoce da oznace nesto pedantnim i ugladjenim: Jao, kako si ga odradio, bas je perniketi " a perniketi znaci totalno drugu stvar, ako se uopste tako izgovara nisam sigurna)

)

Јес , и то што кажеш , идем у Дракстору (Drug Store) да купим леба.

 

[kreki samuraja]

Pa dobro, pazi, nisam mislila iskljucivo i apsolutno.
Postoje neke reci koje nemaju ekvivalent u nasem jeziku ili imaju ali ce svi radije da kazu: Okej nego U redu. Prakticnije je, kulje je, ili 'de ja znam.

Isto je okej(!) koristiti i anglicizme koji se odnose na tehniku, to je sasvim logicno. Znaci, neke stvari nemoj da prevodis, ne po svaku cenu.
Pa opet vidis, da ne bude sa tehnologijom i anglicizmima stvar ko sa kolima, sve suvi germanizmi, auspuh i sofersajbna, a to zasrafi srafcigerom.
Lepse je racunar nego kompjuter, a? Il to samo meni, jerbo ne volim tehnologiju preterano. Pa ni tehnologija nije bas nasa rec, majku mu.

Edit: ontopik > uvodni post
A na kraju svih krajeva, pa moderni Hrvati su prvi koji uzimaju anglicizme nezajazljivo, mislim, dzizs to je cak i moja frendica konstatirala.

 

[Lesandar]

Pa dobro, pazi, nisam mislila iskljucivo i apsolutno.
Postoje neke reci koje nemaju ekvivalent u nasem jeziku ili imaju ali ce svi radije da kazu: Okej nego U redu. Prakticnije je, kulje je, ili 'de ja znam.

Isto je okej(!) koristiti i anglicizme koji se odnose na tehniku, to je sasvim logicno. Znaci, neke stvari nemoj da prevodis, ne po svaku cenu.
Pa opet vidis, da ne bude sa tehnologijom i anglicizmima stvar ko sa kolima, sve suvi germanizmi, auspuh i sofersajbna, a to zasrafi srafcigerom.
Lepse je racunar nego kompjuter, a? Il to samo meni, jerbo ne volim tehnologiju preterano. Pa ni tehnologija nije bas nasa rec, majku mu.

Edit: ontopik > uvodni post
A na kraju svih krajeva, pa moderni Hrvati su prvi koji uzimaju anglicizme nezajazljivo, mislim, dzizs to je cak i moja frendica konstatirala.

OK je okej kad su ga i Francuzi prihvatiki kao O KE, ali ima tu dosta proizvoljnih i kolokvijalnih tumačenja vezanih sa delimičnom obrazovanošću naroda.
u vezi sa Dragstorom, znam za jedan slučaj gde su prodavnicu zvali NOVSTOP zato što su njeno radno vreme shvatili kao ime.

 

[kreki samuraja]

u vezi sa Dragstorom, znam za jedan slučaj gde su prodavnicu zvali NOVSTOP zato što su njeno radno vreme shvatili kao ime.

Jezivo.

 

[eremita]

OK je okej kad su ga i Francuzi prihvatiki kao O KE, ali ima tu dosta proizvoljnih i kolokvijalnih tumačenja vezanih sa delimičnom obrazovanošću naroda.
u vezi sa Dragstorom, znam za jedan slučaj gde su prodavnicu zvali NOVSTOP zato što su njeno radno vreme shvatili kao ime.

АНГЛОСРПСКИ : СРБЛИШ И ГЛОБИШ

Англосрпски или срблиш је језик који настаје претјераним коришћењем енглеских ријечи код српских говорника. Ријеч срблиш је спој српске основе срб- и задњег дијела енглеске ријечи English, што је назив за енглески језик. Назив англосрпски сковали су новосадски англисти. Срблиш се користи кад људи покушавају свој језик да учине званичнијим и узвишенијим, па користе доста страних ријечи. Такође га говоре неки Срби у иностранству, који српски језик мијешају с језиком средине.

п • р • у
​

У срблишу код Срба у дијаспори постоје такве ријечи као што је чикетина, што је посрбљена енглеска ријеч chicken (пиле), којој је додат задњи дио српске ријечи пилетина, те је тако настао спој српске и енглеске ријечи с истим значењем, који звучи као исправна српска ријеч, иако то није. Срби у дијаспори често ненамјерно користе срблиш, за разлику од људи који српски користе у свакодневној комуникацији. Ти људи срблиш користе ради стручнијег и ученијег утиска о њима, или ради забаве (пишући српски енглеским алфабетом).
У англосрпском код људи који српски користе у свакодневној комуникацији, користи се знатно више страних ријечи него што је то потребно, али не стварају се морфолошки и семантички немогући спојеви, нпр. Едукациони центар Електротехничког факултета створен је са циљем да пружи квалитетну едукацију кроз низ основних и специјализованих курсева. Уместо едукације може се употребити српска ријеч образовање, која има исто значење и смисао реченице не би се нимало промијенио, али едукација, пошто је страна ријеч, звучи стручније и званичније.
Под срблишем неки сматрају и српски језик писан енглеским алфабетом, тако што се српска слова, ћ и ђ, на примјер, замјењују диграмима tj, ty, dj, dy, kj, ky, gj или gy, и слично. Тако би, рецимо, реченица Какво је то чудо, Кузељевићу? написана на овај начин изгледала овако: Kakwo ye to chudo, Qzelyewityu? Овај начин писања често се користи на форумима на Интернету и у СМС порукама на мобилним телефонима, ради егзотичнијег и занимљивијег изгледа текста.


************************************************
Globiš je pojednostavljen jezik sa 1.500 reči iz engleskog vokabulara, čiji su idejni tvorci jedan Indijac i Francuz.

Dominantan jezik ovog stoleća postaje posve neobičan "globiš" koji osvaja planetu i suvereno postaje gospodar u komunikacijama i na Internetu.

"Globiš" je novi način komuniciranja u bogatoj porodici od više od 6.800 jezika koliko se govori na planeti Zemlji. To je "mešavina" ili "mućkalica" ili po globiški "mišmeš" (mishmash) engleskih najčešće korišćenih reči i izraza u svakodnevnoj komunikaciji ljudi, pogotovo mladih širom sveta.

O novom "jeziku" opširno piše engleski pisac i izdavač Robert Mekrum, autor knjige "Globiš: kako engleski jezik postaje svetski jezik", ali on nije tvorac imena novog jezika.

Ideja je potekla od Indijca Madukara Gogatea, indijskog publiciste i izvršnog direktora pokreta u Bombaju za romanizaciju indijskog jezika. Gogate je 1995. prvi upotrebio skraćenicu "globiš" od "globalni engleski" da bi jednom rečju okarakterisao jednostavan jezik, zapravo latiničnim pismom zapisanu fonetiku, odnosno izgovor engleskih reči.

Engleski jezik je poreklom iz Engleske, ali više nije monopol Engleske, to je međunarodni jezik, raširen u mnogim zemljama, više ili manje prisutan, ali svuda prisutan tvrdi Gogate.

Kovanicu "globiš" je preuzeo i "jezik" razradio Francuz Žan-Pol Nerijer. On je, takođe, 1995. pisao o novoj formi engleskog sa vokabularom od oko 1.500 reči, najviše upotrebljavanih u kratkim i jednostavnim rečenicama, sastavljenim od idioma ili pretvorenim u njih.

Poređenja radi, u čuvenom "Engleskom rečniku Oksford" (Oxford English Dictionary) ima 615.000 reči.
Nerijer novu formu sporazumevanja isprva nije smatrao jezikom već "alatkom komunikacije" o čemu je opširno pisao u knjizi "Parle Globiš".

"Jezik je vozilo kulture. Globiš to ni ne želi biti, već mu je smisao u komunikaciji", rekao je Nerijer, koji danas tvrdi da to "zapravo nije engleski" jer ga ljudi sa izvornog engleskog govornog područja teško razumeju kao svoj jezik, ali ga razumeju širom sveta gde, tvrdi on, "globiški" govori blizu 90 odsto ljudi.

Oni koji podržavaju "globiš" kažu da je to "krejzi ingliš" (crazy english) - "ludi engleski".

"Ljudi širom sveta govoriće tim jezikom", uveren je Nerijer koji je "globiš" zaštitio kao patent.

"U 19. veku je britanski engleski bio internacionalni jezik, u 20. veku je to bio američki engleski. Sada je treća faza - 21. vek pripada globišu", izjavio je Mekrum u intervjuu Rojtersu.

Mekrum ima samo reči hvale za "globiš". On kao primere navodi slogane na engleskom koji se sirom sveta "vrte" u raznim marketinškim i predizbornim kampanjama, zatim engleske reči u imenima firmi, proizvoda, muzičkih grupa, čak i na panoima koje nose demonstranti da bi svetu poslali jasnu poruku o lokalnim problemima.Tu su i latinični zapisi izgovora engleskih reči na Internetu u Kini ili u Indiji i arapskim zemljama.

Mekrum je na televizijama BBC i PBS radio od 1986. serije "priča o engleskom".

Osnova "priče o globišu" je globalizacija engleskog, forma novonastalog i živog jezika planetarne upotrebe o čemu se može dosta pročitati na Internetu, gde ima i kurseva za početnike u "globišu".

(MONDO)

 

[Tandoori Masala]

jadni serbalji,uzmi im turcizme i uzeo si im 90% jezika...

Ima li uopce dana kad ne popushis ban na Krsti?

Izvjestaj turskih novinara sa dvonedjeljnog putovanja po Jugoslaviji, 1953.

"Vala Nuredin, dopisnik lista "Aksam", napisao je dva clanka: 1) Turski utjecaji u jugoslovenskom zivotu...

Prvi clanak pise iz Zagreba, iz mjesta do kojeg Osmanska imperija nije dosla, koje je bilo pod uticajem Zapada. Bio je iznenadjen da se tu cuju mnoge rijeci uzete iz turskog kao sto su...."

Spojler

Spojler

Hikmet Saim, Yugoslavya 'da gördüklerimiz, Istanbul, 1953.

Pregled - casopis za drustvena pitanja, II, Sarajevo, 1953.

 

[GM2009]

Engleski-srpski-engleski ... na toj relaciji postoji cak i borba!

Jedno vreme se u zargonu kod nas koristilo 'LADNO' (ma on ga 'ladno otkacio ... mada ovde ladno i kul ovde nisu bas u vezi), sada LADNO vise nije u upotrebi, sve vise se kaze KUL, ma kul mi je to! Bas si kul!

Ovakvi anglicizmi su novijeg datuma. Ranije su se oni zvali 'strane reci i izrazi', ima ih u Vujakliji. Medjutim, gorenavedeno bi vise spadalo u kategoriju 'slengova' iliti ulicnog zargona. Sad sto nam pojedini TV programi ponekad sve vise lice na ulicu je drugo pitanje.

Mislim da deo krivice za takve pojave danas snosi u prvom redu skolstvo pa i politika. Razlozi zasto se slengovi koriste su mahom zbog sve vece upotrebe interneta, sve veceg sirenja engleskog jezika koji je definitivno postao svetski jezik No 1, a tu je i cinjenica da danas, vise nego ikad, imamo najveci broj emigranata koji zive upravo na engleskom jezickom podrucju. Da me neko pogresno ne shvati, ja emigrante (posto sam i sam TAJ) delim u dve grupe: one koji pokusavaju da prenesu svoj jezik svojoj deci i one koji tome ne pridaju previse vaznosti. Ta druga grupa ima tendenciju da u svom govoru upotrebljava neku nakaradnu mesavinu srpskog i engleskog jezika pa je moguce da, onako vise iz 'zajebancije', tu svoju varijantu malo poseju kada dodju malo na 'vakejsen'.

Jedna od starih anglicizama, koje nisam bio ni svestan sve dok nisam naucio engleski, je stara

HEMENEG

to jest, jaja sa slaninom, naravno od engleskih HAEM AND EGG

I sad, da li je hemeneg nasa reci ili nije? Posto je i dalje u upotrebi, mislim. Ili recimo HAMBURGER
(opet HAEM - BURGER). Ali posto mi to jos ne jedemo (koliko znam), za sada ne koristimo CHIZBURGER, FISHBURGER, ali samo cekaj samo - mi smo invetivni-cesto u pogresnom pravcu. Inace Burger dolazi od grada Hamburg, gde Burg znaci zamak. Isto kao sto su izvedene reci 'wiener', izraz koji se u engleskom koristi za virslu iliti hrenovku.

Nama bi sada opet trebao jedan Vuk kojemu bi glavna duznost bila da gleda TV po vas dan (ne mora vise da copka okolo-moderna su vremena) i da zapisuje sve brljotine koje tamo moze da pokupi. Jer hteli mi to ili ne, to su sve 'narodne umotvorine' shodno vremenu u kome zivimo.

Nemam nista protiv tudjica, osim kada pocnu EKSKLUZIVNO da se koriste a mi imamo nasu lepu rec. Mozda se mi kanda stidimo sebe, jer bas je eto lepo praviti se Englez pa cak i kad nisi. Ili samo mislimo da je tako vise KUL (bas si KUL mora da si KULOV).

Medjutim, kad jednom odes iz svoje drage DOMOVINE, OTADZBINE, vidis da englezi i nisu bas tako uvek kul i da mnoge reci koje oni sami koriste jednostavno nemaju svoju dubinu vec su smesne, na brzinu sklepane slozenice, a o njihovim tudjicama da ne govorim.

 

[sunchaya]

Kombajn nije alatka vec masina. A sad se malo smej svojoj gluposti

mehanizacija

 

[GM2009]

Lepse je racunar nego kompjuter, a?

A sta cemo sa DIGITRONOM?

Ako je racunar, stoLno racunalo , onda je digitron dzepni racunar, mislim da je to i pravilno. Ali probaj da se tako izrazis bilo gde ...

"Ej! Gde si mi zaturio dzepni racunar, sac'u te .."

Moze u knjizi, ali u obicnom govoru, ostao je izraz digitron. Digitron je mislim samo BRAND NAME.

Kako je krenulo, danas vise necemo govoriti ni da nesto trazimo, nego cemo poceti da gugliramo, ili guglamo, gugucemo (dakle opet se vracamo na VINDEKS teoriju, da su sve reci grcke, to jest srpske).

BRAND NAME je svakako u upotrebi i u engleskom jeziku ali i mi smo tu malo bolji. Mi obicno kazemo SELOTEJP (SEL TAPE), ali mislim ipak vise kazemo lepljiva traka. Medjutim, na SA kontinentu se uvek kaze SKOTCH TAPE, sto je opet brand (SCOTCH), dok se u engleskoj kaze sellotape, jer je to njihov prozivod. Englez ce u najboljem slucaju reci TAPE, mada postoji opasnost da ga neko ne razume na sta misli, jer TAPE je traka.

 

[kreki samuraja]

Mehanizacija... Mehanizacija.. To isto nije nase,a

 

[kreki samuraja]

A sta cemo sa DIGITRONOM?

Ako je racunar, stoLno racunalo , onda je digitron dzepni racunar, mislim da je to i pravilno. Ali probaj da se tako izrazis bilo gde ...

 

[al bundy]

Јес , и то што кажеш , идем у Дракстору (Drug Store) да купим леба.

Ne, nego se kaze idem u Prodavnicu Droge da kupim lebac i jogurt .

 

[Lesandar]

Ima li uopce dana kad ne popushis ban na Krsti?

Spojler

Izvjestaj turskih novinara sa dvonedjeljnog putovanja po Jugoslaviji, 1953.

"Vala Nuredin, dopisnik lista "Aksam", napisao je dva clanka: 1) Turski utjecaji u jugoslovenskom zivotu...

Prvi clanak pise iz Zagreba, iz mjesta do kojeg Osmanska imperija nije dosla, koje je bilo pod uticajem Zapada. Bio je iznenadjen da se tu cuju mnoge rijeci uzete iz turskog kao sto su...."

Spojler

Spojler

Hikmet Saim, Yugoslavya 'da gördüklerimiz, Istanbul, 1953.

Pregled - casopis za drustvena pitanja, II, Sarajevo, 1953

.

udariga споловилом о ледину.

 

[Lesandar]

Ne, nego se kaze idem u Prodavnicu Droge da kupim lebac i jogurt .

Не , гари, идем код Бунде у буду да купим гудру.

 

[menjam.se]

to jest, jaja sa slaninom, naravno od engleskih HAEM AND EGG

Код мене се то звало хемендекс.

Mehanizacija... Mehanizacija.. To isto nije nase,a

Јок јесте, од стслов. мех, мешина.