- Poruka
- 198.783
Manastir Milo Arsenica, poznat kao Kakovo. U pitanju je Hilandarski Metoh, nedaleko od granice sa Svetom gorom, tj. grada Uranopolis. Do manastira se dolazi kroz maslinjak i izbija se na jezero nad kojim je manastir sa crkvom.
-
- Popularno:
- O dugoj kosi kod muskaraca
- Sveti dragulji koji su pratili posmrtne...
- Sveće se plaćaju karticom, a za...
- Da li je bivši muž Deniz Ričards, Aron...
- Uhapšen bivši ministar Tomislav...
- Levi's farmerke
- Srbija posle Vučića
- "ALO" javlja: Blokaderski šamar...
- Вучић сазвао хитну седницу Савета за...
- I Zorana se uzbudila...valjda nervozna...
Srpski manastiri van Srbije
- Začetnik teme Jacob
- Datum pokretanja
Адастра
Poznat
- Poruka
- 9.940
МАНАСТИР ГОМИОНИЦА
Ко год је читао Кочићеве приповјетке сјећа се реченице једног од познатих ликова: «Симеон Пејић Рудар, ђак од намастира Гомјенице». Манастир који је Кочић прославио налази се у срцу Босанске Крајине у селу Кмећани код Бронзаног Мајдана, 45 километара западно од Бањалуке. У Гомионици је 1880.године примио монаштво Герасим Кочић, отац Петра Кочића, негдје у деветој деценији 19. вијека овдје се замонашио и Петров млађи брат Илија, а 1887 године Петар Кочић почео је да учи у манастирској школи.
Према неким народним предањима манастир су подигли Стефан Немања и Свети Сава, док други кажу да је манастир подигла нека царица Мара, али није познато да ли је то кћерка деспота Ђурађа Бранковића и жена султана Мурата Другог, или кћерка деспота Јована удата за Фердинанда Франкопана при крају 16. вијека. У турским писаним документима манастир се први пут помиње половином 16. вијека. Послије II свјетског рата Гомионица је претворена у женски манастир.
Ко год је читао Кочићеве приповјетке сјећа се реченице једног од познатих ликова: «Симеон Пејић Рудар, ђак од намастира Гомјенице». Манастир који је Кочић прославио налази се у срцу Босанске Крајине у селу Кмећани код Бронзаног Мајдана, 45 километара западно од Бањалуке. У Гомионици је 1880.године примио монаштво Герасим Кочић, отац Петра Кочића, негдје у деветој деценији 19. вијека овдје се замонашио и Петров млађи брат Илија, а 1887 године Петар Кочић почео је да учи у манастирској школи.
Према неким народним предањима манастир су подигли Стефан Немања и Свети Сава, док други кажу да је манастир подигла нека царица Мара, али није познато да ли је то кћерка деспота Ђурађа Бранковића и жена султана Мурата Другог, или кћерка деспота Јована удата за Фердинанда Франкопана при крају 16. вијека. У турским писаним документима манастир се први пут помиње половином 16. вијека. Послије II свјетског рата Гомионица је претворена у женски манастир.
DareS
Aktivan član
- Poruka
- 1.367
Хиландар , Света Гора
skura58
Zaslužan član
- Poruka
- 101.296
Imam u računaru gomilu slika ali ljudi,
samo posetite zvanični sajt SPC.
PS: imate i odličan crkveni kalendar
(elektrionska verzija) -
možete uzeti link ili dowload-ovati kalendar
http://www.pravoslavnikalendar.iz.rs/
samo posetite zvanični sajt SPC.
PS: imate i odličan crkveni kalendar
(elektrionska verzija) -
možete uzeti link ili dowload-ovati kalendar
http://www.pravoslavnikalendar.iz.rs/
"Lavra Svetog Save Osvecenog u Judejskoj pustinji ":
Poslednja izmena:
Manastir Svete Katarine na Sinaju:
Poslednja izmena:
"Krst nad Svetom Zemljom" :
- Poruka
- 206
Манастир Клисина
Манастир Клисина, у селу Ништавци код Приједора посвећен је св. вмч. Марини. Саграђен је на старом манастиришту, на ком је 1991-1993. год. подигнута манастирска црква као филијални храм парохијске цркве Свете Тројице у Оштрој Луци. Нова црква саграђена је, пак, на темељима старе, од усташа запаљене и порушене цркве 1941. године. Cве до 1941. године на мјесту данашњег манастира налазила се мала дрвена црква, чији су темељи пронађени приликом копања темеља за садашњи манастирски храм, као и гробови у самом храму и око храма. Првобитни, средњовјековни манастир, порушен је одмах послије пада Босне под Турке 1463. године, а био је посвећен Сретењу Господњем. Народно предање сачувало је успомену на порушени манастир самим именом Клисина, која долази од грчке ријечи «ЕКЛИСИЈА» - ЦРКВА, а исто тако и окупљањем на празнике Сретења Господњег и на празник св. вмч. Марине, око једног импровизираног звоника. Приликом освећења нове цркве, 1993. године, Епископ и присутни народ изразили су жељу да се уз новоподигнути храм подигне конак и да се прогласи манастиром. Освећење темеља за нови конак извршено је већ 1994. год., а његова градња почела је послије рата, 1997. године. Проглашење манастира учињено је 01. јануара 1998. године. Том приликом Епископ Хризостом прогласио је манастир Клисину као СВЕТОМАРИНСКУ ОПШТЕЖИТЕЉНУ ОБИТЕЉ. Ускоро послије овога, замонашен је и први монах манастира Клисине, 2000.-те године, а освећење манастирског конака извршено је 2001. године.
Манастир Клисина, у селу Ништавци код Приједора посвећен је св. вмч. Марини. Саграђен је на старом манастиришту, на ком је 1991-1993. год. подигнута манастирска црква као филијални храм парохијске цркве Свете Тројице у Оштрој Луци. Нова црква саграђена је, пак, на темељима старе, од усташа запаљене и порушене цркве 1941. године. Cве до 1941. године на мјесту данашњег манастира налазила се мала дрвена црква, чији су темељи пронађени приликом копања темеља за садашњи манастирски храм, као и гробови у самом храму и око храма. Првобитни, средњовјековни манастир, порушен је одмах послије пада Босне под Турке 1463. године, а био је посвећен Сретењу Господњем. Народно предање сачувало је успомену на порушени манастир самим именом Клисина, која долази од грчке ријечи «ЕКЛИСИЈА» - ЦРКВА, а исто тако и окупљањем на празнике Сретења Господњег и на празник св. вмч. Марине, око једног импровизираног звоника. Приликом освећења нове цркве, 1993. године, Епископ и присутни народ изразили су жељу да се уз новоподигнути храм подигне конак и да се прогласи манастиром. Освећење темеља за нови конак извршено је већ 1994. год., а његова градња почела је послије рата, 1997. године. Проглашење манастира учињено је 01. јануара 1998. године. Том приликом Епископ Хризостом прогласио је манастир Клисину као СВЕТОМАРИНСКУ ОПШТЕЖИТЕЉНУ ОБИТЕЉ. Ускоро послије овога, замонашен је и први монах манастира Клисине, 2000.-те године, а освећење манастирског конака извршено је 2001. године.
- Poruka
- 206
Херцеговачка Грачаница,ТРЕБИЊЕ
Јован Дучић, највећи српски пјесник и дипломата, сахрањен је у цркви Благовјештења, Херцеговачкој Грачаници, на брду Црквини. То је трећа реплика Грачанице са Косова у савременој српској цркви. Црквина, брдо у источном дијелу Требиња, одакле се шири видик на град и ријеку Требишњицу и мостове, кроз вијекове је представљало узвишење ходочашћа и мира. Некада се ту налазила црква Светог Михајла, средњевјековна задужбина краља Милутина, а сада црква Благовјештења - Херцеговачка Грачаница. Благослов за пројектовање је добио Предраг Ристић који је требао да изрази писмено исказану чежњу и посљедњу жељу из Дучићевог тестамента. Црква је грађена у типично византијском стилу, али према ријечима архитекте "не предимензионирана и грандиозна, не буквална, стерилна музејска копија, већ искључиво настављање, грачаничко - митна једном дата за свагда света тајна, која је постављена као непролазни и у све време савремен закон". Начињена је од читаве композиције различитих грађевинских материјала обједињујући захтјеве и некадашњег и садашњег неимарства. Зидови су од армираног бетона, стим што је унутрашњи дио обложен циглом, а спољашњи сигом уз орнаментику такође од цигле. Камени блокови у основици су изподручја Поповог поља, сигаје из Таора, цигла из Черевића (Војводина). У грађевинама овог типа не користи се обичан креч, па је употријебљен креч из Невесиња, стар преко 20 година. Црква је петокуполна, подигнута је на 16 стубова и сви су квадратног пресјека осим једног који има кружну основицу, а који је наслоњен на камен донесен из Грачанице са Косова. Према предању камен који се преноси са огњишта уноси дух старе куће у нову. Под је умјетничка израда Владана Банковића из Београда а копија је пода из задужбине цара Душана - цркве Светим Арханђелима из Призрена. Црква је животописана секо техником са изразитим утицајем византијског сликарства Стаматиса Склириса, а заслуге за то припадају Александру Живадиновићу и његовим помоћницима. Престоне иконе радила је сестра Текла из манастира Добрићево, док је иконостас рађен при манастиру Тврдош. Лустер је поклон Радмиле Тупањац, супруге ктитора, који је по њеној наруџби рађен у Солуну. Крстове је израдила индустрија алата из Требиња, а позлату крстова Борис Иванчев из Новог Сада. Звона је лила ливница из Футога. На црквини на више хиљада квадратних метара,налазе се и звоник, галерија икона, Владичански двор, амфитеатар, који са додатним садржајима чине комплекс достојан дивљења. Мјесто у унутрашњости цркве - Херцеговачке Грачанице гдје су похрањене сени пјесника Јована Дучића У оквиру комплекса Црквина налази се и Владичански двор који у свом саставу има Галерију икона са иконописачком радионицом, као и простор предвиђен за ликовне изложбе, пројекције мултимедијалних садржаја, а погодан је и за књижевне вечери и све врсте презентација и промоција. У саставу Владичанског двора постоји галерија икона познатих иконописаца нашег времена, као и иконописачки атеље. Све иконе су рађене по канонима православне цркве, на стари - предањски начин, на дрвету и подлози од чистог злата са природним материјалима (пигменти и јајчана темпера). У галерији се, поред икона, могу купити врло лијепи и пригодни поклони: - умјетничка керамика и осликано стакло (вазе, чираци, ...) - кутије за тамјан ми крстови у дуборезу - иконостаси и сав мобилијар за цркве - златоткана везенина (барјаци, свештеничке одежде и слично) Засигурно најљепша позорница у Херцеговини је анфитеатар на брду Црквина изнад Требиња. Рађен је по пројекту Раше Невенића, пејзажног архитекте. У њему се одржавају разне културне манифестације,позоришних представа, фолклорних наступа, музичких догађаја па до пјесничких вечери.Посебност амбијента је у панорамском погледу који се пружа са висине на град и околна брда. Бранко Тупањац родом из Билеће и бизнисмен из Чикага на Конгресу српског ујединјења у Кливленду( САД) одржаном септембра 1999 год. саопштио је своју спремност да буде ктитор храма већ названог Херцеговачка Грачаница, чији су темељи били освештани. Потом у децембру исте године посјетио је Требиње гдје је са владикама Григоријем и Атанасијем утврдио детаље о изградњи храма на Црквини гдје су радови почели у марту следеће године. „А ја сам збиља желио да остане нешто вриједно у српском роду и хтио сам да Требиње добије и да српски народ добије нешто од старог самопоуздања поготово у овим тешким временима, у овим ратовима и у овoj економској немоћи. Тако је и било зато сам толико сретан. Ја не знам ви људи који гледате са стране, ви не можете видјети моју срећу, јер ја сам направио више него што сам и у сну сањао. Било би доста људи који би сада хтјели да праве цркву , али не могу да нађу Дучића!“ ријечи су ктиторове. Некоћ је Јован Дучић изрекао ријечи уз искрено и велико поштовање према великом српском пјеснику Јовану Јовановићу Змају, а које данас вриједе како за њега самога тако и за ктитора: „ Виктор Иго је рекао: „Посејте села еванђелима“, Посејмо ми нашу земљу примерима љубави сваке врсте. Историја није ништа друго него прича о великим људима. Истакнимо те великане, да види свет да знамо шта је заслуга и да верујемо у величину. Подигнимо споменик нашем песнику , које има толико крупно место у животу свих нас. Научите децу шта им је он оставио.“ „У знак признања за велику љубав према светој цркви , посебно исказану кроз ктиторство храма Благовештења на Црквини, вјечном пребивалишту и сени Јована Дучића“, Свети архијерејски синод српске православне цркве одликовао је Бранка Тупањца орденом светог Саве І степена. А инжењер Мато Уљаревић је одликован орденом Светог Саве ІІ степена „ у знак признања за велики труд и стручни рад у изградњи храма“. Старјешина Манастира Херцеговачка Грачаница је јереј Стеван Ковачевић.
Јован Дучић, највећи српски пјесник и дипломата, сахрањен је у цркви Благовјештења, Херцеговачкој Грачаници, на брду Црквини. То је трећа реплика Грачанице са Косова у савременој српској цркви. Црквина, брдо у источном дијелу Требиња, одакле се шири видик на град и ријеку Требишњицу и мостове, кроз вијекове је представљало узвишење ходочашћа и мира. Некада се ту налазила црква Светог Михајла, средњевјековна задужбина краља Милутина, а сада црква Благовјештења - Херцеговачка Грачаница. Благослов за пројектовање је добио Предраг Ристић који је требао да изрази писмено исказану чежњу и посљедњу жељу из Дучићевог тестамента. Црква је грађена у типично византијском стилу, али према ријечима архитекте "не предимензионирана и грандиозна, не буквална, стерилна музејска копија, већ искључиво настављање, грачаничко - митна једном дата за свагда света тајна, која је постављена као непролазни и у све време савремен закон". Начињена је од читаве композиције различитих грађевинских материјала обједињујући захтјеве и некадашњег и садашњег неимарства. Зидови су од армираног бетона, стим што је унутрашњи дио обложен циглом, а спољашњи сигом уз орнаментику такође од цигле. Камени блокови у основици су изподручја Поповог поља, сигаје из Таора, цигла из Черевића (Војводина). У грађевинама овог типа не користи се обичан креч, па је употријебљен креч из Невесиња, стар преко 20 година. Црква је петокуполна, подигнута је на 16 стубова и сви су квадратног пресјека осим једног који има кружну основицу, а који је наслоњен на камен донесен из Грачанице са Косова. Према предању камен који се преноси са огњишта уноси дух старе куће у нову. Под је умјетничка израда Владана Банковића из Београда а копија је пода из задужбине цара Душана - цркве Светим Арханђелима из Призрена. Црква је животописана секо техником са изразитим утицајем византијског сликарства Стаматиса Склириса, а заслуге за то припадају Александру Живадиновићу и његовим помоћницима. Престоне иконе радила је сестра Текла из манастира Добрићево, док је иконостас рађен при манастиру Тврдош. Лустер је поклон Радмиле Тупањац, супруге ктитора, који је по њеној наруџби рађен у Солуну. Крстове је израдила индустрија алата из Требиња, а позлату крстова Борис Иванчев из Новог Сада. Звона је лила ливница из Футога. На црквини на више хиљада квадратних метара,налазе се и звоник, галерија икона, Владичански двор, амфитеатар, који са додатним садржајима чине комплекс достојан дивљења. Мјесто у унутрашњости цркве - Херцеговачке Грачанице гдје су похрањене сени пјесника Јована Дучића У оквиру комплекса Црквина налази се и Владичански двор који у свом саставу има Галерију икона са иконописачком радионицом, као и простор предвиђен за ликовне изложбе, пројекције мултимедијалних садржаја, а погодан је и за књижевне вечери и све врсте презентација и промоција. У саставу Владичанског двора постоји галерија икона познатих иконописаца нашег времена, као и иконописачки атеље. Све иконе су рађене по канонима православне цркве, на стари - предањски начин, на дрвету и подлози од чистог злата са природним материјалима (пигменти и јајчана темпера). У галерији се, поред икона, могу купити врло лијепи и пригодни поклони: - умјетничка керамика и осликано стакло (вазе, чираци, ...) - кутије за тамјан ми крстови у дуборезу - иконостаси и сав мобилијар за цркве - златоткана везенина (барјаци, свештеничке одежде и слично) Засигурно најљепша позорница у Херцеговини је анфитеатар на брду Црквина изнад Требиња. Рађен је по пројекту Раше Невенића, пејзажног архитекте. У њему се одржавају разне културне манифестације,позоришних представа, фолклорних наступа, музичких догађаја па до пјесничких вечери.Посебност амбијента је у панорамском погледу који се пружа са висине на град и околна брда. Бранко Тупањац родом из Билеће и бизнисмен из Чикага на Конгресу српског ујединјења у Кливленду( САД) одржаном септембра 1999 год. саопштио је своју спремност да буде ктитор храма већ названог Херцеговачка Грачаница, чији су темељи били освештани. Потом у децембру исте године посјетио је Требиње гдје је са владикама Григоријем и Атанасијем утврдио детаље о изградњи храма на Црквини гдје су радови почели у марту следеће године. „А ја сам збиља желио да остане нешто вриједно у српском роду и хтио сам да Требиње добије и да српски народ добије нешто од старог самопоуздања поготово у овим тешким временима, у овим ратовима и у овoj економској немоћи. Тако је и било зато сам толико сретан. Ја не знам ви људи који гледате са стране, ви не можете видјети моју срећу, јер ја сам направио више него што сам и у сну сањао. Било би доста људи који би сада хтјели да праве цркву , али не могу да нађу Дучића!“ ријечи су ктиторове. Некоћ је Јован Дучић изрекао ријечи уз искрено и велико поштовање према великом српском пјеснику Јовану Јовановићу Змају, а које данас вриједе како за њега самога тако и за ктитора: „ Виктор Иго је рекао: „Посејте села еванђелима“, Посејмо ми нашу земљу примерима љубави сваке врсте. Историја није ништа друго него прича о великим људима. Истакнимо те великане, да види свет да знамо шта је заслуга и да верујемо у величину. Подигнимо споменик нашем песнику , које има толико крупно место у животу свих нас. Научите децу шта им је он оставио.“ „У знак признања за велику љубав према светој цркви , посебно исказану кроз ктиторство храма Благовештења на Црквини, вјечном пребивалишту и сени Јована Дучића“, Свети архијерејски синод српске православне цркве одликовао је Бранка Тупањца орденом светог Саве І степена. А инжењер Мато Уљаревић је одликован орденом Светог Саве ІІ степена „ у знак признања за велики труд и стручни рад у изградњи храма“. Старјешина Манастира Херцеговачка Грачаница је јереј Стеван Ковачевић.
- Poruka
- 11.573
https://mk.wikipedia.org/wiki/Црква_„Св._Пантелејмон“_-_Горно_Нерези
Према ктиторском натпису на грчком језику који се налази изнад улаза у манастирску цркву,
види се да ју је подигао 1164. године, рођак тадашњег византијског цара Манојла I Комнина (1143—1180), Алексије Анђел (Комнин)
-----
*** *** ***
Poslednja izmena od moderatora:
- Poruka
- 206
Manastir Savina ,Montenegro
Manastir Savina nalazi se kod Herceg Novog.Manastir se sastoji od tri crkve:Mali Hram Uspenija Presvete Bogorodice,Veliki Hram Uspenija Presvete Bogorodice i Hram Svetog Save,po kome je manastir dobio ime.Mali Hram potiče iz 1030. godine .U manastiru se nalazi veliki broj relikvija:,koje potiču iz doba Nemanjića. (mošti carice Jelene,krst Svetog Save i prenete iz manastira Tvrdoš.Interesantno je da je Veliki Hram gradio Nikola Foretić sa Korčule,i završio 1799. godine.
Manastir Savina nalazi se kod Herceg Novog.Manastir se sastoji od tri crkve:Mali Hram Uspenija Presvete Bogorodice,Veliki Hram Uspenija Presvete Bogorodice i Hram Svetog Save,po kome je manastir dobio ime.Mali Hram potiče iz 1030. godine .U manastiru se nalazi veliki broj relikvija:,koje potiču iz doba Nemanjića. (mošti carice Jelene,krst Svetog Save i prenete iz manastira Tvrdoš.Interesantno je da je Veliki Hram gradio Nikola Foretić sa Korčule,i završio 1799. godine.
Manastir Savina ,Montenegro
Manastir Savina nalazi se kod Herceg Novog.Manastir se sastoji od tri crkve:Mali Hram Uspenija Presvete Bogorodice,Veliki Hram Uspenija Presvete Bogorodice i Hram Svetog Save,po kome je manastir dobio ime.Mali Hram potiče iz 1030. godine .U manastiru se nalazi veliki broj relikvija:,koje potiču iz doba Nemanjića. (mošti carice Jelene,krst Svetog Save i prenete iz manastira Tvrdoš.Interesantno je da je Veliki Hram gradio Nikola Foretić sa Korčule,i završio 1799. godine.
Slike su divne,zaista.
Dali biste imali neku lepu sliku manastira koju bismo smeli iskoristiti na nasem websajtu?
V.
Nik Mihailovic
Zainteresovan član
- Poruka
- 119
Manastir Gradište, u zaledju obale iznad Petrovca i Buljarica u Crnoj Gori, ima tri crkve, izuzetno očuvan. Postoje podaci da je u njemu pripreman za štampu prvi srpski bukvar.
Nik Mihailovic
Zainteresovan član
- Poruka
- 119
