Major_Pavle_Djurisic
Primećen član
- Poruka
- 619
У српском народу постоји много заборављених и незнаних јунака. Један од њих је свакако и поручник бојног брода I класе, Александар Берић.
Овај војвођанин, рођен у Новом Бечеју 13. јуна 1906., прве године службовања провео је на Јадрану, и коначно се 8. децембра 1940. вратио близу свог родног места, након што је прекомандован на брод ''Драва'', који је пловио Дунавом.
Вест о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту Александар Берић је примио са огорчењем, називајући то издајством и капитулантском политиком. Међутим, када је 27. марта избила побуна против приступања државе Тројном пакту, ту вест је примио са великим одушевљењем.
Према речима наредника машинске гране, Карла Банауха, ''Драва'' је већ 2-3. априла била спремна за борбу, и стајала је у приправности.
Брод је дејствовао у пределу Бездана, и успео је да обезбеди границу. Драва је Силама осовине оштетила преко 20 авиона и два патролна брода.
Морнари овог брода одлучили су да се боре до последњег. Решили су да оштете што више немачких авиона који су летели ка Београду. Чак и када их је командант разрешио заклетве, остали су на броду.
Узбуна под шифром ''Пази ваздух'' дата је 12. априла 1941. у 07:15 часова изјутра, а на јарболу брода је истакнута државна застава.
Брод је изненада окружила група од 12 немачких Штука, и затим су се нагло обрушавали ка њему отварајући паљбу.
Али, ''Драва'' се јуначки бранила.
Отворена је јака митраљеска ватра ка Штукама, те су њихове налете проредили. Међутим, погибијом артиљераца против-авионска паљба бива све слабија, и једна авионска бомба погађа брод, који убрзо почиње да тоне.
Поднаредник артиљеријске гране Мирослав Шурдиловић, описао је овако последње тренутке на броду:''Морао сам да сиђем у топовску кулу по муницију. Наставио сам да гађам и погодио сам још један авион, који је наставио да лети веома ниско према Гложњу остављајући за собом црн траг дима. Осетио сам бол у руци и нози али сам наставио да пуцам, све док наш брод крменим делом није почео да тоне. На свим деловима палубе леже мртви и тешко рањени чланови посаде. Скинуо сам одећу и обућу и остао само у поткошуљи и гаћама. Командант Берић ме пожурује, скачем у воду. Гледам према ''Драви'' и на њему стоји командант Берић а наша застава се вијори. Одлучио је да сконча заједно са својим пркосним бродом. Последње што сам видео био је командант Берић како поздравља заставу''.
12. април био је последњи дан брода ''Драва'' и последњи дан у животу јунака, Александра Берића. Берићево тело пронађено је код села Белегиш, 90 километара низводно од места потонућа. Пронашли су га сељаци и сахранили на сеоском гробљу у Белегишу.
Речна флотила Војске Србије обележила је ове године, 12. априла, 70 година од потонућа брода ''Драва'' и погибије Александра Берића. Новосадска касарна носи такође име по овом српском јунаку!
Нека му је вечна слава!
Овај војвођанин, рођен у Новом Бечеју 13. јуна 1906., прве године службовања провео је на Јадрану, и коначно се 8. децембра 1940. вратио близу свог родног места, након што је прекомандован на брод ''Драва'', који је пловио Дунавом.
Вест о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту Александар Берић је примио са огорчењем, називајући то издајством и капитулантском политиком. Међутим, када је 27. марта избила побуна против приступања државе Тројном пакту, ту вест је примио са великим одушевљењем.
Према речима наредника машинске гране, Карла Банауха, ''Драва'' је већ 2-3. априла била спремна за борбу, и стајала је у приправности.
Брод је дејствовао у пределу Бездана, и успео је да обезбеди границу. Драва је Силама осовине оштетила преко 20 авиона и два патролна брода.
Морнари овог брода одлучили су да се боре до последњег. Решили су да оштете што више немачких авиона који су летели ка Београду. Чак и када их је командант разрешио заклетве, остали су на броду.
Узбуна под шифром ''Пази ваздух'' дата је 12. априла 1941. у 07:15 часова изјутра, а на јарболу брода је истакнута државна застава.
Брод је изненада окружила група од 12 немачких Штука, и затим су се нагло обрушавали ка њему отварајући паљбу.
Али, ''Драва'' се јуначки бранила.
Отворена је јака митраљеска ватра ка Штукама, те су њихове налете проредили. Међутим, погибијом артиљераца против-авионска паљба бива све слабија, и једна авионска бомба погађа брод, који убрзо почиње да тоне.
Поднаредник артиљеријске гране Мирослав Шурдиловић, описао је овако последње тренутке на броду:''Морао сам да сиђем у топовску кулу по муницију. Наставио сам да гађам и погодио сам још један авион, који је наставио да лети веома ниско према Гложњу остављајући за собом црн траг дима. Осетио сам бол у руци и нози али сам наставио да пуцам, све док наш брод крменим делом није почео да тоне. На свим деловима палубе леже мртви и тешко рањени чланови посаде. Скинуо сам одећу и обућу и остао само у поткошуљи и гаћама. Командант Берић ме пожурује, скачем у воду. Гледам према ''Драви'' и на њему стоји командант Берић а наша застава се вијори. Одлучио је да сконча заједно са својим пркосним бродом. Последње што сам видео био је командант Берић како поздравља заставу''.
12. април био је последњи дан брода ''Драва'' и последњи дан у животу јунака, Александра Берића. Берићево тело пронађено је код села Белегиш, 90 километара низводно од места потонућа. Пронашли су га сељаци и сахранили на сеоском гробљу у Белегишу.
Речна флотила Војске Србије обележила је ове године, 12. априла, 70 година од потонућа брода ''Драва'' и погибије Александра Берића. Новосадска касарна носи такође име по овом српском јунаку!
Нека му је вечна слава!
