Краљ Милутин и војвода Новак Гребострек.
"И начаша војевати противу Греков варвари, именуемии Турци, и мноштво неисчислимо војска их.
И внидоша и в пределы Тракийскыа и Македоньскыа, и не щадяху никого же, но всја истребљаху и пожигаху, и мноштво людии на смрьт предаваху.
Се же узрев господинь краль, и не вьтерпѣв пакости таковыа на православныа, собра воинство свое, и самъ вьзыде на ны.
И борбами многыми и труды воевании побѣди их, и многа племена их изтреби.
И посла господинь краль војска многа и велика, и съ ними воеводу својаго, по имену Новак, нарицаема Гребострек.
Онъ же проиде въ землю Персѣйску, и многыа грады и села поплени и опустѣ, и многыа людии посѣче, а другыа жива поимаша, и много добра узѣ, и здрав к своему господину возвратися.
И тако не преставаше господинь краль, но и самъ многократно проиде на ны, и војска многыа посѣче, и другыя грады и земли их опустѣ, и съ великим добитком возвратися, хваля Бога.
И бывшу тишинѣ въ земли его, многая лѣта поживе въ добродѣтелех и правдѣ.
"И почеше да ратују против Грка варвари, који се зваху Турци, и беше војска њихова безбројна.
И продреше у пределе Тракије и Македоније, и никога не штедеше, него све уништаваху и палише, и многе људе на смрт предаваху.
Ово видећи господин краљ (Милутин), и не могавши да трпи такве невоље над православнима, скупи своју војску и сам изађе на њих.
И после многих борби и труда у ратовању, победи их и многа њихова племена истреби.
И посла господин краљ многу и велику војску, и са њима свога војводу по имену Новак, називан Гребострек.
А он пређе у земљу Персијску (тј. у Малу Азију), и многе градове и села опљачка и опустоши, и многе људе посече, а друге живе зароби, и велико благо узе, и здрав се врати своме господару.
И тако не престајаше господин краљ, него и сам много пута пређe на њих, и многе њихове војске посече, и друге градове и земље њихове опустоши, и са великим добитком се врати, хвалећи Бога.
И када настаде тишина у његовој земљи, поживе много година у врлини и правди.“