Захваљујем се Кору на позиву да се придружим овој за мене јако интересантној теми.
Ја бих кренуо од самих основа. Термин "информатика" који је Кор ставио у наслов теме је термин који је коришћен у европским земљама осим Велике Британије. На немачком је то "informatik", на француском "informatique", на италијанском, шпанском, португалском, румунском и неким другим језицима "informatica", на руском "информатика", итд. У енглеском говорном подручју термин "informatics" имао је другачије значење, а за оно за шта су Европљани користили термин "информатика", они су користили термин "computer science" или "computer sciences". Када су ти појмови почели да се користе и код нас, неко (Парезановић или неко други) није могао да се одлучи који од ових термина да изабере, па је направио "компромис" који укључује оба ова термина, тако да је настао термин "рачунарство и информатика", који је код нас коришћен прилично дуго.
Каква је данас ситуација? Још одавно, два водећа међународна удружења која се баве рачунарима и свиме оним што се њих тиче, Association for Computing Machinery - ACM, и IEEE Computer Society - IEEE-CS, су заједно формирала тим водећих стручњака који су имали за задатак да направе препоруке за креирање студијских програма у овој области на универзитетима широм света. У том послу касније им се је придружила и Association for Information Systems - AIS. Они су направили документ под називом "Computing Curricula" који се састоји из више делова, за више дисциплина у овој области, који садрже напред поментуте препоруке и који се периодично ажурирају да би се ускладили са новинама које се у тој области стално јављају. Документ "Computing Curricula 2005" за целу ову област, која се бави рачунарима и свиме оним што се њих тиче, користи назив "Computing", и то дели на 5 главних подобласти: "Computer Engineering", "Computer Science", "Information Systems", "Information Technology" и "Software Engineering", односно, у нашем преводу, "Рачунарско инжињерство", "Рачунарске науке", "Информациони системи", "Информационе технологије" и "Софтверско инжињерство". И даље је отворено питање како превести термин "Computing", преовладава мишљење да би то требало превести као "Рачунарство". Рачунарско инжињерство је оно што се углавном изучава на електро-техничким факултетима, рачунарске науке су оно што се изучава на природно-математичким факултетима (мада у свету има све више посебних факултета из ових области), информациони системи се углавном изучавају на факултетима оријентисаним ка бизнису, информационе технологије се углавном баве применом готовог софтвера и има их свуда, а софтверско инжињерство се код нас изучава и на електро-техничким и на природно-математичким факултетима.
Код нас, Закон о високом образовању из 2005. године утврдио је следећа образовно-научнa, односно образовно-уметничкa поља:
1) Природно-математичке науке;
2) Друштвено-хуманистичке науке;
3) Медицинске науке;
4) Техничко-технолошке науке;
5) Уметност.
Након тога, Национални савет за високо образовање утврдио је научне, уметничке и стручне области у оквиру ових поља. Међу научним областима у пољу природно-математичких наука јавља се област „рачунарске науке“, која је по први пут издвојена као независна научна област из области „математичке науке“. Међутим, проблем је био како из „рачунарске науке“, као назива области и најчешћег назива студијских програма, извести академски или научни назив за оне који заврше тај студијски програм. На нивоу докторских студија то је релативно лако решено и усвојен је научни назив Доктор наука – рачунарске науке, али на нивоу основних или мастер студија нису успели да нађу ништа боље од академских назива „информатичар“ и „мастер информатичар“. Јесте помало ружно то мешање термина „рачунарске науке“ и „информатичар“, али заиста ништа боље није могло да се нађе.
Што се поља техничко-технолошких наука тиче, ту рачунарско инжињерство није успело да се избори за то да буде посебна научна област. Наиме, електротехнички факултети су се уплашили да се рачунарско инжињерство не одвоји од њих, јер им доноси највећи број студената, па се заједница електротехничких факултета изборила за то да „електротехничко и рачунарско инжењерство“ буде јединствена област у оквиру овог поља, са академским и научним називима „инжењер електротехнике и рачунарства“, „мастер инжењер електротехнике и рачунарства“, „доктор наука - електротехника и рачунарство“ и слично. То је безвезе, јер такав назив добија и неко ко заврши, на пример, смер (то се сада зове студијски модул) за енергетику, али тако је.
У оквиру поља за друштвено-хуманистичке науке, у научној области економске науке, Национални савет за високо образовање предвидео је академска и научна звања „пословни информатичар“, „мастер пословни информатичар“, „доктор наука - пословна информатика“ и слично. Ови називи би требали да буду нешто најближе ономе што се у свету назива „информациони системи“, али ја сумњам да у овом тренутку било који економски факултет у Србији може да на задовољавајући начин изведе неке такве студије, можда би то могао једино ФОН.
Коначно, поред напред наведених образовно-научних / образовно-уметничких поља, Национални савет је увео и нешто што се зове „интердисциплинарне, мултидисциплинарне, трансдисциплинарне (ИМТ) и двопредметне студије, где су, поред осталог, предвиђена и академска и научна звања „инжењер информационих технологија“, „мастер инжењер информационих технологија“, „доктор наука - информационе технологије“ и „мастер инжењер рачунарске графике“.
Можда ово што сам написао делимично излази из оквира ове теме, али мислим да није згорег да се зна.
,али даћу"какав-такав"допринос
