Српски добровољачки корпус

Kraški lovac:
1 и 2. пук, који су остали у Словеначком залеђу повлаче се према Италији и предају се Енглезима у градићу Палманова и већина их је преживела рат(имам слике из логора у Италији и Немачкој које ћу поставити ускоро)

2,3 и 4 пук, који су пребачени у околину Љубљане, повлаче се према Аустрији и предају се Енглезима, који их предају партизанима. Сви су погубљени у Кочевјем Рогу у Словенији.
Kliknite za proširenje...

Nisu svi,bekstvom se spasilo par desetina njih....među njima Marisav Petrović,komandant II puka
 
Stgt0711:
lettland (nemacka rec) ne postoji u letonskom recniku. die seite blood & honour kann kein maßstab sein...
Kliknite za proširenje...

Можда и не постоји,али већина Летонаца када сам питао одакле су,је одговорила "Леттланд".
И мислим да је јасна дисктинција Летонаца од источно-европских земаља.Пре свега културолошка,генетска и историјска.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Lockpicker:
Можда и не постоји,али већина Летонаца када сам питао одакле су,је одговорила "Леттланд".
И мислим да је јасна дисктинција Летонаца од источно-европских земаља.Пре свега културолошка,генетска и историјска.

Ich habe nicht die Informationen von einem bestimmten seite getroffen.
Kliknite za proširenje...

to si mozda pitao neonaciste
 
Једно питање за Кочу и Ненада, можете ли ми нешто више рећи о овоме.

63. Борба у селу Брђане (Чачански округ)
Датум: фебруар 1944.
Четници:ухваћена 4 Енглеска официра специјализована за саботаже.
С.Д.К: без губитака
(ИаН, МФ.6, сн.530)

Ко у били ти официри и зна ли се њихова судбина, те како су ухваћени.
 
Kraški lovac:
Једно питање за Кочу и Ненада, можете ли ми нешто више рећи о овоме.

63. Борба у селу Брђане (Чачански округ)
Датум: фебруар 1944.
Четници:ухваћена 4 Енглеска официра специјализована за саботаже.
С.Д.К: без губитака
(ИаН, МФ.6, сн.530)

Ко у били ти официри и зна ли се њихова судбина, те како су ухваћени.
Kliknite za proširenje...

Ја не знам можда ће ти Коча нешто више рећи...
 
Kraški lovac:
Једно питање за Кочу и Ненада, можете ли ми нешто више рећи о овоме.

63. Борба у селу Брђане (Чачански округ)
Датум: фебруар 1944.
Четници:ухваћена 4 Енглеска официра специјализована за саботаже.
С.Д.К: без губитака
(ИаН, МФ.6, сн.530)

Ко у били ти официри и зна ли се њихова судбина, те како су ухваћени.
Kliknite za proširenje...

pa šta tu nije jasno ?
 
Lautner:
pa šta tu nije jasno ?
Kliknite za proširenje...

Не разумем, каква је то борба између четника и СДК, а резултат су ухваћена четири енглеска официра, без погинулих и рањених на обе стране. Нелогично.

А занима ме и ко су били ти официри.
 
Текст за Ненада и Лаутнера из књиге Боривоја Карапанџића:

Случај Јездимира Дангића
Радоје Кнежевић, историчар југословенске избегличке Владе, пи-
ше о Дангићу следеће:
"Јездимира Дангића, који је веровао да и Љотићевци ‘спасава-
ју Српство’, Немци су ухватили на превару само уз помоћ Хенриха
Лаутнера, алиас Милоша Војновића."147
Међутим, др Јозеф Матл, бивши немачки капетан на служби у
Команди Србије за време окупације, а сада професор славистике на
Универзитету у Грацу, детаљно објашњава случај мајора Јездимира
Дангића овим речима:
"Што се тиче мајора Дангића имао сам везе с њим зими
1941/42 (децембар, јануар, фебруар) најприје преко курира (био је
капетан, имена се не сјећам), онда директно (састао сам се с њи-
ме на терену у селу уз Дрину ноћу), послије посредовао сам саста-
нак између њега и нашег генер. штаб. пуковника и шефа штаба
Кевиша (био је Прус, одликован Pur l’ merite-om), исто на терену у
селу на Дрини, а мајор Дангић је у колима пуков. Кевиша ишао с
нама у Београд, био тамо лични гост пук. Кевиша (наравно све
тајно да Павелићева делегација у Београду не нањуши), у стану
пук. Кевиша био је састанак Дангића са ђенер. Недићем, на којем
сам присуствовао (било је говора о матер. помоћи Србима у Босни
од стране Недића). А кад се Дангић послије неколико дана вратио
преко Ваљева у Босну, држао је у Ваљеву од балкона среског на-
челника (његова пријатеља), код којега је био гост, пред народом,
који се на глас да је Дангић ту скупљао пред кућом и приредио му
овације, кратак (и паметан) говор. А та вијест је дошла у Београд
у Пресбиро и пошто је био цензурни официр (др Тангл) политички
тако глуп а да није предвидио политичке последице такве вијести
у новинама, пропустио је вијест. А Павелићевци дуго су чекали на
аутентичан доказ да њем. војни кругови стоје у добрим прија-
тељским односима са њиховим ‘државним напријатељима’, јави-
ли су то одмах у Берлин на њем. политич. вођство и жалили и
тражили су хапшење, а пошто је њем. полит. вођство (Хитлер,
Рибентроп) било на Павелићевој страни (војска не), наредио је
Берлин хапшење. Ја сам то од пуковника Кевиша дознао, послао
сам путем српских пријатеља курира (набавили смо још кола и
бензин) да упозоримо Дангића на опасност да се још оне ноћи пре-
баци преко Дрине. А курир се је негдје у селу напио и заспао - а та-
ко је Дангић био у јутро ухапшен.
Ја сам слиједећих мјесеци још неколико пута интервенирао и
разјаснио у Берлину противу интрига и лажи Павелићевих људи у
случају Дангића, успио сам да су барем у почетку добро поступа-
ли, касније нисам имао утјецаја, будући да нисам стао са поли-
тичким партијским вођством ни са полицајцима добро (нисам био
члан партије).
Трагика је, да су њега Титовци послије убили."148
То је истина о Јездимиру Дангићу, којој дајемо само још ову до-
пуну. Када је немачка СД полиција ухапсила мајора Дангића, у њего-
вом друштву су били: Подгорски Војвода Мика Бирчанин, Лознички
Војвода Дака Тешановић и капетан Вучко Игњатовић, Командант По-
жешког четничког одреда. Њих су Немци оставили на миру, јер су се
строго држали наредбе о хапшењу само мајора Дангића. А да четнич-
ки курир није успут бекријао, стигао би, свакако, на време и Дангић
би био изван домашаја немачке полиције. Српски добровољци, пак,
као и Милош Војновић-Лаутнер немају с овим ама баш никакве везе.

147 Радоје Л. Кнежевић: "Југословенска Влада и Дража Михаиловић, Организовање отпора",
"Порука", Лондон, бр. 13, 16 јуни 1953, стр. 14; и Радоје Л. Кнежевић: "Слово З", "Књига о
Дражи (I)", Виндзор, Канада, 1956, стр. 252.
148 Писмо др Јозефа Матла послато писцу 25. априла 1956. године из Граца, Аустрија. (Виде-
ти и фус ноту 80).

00db56a1ac.jpg
 
Poslednja izmena:
Savo Vlahovac:
Pogrešio sam, nisam mislio na komuniste nego na pripadnike Crvene armnije koji su isto kao Jevreji stradali u nenmačkim logorima, ali barabama ne odgovara da se to pominje.

No to nije ni važno za današnje vreme. Važno je da je nacionalistička, šovinistička, neofašistička opcija u Srbiji pobedila i da se, posle likvidacije komunista suočila sa svojim prijateljima iz 1941. godine ustašama, balijama, baliastima ...

Ta slavna srpska opcija izuzev pljačke bele tehnike i gotovog novca u vojničkom smislu nije ništa uradila kao što nikad ništa i nije uradila u kompletnoj svojoj istoriji. Izuzev nešto borbi 1917. godine u prokupačkom kraju, sve druge akcije srpskih nacionalista na teritoriji jugoslavije su se svodile na genocid i etničko čišćenje, zaključno sa akcijama koje je vodio slavni srpski vojskovodja Ratko Mladić.

Napravili ste nam Srbiju do Niša koja će uskoro ostati i bez Sandžaka i bez Vojvodine. O Republici Srpskoj krajini, delovima Republike srpske, Kosovu, Crnoj Gori i Makedoniji da ne govorimo. Sjebaše vas ustaše i balije samo tako.

Zato ćete kad tad morati da odgovarate. Vaša politika čiji je glavni cilj bila pljačka i prvobitna akomulacija kapitala /Vuk Drašković danas i ne zna koliko stanova ima u Beogradu, Velji iliću je lopovluk normalna stvar .../ razjasniće se ovom narodu a onda ste braćo četnici i ostali srpski nacifašisti najebali. Kad narod uzme motku u ruke tu nema gde da se sakriješ. 1945. će izgledati kao bajka kakva će da bude neka 2015.

A za našega vakta ****** smo vas sve na gomilu, niste smeli ni da zucnete, ni balije ni ujaci ni četonjem. Bosna bila mirna mogo si da spavaš iu svakoj šumi..
Kliknite za proširenje...

Jesu li to komunisti probili solunski front, kad vec pominjes 1917 godinu?? Ti sektasi su nakon 1945. godine u institucije republickih organa upravljanja SR Srbije postavili sve crnogorce koji su ratovali protiv srba u Crnoj Gori! Slucajno? Taj monstrum je iseljavao srpske fabrike u tzv SR Sloveniju janezima austrougarskim konjusarima. Taj sin "jugoslovenskih naroda i narodnosti" koji je sve jezike znao samo nije "srpsko- hrvatski" odnosno srpski. Masin bravar koji je jahao konje, svirao klavir i znao sve svetske jezike. Da li su nacionalisti napravili dve autonomne pokrajine u Srbiji i zabranili povratak srpskim izbeglicama na Kosovo i Metohiju? Sto u krajini nije napravio autonomnu pokrajinu? Da li su srpski nacionalisti naredjivali "saveznicka" bombardovanja srpskih gradova na pravoslavne praznike? ... Gadite mi se ! Pa vise su komunisti u Rusiji pobili ljudi nego Nemci! Vi sa tim nemacko-jevrejskim ste naneli najvise zla srpskom narodu!
 
Poslednja izmena od moderatora:
Добровољац:
Текст за Ненада и Лаутнера из књиге Боривоја Карапанџића:

Случај Јездимира Дангића
Радоје Кнежевић, историчар југословенске избегличке Владе, пи-
ше о Дангићу следеће:
"Јездимира Дангића, који је веровао да и Љотићевци ‘спасава-
ју Српство’, Немци су ухватили на превару само уз помоћ Хенриха
Лаутнера, алиас Милоша Војновића."147
Међутим, др Јозеф Матл, бивши немачки капетан на служби у
Команди Србије за време окупације, а сада професор славистике на
Универзитету у Грацу, детаљно објашњава случај мајора Јездимира
Дангића овим речима:
"Што се тиче мајора Дангића имао сам везе с њим зими
1941/42 (децембар, јануар, фебруар) најприје преко курира (био је
капетан, имена се не сјећам), онда директно (састао сам се с њи-
ме на терену у селу уз Дрину ноћу), послије посредовао сам саста-
нак између њега и нашег генер. штаб. пуковника и шефа штаба
Кевиша (био је Прус, одликован Pur l’ merite-om), исто на терену у
селу на Дрини, а мајор Дангић је у колима пуков. Кевиша ишао с
нама у Београд, био тамо лични гост пук. Кевиша (наравно све
тајно да Павелићева делегација у Београду не нањуши), у стану
пук. Кевиша био је састанак Дангића са ђенер. Недићем, на којем
сам присуствовао (било је говора о матер. помоћи Србима у Босни
од стране Недића). А кад се Дангић послије неколико дана вратио
преко Ваљева у Босну, држао је у Ваљеву од балкона среског на-
челника (његова пријатеља), код којега је био гост, пред народом,
који се на глас да је Дангић ту скупљао пред кућом и приредио му
овације, кратак (и паметан) говор. А та вијест је дошла у Београд
у Пресбиро и пошто је био цензурни официр (др Тангл) политички
тако глуп а да није предвидио политичке последице такве вијести
у новинама, пропустио је вијест. А Павелићевци дуго су чекали на
аутентичан доказ да њем. војни кругови стоје у добрим прија-
тељским односима са њиховим ‘државним напријатељима’, јави-
ли су то одмах у Берлин на њем. политич. вођство и жалили и
тражили су хапшење, а пошто је њем. полит. вођство (Хитлер,
Рибентроп) било на Павелићевој страни (војска не), наредио је
Берлин хапшење. Ја сам то од пуковника Кевиша дознао, послао
сам путем српских пријатеља курира (набавили смо још кола и
бензин) да упозоримо Дангића на опасност да се још оне ноћи пре-
баци преко Дрине. А курир се је негдје у селу напио и заспао - а та-
ко је Дангић био у јутро ухапшен.
Ја сам слиједећих мјесеци још неколико пута интервенирао и
разјаснио у Берлину противу интрига и лажи Павелићевих људи у
случају Дангића, успио сам да су барем у почетку добро поступа-
ли, касније нисам имао утјецаја, будући да нисам стао са поли-
тичким партијским вођством ни са полицајцима добро (нисам био
члан партије).
Трагика је, да су њега Титовци послије убили."148
То је истина о Јездимиру Дангићу, којој дајемо само још ову до-
пуну. Када је немачка СД полиција ухапсила мајора Дангића, у њего-
вом друштву су били: Подгорски Војвода Мика Бирчанин, Лознички
Војвода Дака Тешановић и капетан Вучко Игњатовић, Командант По-
жешког четничког одреда. Њих су Немци оставили на миру, јер су се
строго држали наредбе о хапшењу само мајора Дангића. А да четнич-
ки курир није успут бекријао, стигао би, свакако, на време и Дангић
би био изван домашаја немачке полиције. Српски добровољци, пак,
као и Милош Војновић-Лаутнер немају с овим ама баш никакве везе.

147 Радоје Л. Кнежевић: "Југословенска Влада и Дража Михаиловић, Организовање отпора",
"Порука", Лондон, бр. 13, 16 јуни 1953, стр. 14; и Радоје Л. Кнежевић: "Слово З", "Књига о
Дражи (I)", Виндзор, Канада, 1956, стр. 252.
148 Писмо др Јозефа Матла послато писцу 25. априла 1956. године из Граца, Аустрија. (Виде-
ти и фус ноту 80).

00db56a1ac.jpg
Kliknite za proširenje...

Дакле, није Матл преварио Дангића као што сам читао.
П.С. Који је то четнички курир наводно бекријао и нисте ли приметили колико је ваша пропаганда против Драже слична комуњарској?
 
Ненад:
Дакле, није Матл преварио Дангића као што сам читао.
П.С. Који је то четнички курир наводно бекријао и нисте ли приметили колико је ваша пропаганда против Драже слична комуњарској?
Kliknite za proširenje...

Свака пропаганда личи на другу пропаганду, на коју личи највише, зависи од тачке гледишта оног који је оцењује.

Шта тек рећи на ово парче пропаганде.
http://www.naslovi.net/2008-12-07/press/ljoticevci-za-zbor-spremni/946796
Ја нећу рећи ништа.

И не знам у чему је ствар, као да је битно како се курир звао. Или је слика проблематична, можда?
 
Kraški lovac:
Свака пропаганда личи на другу пропаганду, на коју личи највише, зависи од тачке гледишта оног који је оцењује.

Шта тек рећи на ово парче пропаганде.
http://www.naslovi.net/2008-12-07/press/ljoticevci-za-zbor-spremni/946796
Ја нећу рећи ништа.

И не знам у чему је ствар, као да је битно како се курир звао. Или је слика проблематична, можда?
Kliknite za proširenje...

Није слика проблематична већ чињеница да Карапанџић све сваљује на Дражу и равногорце, буквално у целој књизи за све што се десило му је Дража одговоран, па сад још и тај курир којем не знамо ни име ни ко га је послао.
 
Јуче је преминуо див-јунак и збораш Боривоје Карапанџић.

БОРИВОЈЕ М. КАРАПАНЏИЋ 1921-2011

http://3.***************/-e-QblT4Qdxo/TbwFNP44DQI/AAAAAAAAAKI/6ukaC2s85X8/s1600/129409_021021s1_if.jpg

У петак 16/29. априла, у Кливленду (САД) уснуо је у Господу велики србски интелектуалац и национални делатник, Боривоје М. Карапанџић.

Рођен је 1921. у Ваљеву, а основну школу и гимназију завршио је у Бјељини, где му је отац службовао. Дипломирао је на учитељској школи у Шапцу.

Услед патриотског и хришћанског васпитања, већ као средњошколац приступа покрету Збор, а током рата се бори у редовима Србског добровољачког корпуса. Као емигрант, боравио је у логорима у Италији и Немачкој, где се и оженио, да би 1950. емигрирао у САД.

Карапанџић је један од најплоднијих србских емигрантских писаца. Аутор је 35 књига, претежно историјске тематике, од којих је најзначајнија „Грађански рат у Србији 1941-1945“. Године 1989. добија признање и у отаџбини, поставши почасним чланом Удружења књижевника Србије. Са супругом Љиљаном, имао је шесторо деце.

Сахрањен ће бити у Кливленду, где је провео и стваралачки и радни век (као геометар).
Kliknite za proširenje...

Слава му!
 
Poslednja izmena:
Ненад:
Није слика проблематична већ чињеница да Карапанџић све сваљује на Дражу и равногорце, буквално у целој књизи за све што се десило му је Дража одговоран, па сад још и тај курир којем не знамо ни име ни ко га је послао.
Kliknite za proširenje...

Хоћеш рећи да су про-четнички историчари увек писали све најбоље о добровољцима, али љотићевски злобници за све кривили јадног Дражу. Пар пута сам видео шта сте све писали на Погледима, има ОК ствари, али има и жестоких пљувачина и измишљотина. Карапанџић критикује Дражу у својој књизи, он је за разлику од Самарџића или Динчића, учествовао у догађајима, о којима ови само пишу, са дистанце од 50 до 70 година и у условима општег про-четничког расположења у Србији.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Isus33
  • Anketa Anketa
Koji je bio najbolji korpus Vojske Republike Srpske
Odgovora
10
Pregleda
895
Povijest
P
H
Srpski studiji u čudnom ozračju
Odgovora
8
Pregleda
426
Pumpaj Dinstanović
Pumpaj Dinstanović
Nina
Srpski generali u Borodinskoj bici
Odgovora
7
Pregleda
359
Povijest
P

Back
Top