Srpske Jelene

[Nina]

Jelena Gruba Kotromanić

Prva srpska samostalna vladarka bila je Jelena Gruba. Ona je kao kraljica Bosne vladala samostalno kao naslednica svog supruga Stefana Dabiše. Sa Dabišom je u braku bila od 1340. godine do njegove smrti 8. septembra 1395. godine. Iz njihovog braka rođena je jedna kćerka, Stana, poznata kao Anastasija, imali su sina nepoznatog imena.

Kraljevala je od 1395. do 1398. godine. Bosna je postala kraljevina 1377. godine, kad se njen najveći vladar Tvrtko I u manastiru Mileševa okrunio krunom Nemanjića. Došavši na tron u poznoj starosti (već je imala praunuke) Jelena Gruba, potomkinja zahumske loze Nikolića, izabrana je protivno poslednjoj volji svog kraljevskog supruga. Stefan Dabiša je želeo da krunu ponese ugarski kralj Žigmund, koji je bio oženjen jednom njegovom rođakom. Uprkos tome, krupno bosansko plemstvo ,vojvoda Sandalj Hranić, Hrvoje Vukčić i knez Pavle Radenović ,želeli su da na tron prvi put u našoj istoriji samostalno (a ne kao namesnica maloletnog vladara) dođe jedna kraljica. Iako je plemstvo dobilo još više moći, a centralna vlast oslabila, vladavina Jelene Grube okončana je posle samo nekoliko godina kad su bosanski velikaši na presto doveli Stefana Ostoju. Čini se da je i ograničena vlast kraljice Jelene Grube omogućila njenoj braći da se nesmetano obogate zbog čega njena vladavina nije više bila prihvatljiva bosanskim velmožama.

Jelena je nakon vladavine nastavila da živi u Bosni sa titulom i čašću kraljice. Izvori je nazivaju „prisvitla i privisoka gospoja kir Gruba“. Dana 18. marta 1399. godine je još bila živa, ali joj se nakon toga datuma gubi svaki trag. Moguće je da se povukla u manastir i tu umrla.

U Bugojnu su pronađeni ostaci crkve stare oko 700 godina i u njoj posmrtni ostaci članova kraljevske porodice, a pretpostavlja se da je među njima sahranjena Jelena Gruba

 

[Nina]

Jelena Stracimirović-Nemanjić

Jelena Stracimirović-Nemanjić bila je bugarska plemkinja i srpska kraljica a potom i carica, supruga Stefana Dušana i majka cara Uroša .

Jelena je bila potomak tri prestižne srednjovekovne balkanske porodice: Komnina, Asena i Šišmana. Bila je ćerka kranskog despota Stracimira.
Posle smrti muža vladala je neko vreme iz velikog grada Sera prostranom i bogatom oblašću.

Jelena je zimu 1347/1348. godine provela na Svetoj Gori. Poluostrvo je još od 9. veka bilo nedostupno za žene. Tako je Jelena ušla u istoriju kao prva žena koja je nogom kročila na Svetu Goru. Zapisi svedoče o tome da je sve vreme nošena u nosiljci. U nosiljci je jela, spavala, nuždila i dr. Dolazak Jelene na Svetu Goru uslovila je epidemija kuge koja je između 1347. i 1354. godine pokosila Evropu.

Danas se smatra da je u braku sa Dušanom imala samo jedno dete, sina Uroša, dok pojedini autori smatraju da su imali i ćerku. Jelena je bila građanka Venecije 1350. godine i regentkinja Srbije između 1355-1356. Posle smrti supruga, cara Dušana 1355. godine, Jelena se zakaluđerila kao monahinja Jelisaveta i sa sinom je završila gradnju manastira Matejče kod Kumanova.

Jelenini portreti očuvani su u više mesta (u Beloj crkvi u selu Karanu kod Užica, Sopoćanima, Dečanima, Lesnovu, LJubotenu, Ohridu i u hramu svete Bogorodice kod Kumanova).

 

[Nina]

Jelena Anžujska

Najuticajnija srpska kraljica,žena srpskog kralja Uroša I Nemanjića ,majka srpskih kraljeva Dragutina i Milutina, baba kralja Stefana Dečanskog i prababa kralja i cara Stefana Dušana .

Na prelazu iz 12. u 14. vek, Srbija je izvesno vreme bila politički podeljena na tri oblasti. Jelena je vladala područjima Zete i Travunije. Pre nego što se u poznoj starosti povukla u manastir, Jelena je izgradila poznati manastir Gradac i osnovala prvu žensku školu u srednjovekovnoj Srbiji.

Njeno poreklo nije do kraja objašnjeno. Najstarija i još uvek najprihvaćenija teorija kaže da je Jelena Anžujska bila francuskog porekla i rođaka napuljskog kralja Karla Anžujskog čiji je brat, Luj IX tada vladao Francuskom.

Jelena Anžujska bila je prema opisu savremenika izuzetno lepa, plemenita i obrazovana žena. U braku sa kraljem Urošem imala je petoro dece, među kojima i dvojicu potonjih kraljeva.

Već u vreme vladavine Uroša I, njen uticaj u srpskoj politici bio je značajan što se najbolje moglo osetiti u razvoju rudarstva i političkom približavanju sa Dubrovnikom. Za vreme vladavine njenih sinova, Jelena je čak i vladala zasebnom oblašću na jugozapadu srpske države.

Iako je u Srbiju došla kao rimokatolkinja, na kraju je prihvatila pravoslavnu veru i odlučila da se zamonaši u crkvi Sv. Nikole u Skadru. Tu je i umrla 1314. godine.

Narodno predanje čuva i jednu vrlo zanimljivu priču o srpskoj kraljici. Čekajući Jeleninu svadbenu povorku koja je dolazila u Deževu, kralj Uroš je na delu puta kojim je ona trebalo da prođe, zasadio jorgovane kako bi svojoj budućoj suprugi podario okruženje slično mediteranskim predelima u kojima je odrasla.

 

[Nina]

Jelena Karađorđević

Jelena Karađorđević, ćerka kralja Petra I Karađorđevića. Rodila se u izgnanstvu u Crnoj Gori u Rijeci Crnojevića, živela jedno vreme u Švajcarskoj, gde je živeo i njen otac Petar Karađorđević. Udala se 1911. godine za kneza Jovana Konstantinoviča . Njen suprug bio je sin velikog kneza Konstantina Konstantinoviča i velike kneginje Elizabete Mavrikijevne. Brak je mogao biti politički, a ispostavilo se da je bio iz ljubavi.

Jelena je rodila poslednjeg Romanova u Carskoj Rusiji .U Rusiji je bila poznata kao kneginja Jelena Petrovna.Živela je u veoma burno vreme.Doživela je dva balkanska rata, Prvi svetski rat, Februarsku i Oktobarsku revolucija.Svojim životom i životom svoje porodice ušla u jednu veliku istorijsku dramu

Zatvorena je u Jekaterinburgu, potom je bila nekoliko meseci u zatvoru u Permu, a zatim i u Moskvi,u zatvoru u Kremlju.
Njen muž , brutalno je ubijen u Alapajevsku od strane boljševika 18. jula 1918, dan nakon pogubljenja ruskog cara Nikolaja Drugog i carske porodice u Jekaterinburgu.

Jelena nije znala da je njen muž, koga je jako volela, ubijen. Mislila je da je knez Jovan Konstantinovič uspeo da pobegne iz Alapajevska, da se prebaci u Evropu ili Ameriku, i da je tamo čeka. Upravo ta nada joj je pomogla da prebrodi sva iskušenja zatvora i zatočeništva.

Na kraju, posredovanjem srpske misije u Rusiji, pre svega poslanika Miroslava Spalajkovića, srpskih oficira i norveške misije, koja je zastupala interese Srbije, Jelena je uspela da izađe iz tadašnjeg Sovjetskog Saveza i da se nastani u Švedskoj.

Međutim, tu nije dugo ostala. Sa sinom Vsevoldom i ćerkom Jekaterinom otišla je u London, gde su se njena deca obrazovala na Oksfordu.

Kneginja je uspela da se spase zatvora i preživi progone, izbegne zlu sudbinu Romanovih, ali nikada više nije imala stalno mesto boravka. Do kraja svog života živela je u hotelima. Rešila je da ne gradi dom u koji nikada neće doći njen muž i otac njene dece ,Jovan Konstantinovič.

Umrla je u oktobru 1962. na jugu Francuske, ne videvši svoju Srbiju, na neki način zaboravljena od svih, i sahranjena je u Nici.

 

[Nina]

Jelena Vukanović

Bila je srpska princeza, ćerka velikog župana Raške, Uroša I Vukanovića i vizantijske princeze Ane Diogenese, a zatim je postala ugarska kraljica poznata kao "Ilona Strašna" koja je naredila ubistvo 68 mađarskih aristokrata.

Kralj Stefan II Ugarski je oko 1129. godine dogovorio sa Urošem I brak između Jelene i svog rođaka Bele II Arpada koga je još u detinjstvu njegov rođeni stric, ugarski kralj Kalman Arpad, oslepeo da ne bi mogao da nasledi presto. Kao venčani poklon Stefan II je novom bračnom paru dao na upravljanje posede u okolini Tolne. Posle smrti Stefana II, Bela je 28. aprila 1131. godine krunisan za kralja Mađarske, a kako je bio slep, Jelena je imala značajnu ulogu u upravljanju državom tokom njegove vladavine. Ona je povela sa sobom u Ugarsku i svog mlađeg brata Beloša koji je takođe uživao veliko Belino poverenje. Jelena je u braku bila veoma verna svom mužu i odana državi toliko da je Mađari i danas pamte po nadimku "Ilona Strašna".

Taj nadimak je zaradila 1131. godine kada je na državnom savetu u Aradu potencirala pogubljenje 68 člana mađarske aristokratije, baš onih koji su savetovali kralja Kalmana da oslepi njenog muža. Egzekuciji su prisustvovali kralj Bela i Jelena, koja je bila tamo da se lično uveri da su neprijatelji njenog supruga kažnjeni. Takođe su pogubljeni i mogući pretendenti na ugarski presto kako bi sinu osigurali nasledstvo.

Jelena je poznata i po tome što je dozvolila da se Srbi nasele na ostrvo Čepel (pored Budimpešte), gde se i danas nalazi mesto Srpski Kovin u kome žive mađarski Srbi i gde je podignuta srpska pravoslavna crkva, jedina izgrađena u čistom gotskom stilu.

Kada je Bela preminuo 1141. godine na presto je došao njihov najstariji sin Geza II koji je bio maloletan Jelena je zadržala veliki uticaj u vladi i uz pomoć svoga brata Beloša. Tako je posredno i neposredno Jelena Vukanović uz pomoć svog brata Beloša vladala Ugarskom punih 15 godina, a verovatno još pet godina nakon što je Geza postao punoletan. Jelena i Bela su tokom braka dobili šestoro dece: Gezu, Lasla II, Stefana IV, Almoša, Žofiju, i Elizabetu.

Kraljica Jelena je umrla 1161. godine, a najverovatnije je sahranjena pored svog muža u Sekešfehervaru (Stolni Beograd) danas poznatom kao drevna prestonica mađarskih kraljeva.

 

[NickFreakyrgios]

Katarina Ivanović - Doček Srpkinje Jelene, ugarske kraljice (1869)

 

[NickFreakyrgios]

Јелена Драгаш
Јелена Драгаш (Дејановић) (1372 — 23. март 1450) или Августа Хелена Палеолог (монашко име Ипомонија) била је српска принцеза из породице Драгаша и супруга византијског цара Манојла II Палеолога и мајка последњих византијских царева Јована VIII и Константина XI

https://sr.wikipedia.org/wiki/Јелена_Драгаш

 

[Losferan]

Ja sam volio jednu Jelenu a ona je sad u Švedskoj.

 

[Nina]

Jelena Branković-Mara

Lik žene jednog od poslednjih Brankovića, Jelene, u monaštvu Hipomone, iz porodice Paleolog, sačuvan je na fresci iz Crkve Svetog Nikole u Ramaći. Lazar Branković bio je sin despota Đurđa Brankovića, koji je nasledio oca 1456, ali je iznenada preminuo dve godine kasnije, usred pregovora sa Ugarima o zajedničkoj odbrani od turske vojske koja je počela da se gomila na srpskoj granici. Njegova žena Jelena, posle Lazareve smrti, zajedno sa Mihailom Anđelovićem i slepim Stefanom Brankovićem, bila je deo namesništva koje je upravljalo zemljom.Imali su ćerku koja se takodje zvala Jelena.

Jelena Branković (kasnije Mara ili Marija)bila je žena poslednjeg bosanskog kralja Stefana Tomaševića i tako poslednja bosanska kraljica. Bila najstarija kćerka srpskog despota Lazara Brankovića i vizantijske princeze Jelene Paleolog, kćerke brata pretposljednjeg vizantijskog cara Jovana VIII Paleologa. Rođena je oko 1447.g a umrla nakon 1500. godine. Jelena nije imala braće, već dvje mlađe sestre.

Stefan Tomašević, bio je najstariji sin i prstolonaslednik bosanskog kralja Stefana Tomaša. Pošto je bosanski kralj bio vazal ugarskog kralja, tada Matije Korvina, njegov pristanak je bio neophodan kako bi se sklopio brak. Matija Korvin je dao svoj pristanak 1458. godine, te su započeli pregovori između Tomaševićevog oca Stjepana Tomaša i Jelenine majke, despotice Jelene

Dana 1. aprila 1459. godine sklopljen je brak između dvanaestogodišnje Jelene i Stjepana Tomaševića. Odmah po venčanju, Stefan Tomašević je preuzeo vlast nad Srbijom i okončao jednogodišnji interregnum koji je vladao od smrti Jeleninog oca 1458. godine.

Međutim, vladavina Stjepana Tomaševića u Srbiji je bila kratkog veka. U junu 1459. godine osmanski sultan Mehmed II osvojio je Srbiju, pa su Tomašević i Jelena bili prisiljeni da se sklone na dvor njegovog oca u Bosni. Srpska despotovina je konačno pala 20. juna 1459. godine. Jelena je iz Smedereva u Bosnu ponela i mošti svetog Luke, koje je sahranila u Jajcu

Jelenin muž je postao štićenik pape Pija II i još više produbio vezu između bosanske krune i Vatikana, što je započeo njegov otac. Papa mu je poslao krunu kojom ga je njegov delegat u novembru 1461. godine krunisao za bosanskog kralja, čime je Tomašević postao jedini bosanski kralj krunisan po rimokatoličkoj ceremoniji. U duhu muževljevih nastojanja da se približi Vatikanu, kraljica Jelena se odrekla imena koje joj je dato krštenjem u Pravoslavnoj crkvi i uzela ime Device Marije.Od tada pa nadalje, izvori je nazivaju kraljicom Marom.

Kralj i kraljica su živeli u kraljevskom gradu Bobovcu sve do 1463, kada su ga osvojile Osmanlije. Marin muž se tada sklonio u Jajce, a zatim u Ključ. Po osmanskom osvajanju Bosne, 5. juna 1463. godine, Marijin muž je pogubljen. Marija je ostala udovica sa šesnaest godina. Bosansko kraljevstvo je srušeno i postalo je deo Osmanlijskog carstva. Kraljica Mara je mošti svetog Luke ponela sa sobom u izgnanstvo, da bi na kraju, verovatno prodajom, završile u rukama Mlečana.