Не бих се сложила да је у питању
менталитет жртве.
Ја бих то једноставно назвала менталитетом, без овог ''жртва''.
Сваки народ има свој менталитет, то је опште позната ствар.
Зато није могућ, у сваком народу, применити исти концепт државног уређења, на пример.
Рецимо, словенски народи имају потребу за вођом, за култом личности. Нема словенске државе у којој постоји демократија. Или ако и постоји, то су они словенски народи који живе на граници са неким германским, западним народима.
То се одражава и на наше жене.
Мушкарац је у нашем друштву одувек играо улогу ''главе породице''. Такав однос с мушкарцем нам је у гене усађен, без обзира на то колико смо самосвесне, колико радимо на себи.
С друге стране, ситуација је таква да тај мушкарац више не може да издржава породицу сам па је и жена радно активна.
Када спојимо у нама савремено и оно генетско, традиционално, шта добијемо?
Добијемо Српкињу која ради до 16 сати, углавном добро изгледа, кад дође кући засуче рукаве и хвата се кутлаче чак и ако је директор на послу. Рађа децу, брине о њима, пегла веш, усисава....
А ако је довољно самосвесна, успела је мужа да убеди да послови у кући и ван куће морају да се деле.
Писала сам, мислим, о овом феномену.
Две другарице и једна познаница су ми се удале за Немце. Први је био на пропутовању кроз Србију и за седам дана одлучио да се ожени. Други је ошацовао моју другарицу на послу, одушевљен њеном способношћу , прогонио је месецима док је није стигао. Трећи , видео супругу овог другог, и преко интернета тражио Српкињу. Оженио је једну из Вршца која је завршила језике, зна да свира клавир и да кува и диви јој се до имбецилности...
Још само да овим нашим Србендама објаснимо колико вредимо. Него они ваљда мисле да смо ми такве јер то тако мора бити.

Што је најгоре и ми мислимо да то тако мора бити. А жене са запада нас свакодневно демантују.

Али као што рекох, менталитет је менталитет и на њега утичу разни фактори којих смо најчешће несвесни.