frootsman
Buduća legenda
- Poruka
- 25.505
ŽELJKO CVIJANOVIĆ: SRPSKA REVOLUCIJA
(сажетак текста)
Ni naprednjaci ni Dačić ne vladaju Srbijom, i tu se na njih ljutiti ne vredi. Ako pitate strance i srpsku elitu šta će onda Toma i Dačić tu, reći će vam da je Tadićevo urušavanje Srbije imalo tolike razmere da je zapretilo da beznadežno konfrontira vladu i građane i da bi u tom obračunu mogla da strada i dugo negovana srpska elita, pa i sama revolucija koja teče. Otuda je njihova projekcija naprednjačke vlasti kao nečega što bi trebalo da spasi poredak koji urušava Srbiju, a da građanima smanji omrazu na vlast, u kojoj će Toma Nikolić, kao kada govori o Tijaniću, pokazati koliko su njegove namere dobre, ali koliko su mu ruke slabe.
Naravno, u ostvarenje tog plana nisam uveren i samo je jedan razlog za to. Naime, kad Nikolić kaže da se u njemu sve buni protiv briselskih sporazuma o Kosovu, ali da ih mora provesti, on nam, istina, ne daje nadu, ali nam daje nešto drugo. Jer, dok se u Tadiću nije ništa bunilo da pošalje Borka u Brisel sa idejom da napravi baš takve sporazume, neverziran čovek radije je govorio o izdaji, nemajući u vidu stepen u kome su Srbiju okupirali stranci i kolaboraconistička društvena elita. Nikolić, u kome se sve buni, i Dačić, koji strancima ništa neće dati, ali im se neće ni suprotstaviti kad dođu da uzmu sami, zapravo su na najboljem putu da pokažu dubinu tog okupacionog ponora. To, naravno, teško da može biti dobro za njih dvojicu, ali za Srbiju, od koje više niko i ne traži da veruje u Evropu, kao za Tadićevog vakta, to bi moglo da bude poslednje otrežnjenje, posle koga se ili ustaje sa stisnutom pesnicim ili se leže u grob.
Brisel ovde računa sa veoma kratkim procesima. Naime, oni vide i proračunavaju dubinu i eksplozivnost srpske ekonomske krize, oni i projektuju i podstiču krizu srpske vlade, ledeno računajući da će i jedna i druga vrhuniti već ove zime sa njihovim zahtevom da se Srbija odrekne Kosova. I, jednako ledeno, računaju da Srbija od gladi Kosovo neće ni videti, a da srpska vlada, koja će u tom momentu brati kožu na šiljak, neće pružiti otpor ni koliko je crnog ispod nokta. Pošteno, knjiški gledano, nije to rđava kalkulacija iako na njihovom mestu nikad Srbma ne bih spajao nebo (Kosovo) i zemlju (hleb), posebno ne bahato uveren da to mogu da kontrolišem.
Držite me za reč, biće to sudar dva velika procesa – konačne i nepovratne dezintegracije Srbije na svim nivoima, s jedne strane, i okupljanja na najvažnijem pitanju koje može da porodi susret neba i zemlje, s druge. Biće to početak pravih promena, prvi korak istinskog okupljanja ili pobeda svesti da nikakvo okupljanje nije moguće, čak ni oko ideje golog života.
Može li taj teški i neizvesni sudar biti izbegnut? Može, ako se vlast usudi da zaista vlada na korist svog naroda i ako njeni nosioci prestanu da hodaju po devedesetdvojki, uveravajući nedotupavne novinarke da su se nepovratno skinuli sa svake želje i potrebe da nešto promene.
http://www.standard.rs/zeljko-cvijanovic-srpska-revolucija.html
Хоће ли једина сврха постојања ове Владе бити да јасно покаже колика је дубина окупационог понора?
Хоће ли народ након отрежњења устати са стиснутом песницом или ће лећи у гроб?
(сажетак текста)
Ni naprednjaci ni Dačić ne vladaju Srbijom, i tu se na njih ljutiti ne vredi. Ako pitate strance i srpsku elitu šta će onda Toma i Dačić tu, reći će vam da je Tadićevo urušavanje Srbije imalo tolike razmere da je zapretilo da beznadežno konfrontira vladu i građane i da bi u tom obračunu mogla da strada i dugo negovana srpska elita, pa i sama revolucija koja teče. Otuda je njihova projekcija naprednjačke vlasti kao nečega što bi trebalo da spasi poredak koji urušava Srbiju, a da građanima smanji omrazu na vlast, u kojoj će Toma Nikolić, kao kada govori o Tijaniću, pokazati koliko su njegove namere dobre, ali koliko su mu ruke slabe.
Naravno, u ostvarenje tog plana nisam uveren i samo je jedan razlog za to. Naime, kad Nikolić kaže da se u njemu sve buni protiv briselskih sporazuma o Kosovu, ali da ih mora provesti, on nam, istina, ne daje nadu, ali nam daje nešto drugo. Jer, dok se u Tadiću nije ništa bunilo da pošalje Borka u Brisel sa idejom da napravi baš takve sporazume, neverziran čovek radije je govorio o izdaji, nemajući u vidu stepen u kome su Srbiju okupirali stranci i kolaboraconistička društvena elita. Nikolić, u kome se sve buni, i Dačić, koji strancima ništa neće dati, ali im se neće ni suprotstaviti kad dođu da uzmu sami, zapravo su na najboljem putu da pokažu dubinu tog okupacionog ponora. To, naravno, teško da može biti dobro za njih dvojicu, ali za Srbiju, od koje više niko i ne traži da veruje u Evropu, kao za Tadićevog vakta, to bi moglo da bude poslednje otrežnjenje, posle koga se ili ustaje sa stisnutom pesnicim ili se leže u grob.
Brisel ovde računa sa veoma kratkim procesima. Naime, oni vide i proračunavaju dubinu i eksplozivnost srpske ekonomske krize, oni i projektuju i podstiču krizu srpske vlade, ledeno računajući da će i jedna i druga vrhuniti već ove zime sa njihovim zahtevom da se Srbija odrekne Kosova. I, jednako ledeno, računaju da Srbija od gladi Kosovo neće ni videti, a da srpska vlada, koja će u tom momentu brati kožu na šiljak, neće pružiti otpor ni koliko je crnog ispod nokta. Pošteno, knjiški gledano, nije to rđava kalkulacija iako na njihovom mestu nikad Srbma ne bih spajao nebo (Kosovo) i zemlju (hleb), posebno ne bahato uveren da to mogu da kontrolišem.
Držite me za reč, biće to sudar dva velika procesa – konačne i nepovratne dezintegracije Srbije na svim nivoima, s jedne strane, i okupljanja na najvažnijem pitanju koje može da porodi susret neba i zemlje, s druge. Biće to početak pravih promena, prvi korak istinskog okupljanja ili pobeda svesti da nikakvo okupljanje nije moguće, čak ni oko ideje golog života.
Može li taj teški i neizvesni sudar biti izbegnut? Može, ako se vlast usudi da zaista vlada na korist svog naroda i ako njeni nosioci prestanu da hodaju po devedesetdvojki, uveravajući nedotupavne novinarke da su se nepovratno skinuli sa svake želje i potrebe da nešto promene.
http://www.standard.rs/zeljko-cvijanovic-srpska-revolucija.html
Хоће ли једина сврха постојања ове Владе бити да јасно покаже колика је дубина окупационог понора?
Хоће ли народ након отрежњења устати са стиснутом песницом или ће лећи у гроб?
