Srpska latinica

[A1ias]

Na razmiscljanje o srpskoj latinici me je potakao za mene frapantan podatak da je srpsku latinicu kodifikovao niko drugi nego Vuk Karadzich!
A onda sam josc saznao da je imao nameru da poradi i na tome ali je ipak ustuknuo jer ga je crkva i tako proganjala zbog chirilice.
Ovako je on to zamislio (Srpski rjecznik iz 1818. godine (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Alphabeti_Serborum.jpg)):

Ч – CZ, Ћ – CH, Ђ - DJ, Љ - LJ, Њ - NJ, Ш - SC, Ж – X

Ima tu jedan problem. Slovo DJ je opravdano zaxivelo kada ga je Daniczich kodifikovao kao Đ.
Ako napiscete ODJEK onda bi se to czitalo kao OĐEK (ovakvih sluczajeva ima dosta).
Mislim da bi izmena bila neophodna i Đ bi moglo biti kodifikovano na primer kao Y.

Takoye, DŽ – nije navedeno a za ovo bi logoczno bilo iskoristiti DZ.

Tako bi srpska latinica izgledala:

A B C CZ CH D DZ Y E F G H I J K L LJ M N NJ O P R S SC T U V Z X

Tako ispada da bi smo imali 24 znaka, odnosno 24 monografa i 6 digrafa.
Takoye bi dobili dva nova znaka, Y i X.

Mislim da bi smo i kada bi napravili te izmene sa DJ odnosno Y, kao i stim scto bi smo definisali DŽ kao DZ, mogli da kao tvorca bez problema navedemo Vuka. A mislim da je taj formalizam bitan. Imali bi neki kontinuitet. Vukova latinica. Zvuczi.

SCTA BI SMO DOBILI SA NOVOM-STAROM SRPSKOM LATINICOM?

1.
Proczitao sam podatak da je odnos upotrebe latinice i chirilice u Srbiji 80% - 20%.
Kada bi se ozvanicsila nova srpska latinica kod ljudi bi dosclo do neke vrste konfuzije i potisnula bi se upotreba latinice za neko vreme, a za to vreme bi ljudi visce koristili chirilicu i ona bi povratila svoje mesto u upotrebi. Generacije koje bi odrasle u meyuvremenu bi u sckoli uczile da ravnomerno koriste i chirilicu i reformisanu latinicu.

2.
Srbija bi imala zvaniczno latiniczno pismo koje ima duboke korene (latinica koju sada korustimo je ipak zvaniczno pismo Republike Hrvatske i njen tvorac je hrvatski knjixevnik Ljudevit Gaj). Vaxno je naglasiti da srpska latinica ne bi bila u sluxbenoj upotrebi.

3.
Spska latinica bi bila veoma laka i funkcionalna za upotrebu na ureyajima koji nemaju prilagoyeno okruxenje za srpsku chirilicu ili hrvatsku latinicu koja ima dijakritike koji joj umanjuju funkcionalnost.

4.
Bili bi napredni. Sposobnost brzog snalaxenja u novonastalim situacijama je koliko se secham definicija inteligencije, mislim da koliko god to nekom izgledalo smescno mi bi tim postupkom bili neko ko se ne libi da se menja.

----------
Napomena – nisam ni u kakvoj vezi profesionalno povezan o ovom o czemu sam pisao, ali me to ne spreczava da o tome mislim i piscem.

---------
Takoye bi napomenuo da oni koji misle da Srbiji ne treba latiniczno pismo ne postavljaju komentare na ovoj temi.

 

[AleX]

Ч – CZ, Ћ – CH, Ђ - DJ, Љ - LJ, Њ - NJ, Ш - SC, Ж – X

2.
Srbija bi imala zvaniczno latiniczno pismo koje ima duboke korene (latinica koju sada korustimo je ipak zvaniczno pismo Republike Hrvatske i njen tvorac je hrvatski knjixevnik Ljudevit Gaj). Vaxno je naglasiti da srpska latinica ne bi bila u sluxbenoj upotrebi.

3.
Spska latinica bi bila veoma laka i funkcionalna za upotrebu na ureyajima koji nemaju prilagoyeno okruxenje za srpsku chirilicu ili hrvatsku latinicu koja ima dijakritike koji joj umanjuju funkcionalnost.

Bože, sačuvaj.
Odg. na tačku br. 2: Zašto bi nam problem predstavljala činjenica da je latinicu koju koristimo tvorio hrvatski književnik?
Odg. na tačku br. 3: Danas svi novi uređaji podržavaju Unicode.

 

[A1ias]

Pa ja liczno nemam nisxta protiv tiga sxto ju je kreirao hrvatski knjixevnik, nego mi je bezveze da koristimo sluxbeno pismo druge drxave. Samo da Vas podsetim mi zvaniczno nemamo latiniczno pismo (Ustav iz 2006. i Zakon o sluxbenoj upotrebi jezika i pisama iz 2010.). Mi tek treba da se izborimo da se ozvaniczi latiniczno pismo. A ako vech krechemo od nule onda mislim da bi mogli nesxto i da unapredimo a ne samo da uzmemo tuye resxenje.

Pa ne podrxavaju svi ureyaji unicode. Ali bilo bi glupo da je to glavni razlog reforme latinicznog pisma, to se slaxem.

 

[Srdjan996]

Zar je važno što je tvorac moderne latinice Ljudevit Gaj i što je ona službeno pismo druge države. Naprimêr, zar bi Austrijanci trebali mênjati svoje službeno pismo samo što je to službeno pismo u Nêmačkoj, a jezik je isti i nema razloga za promênama. Takav je slučaj i sa srpskim i hrvatskim. A kad smo već kod toga, "hrvatska" latinica je mnogo jednostavnija od tzv. "srpske" latinice. I ja lično ne vêrujem da bi se popularizovala ćirilica kad bi se reformisala latinica. Da rezimiram, ta reforma je potpuno bespotrebna, trebali bismo se bazirati na neke druge stvari.

 

[A1ias]

Ma ne smeta meni latinica zato sxto je hrvatska (isto cenim i volim hrvatski narod kao i srpski), smeta mi sxto mi visxe nemamo latinicu (u bilo kom obliku). Pa posxto sada treba da se izborimo da je ponovo ozvaniczimo (izbaczena je iz Ustava) zasxto je ne bismo i unapredili (naravno da ovom diskusijom ne nameravam da svima naredim da se povinuju mom razmisxlyanyu).
Moje razmisxlyanye je ponukano sa informacijom "... pisac Stijepo Mijović-Kočan, i još neki godinama pokušavaju - ne s previše energije - senzibilizirati hrvatsku javnost o tom kako je ova gajica nefunkcionalna zbog dijakritika (č, ž,š,..), pa bi bilo bolje da se Hrvati vrate na neku inačicu digramske latinice..." ali ja ne mogu da insistiram da hrvati promene svoje pismo posxto sam drxavlyanin i stanovnik hrvatske drxave. Mislim da u u hrvatskoj nikada neche biti u prilici da urade reformu nyihovog jedinog pisma a posxto bi nama latinica bila drugo pismo mislim da bi nam bilo laksxe u jednom takvom poduhvatu.

Nadam se da sam Vas razuverio da moje razmisxljanye nije izazvano nikakvim nacionanisticzkim razlozima.

-------------------------

Устав Републике Србије из 2006. године:
Члан 10.
У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.
Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава.

Закону о службеној употреби језика и писама из 2010. године:

Члан 1.

У Републици Србији у службеној је употреби ћириличко писмо, а латинично писмо на начин утврђен овим законом.

----------------------------------

MORAM DA IZMENIM PRVI POST:

Na razmisxlyanye o srpskoj latinici me je potakao za mene frapantan podatak da je srpsku latinicu kodifikovao niko drugi nego Vuk Karadxich!
A onda sam josx saznao da je imao nameru da poradi i na tome ali je ipak ustuknuo jer ga je crkva i tako proganyala zbog chirilice.
Ovako je on to zamislio (Srpski rjecznik iz 1818. godine (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Alphabeti_Serborum.jpg)):

Ч – CZ, Ћ – CH, Ђ - DJ, Љ - LJ, Њ - NJ, Ш – SC ili SH, Ж – X

Ima tu par problema.

Slovo Ђ je opravdano zaxivelo kada ga je Daniczich kodifikovao kao Đ (ako napisxete ODJEK onda bi se to czitalo kao OĐEK).
Đ bi moglo biti kodifikovano na primer kao Y.

Za slovo Ш tj.Š digraf SC bi tadoye pravio problem, RASCEPITI bi ispalo RAŠEPITI.
Kao i SH, ISHITRENO bi postalo IŠITRENO.
Za Š bi se moglo upotrebiti SX.

Za slovo Њ tj. NJ se javlya sliczan problem. TANJUG bi se czitalo kao ТАЊУГ a trebalo bi kao ТАНЈУГ (po g. Milanu Sxipki).

Slovo Љ tj. LJ bi sledilo tu promenu pa bi glasilo LY.

Takoye, Vuk nije kodifikovao Џ tj. DŽ pa bi bilo logoczno iskoristiti DX (DZ nije moguche zbog reczi kao ODZIV).

Tako bi srpska latinica izgledala:

Č - CZ
Ć - CH
DŽ - DX
Đ - Y
LJ – LY
NJ - NY
Š - SX
Ž - X

A B C CZ CH D DX Y E F G H I J K L LY M N NY O P R S SX T U V Z X

Ovim postupkom bi dobili dva nova znaka, Y i X i tako ispada da bi smo imali 24 znaka, odnosno 24 monografa i 6 digrafa.

Mislim da bi smo i kada bi napravili izmene u odnosu na Vukovu kodifikaciju mogli da kao tvorca bez problema navedemo Vuka. A mislim da je taj formalizam bitan. Imali bi neki kontinuitet. Vukova latinica. Zvuczi.

SXTA BI SMO DOBILI SA NOVOM-STAROM SRPSKOM LATINICOM?

1.
U Srbiji ne postoji zvaniczno srpsko latiniczno pismo (Ustav iz 2006. i Zakon o sluxbenoj upotrebi jezika i pisama iz 2010.). Mi tek treba da se izborimo da se ozvaniczi latiniczno pismo. A ako vech krechemo od nule onda mislim da bi mogli nesxto i da unapredimo a ne samo da uzmemo tuye resxenje.
Srbija bi dobila zvaniczno latiniczno pismo koje ima duboke korene u Vukovoj kodifikaciji (latinica koju sada nezvaniczno koristimo je ipak zvaniczno pismo Republike Hrvatske i njen tvorac je hrvatski knjixevnik Ljudevit Gaj). Vaxno je naglasiti da srpska latinica ne bi bila u sluxbenoj upotrebi (osim moxda za posebno propisane situacije kao sxto su pasoxi, tablice, itd).

2.
Proczitao sam podatak da je odnos upotrebe latinice i chirilice u Srbiji 80% - 20%.
Kada bi se ozvanicsila nova srpska latinica kod ljudi bi dosxlo do neke vrste konfuzije i potisnula bi se upotreba latinice za neko vreme, a za to vreme bi ljudi visxe koristili chirilicu i ona bi povratila svoje mesto u upotrebi. Generacije koje bi odrasle u meyuvremenu bi u sxkoli uczile da ravnomerno koriste i chirilicu i reformisanu latinicu i za nyih bi to bilo normalno. Podrazumeva se da bi ovakav poduhvat u poczetku bio doczekan na „nox“.

3.
Spska latinica bi bila veoma laka i funkcionalna za upotrebu.
Bio bi resxen problem transkripcije u strane jezike. Na primer, u jednoj drxavi prezime ĐEKIĆ pisxu kao Dekic, u drugoj DJEKIC, u trechoj DJEKICH... sa reformom bi uvek bilo isto, u ovom sluczaju YEKICH.
Takoye bi mogla da se bez problema koristi na ureyajima koji nemaju prilagoyeno okruxenye za Vukovu chirilicu ili Gajevu latinicu.

4.
Bili bi napredni. Sposobnost brzog snalaxenja u novonastalim situacijama je koliko se secham definicija inteligencije, mislim da koliko god to nekom izgledalo smesxno mi bi tim postupkom bili neko ko se ne libi da se menja.

----------
Sxto se ticze reforme u pravcu pretvaranya svih digrafa u monografe to bi bilo logicznije (u kontinuitetu sa chirilicom) ali mislim da je manye prakticzno... naravno, iz mog ugla...
Meni su najlogiczniji:

Ń ń
Ł ł
Ď ď (ovo mi je malo ruzxnyikavo)

Kod pretvaranya digrafa u monografe ostaje problem sa transkripcijom imenica u strane jezike. Na primer jedni bi ime Łiła, npr. u pasosx, upisivali kao Lila, drugi kao Ljilja, trechi kao Lyilya, czetvrti ko zna kako... U sluczaju digrafske latinice taj problem ne postoji, Lyilya Yakovich svi mogu da zapisxu.

 

[Uzvišeni]

Jedino pismo srpskog književnog jezika je ćirilica.

 

[Крагујевчанин]

Да се ја питам писање латиницом би био деликт,осим у случају када се користи за писање на страном језику или је мањине употребљавају нпр. за своје часописе или нешто што се тиче искључиво њихове заједнице.