Српска крсна слава - одакле, откада...

vujadin:
А шта Ирцима значи Свети Патрик а Енглезима Свети Ђорђе, а Морнарима Свети Никола и да не набрајам даље?
Kliknite za proširenje...

Misli se na kućne tj. krsne tj. lične slave a ne na slave uopšte.
@Formica misli da su nam je doneli Crnogorci i Hercegovci u Srbiju u 16 , 17 veku a da je mi Srbi(Srbijanci) slavimo kućne tj. lične slave od 19 veka.
Preuzeli smo ih od Crnogoraca i Hercegovaca.
 
NickFreak:
Misli se na kućne tj. krsne tj. lične slave a ne na slave uopšte.
@Formica misli da su nam je doneli Crnogorci i Hercegovci u Srbiju u 16 , 17 veku a da je mi Srbi(Srbijanci) slavimo kućne tj. lične slave od 19 veka.
Preuzeli smo ih od Crnogoraca i Hercegovaca.
Kliknite za proširenje...

У томе је у праву, јер су и Срби из Србије дошли у Црну Гору и Херцеговину, после Косовског Боја и пренели целу српску културу са собом и наставили даље кроз векове све до Беча. То су чињенице. А и то да су се по ослобођењу Србије од Турака многе фамилије вратиле у Србију, опет са српском баштином..
 
vujadin:
У томе је у праву, јер су и Срби из Србије дошли у Црну Гору и Херцеговину, после Косовског Боја и пренели целу српску културу са собом и наставили даље кроз векове све до Беча. То су чињенице. А и то да су се по ослобођењу Србије од Турака многе фамилије вратиле у Србију, опет са српском баштином..
Kliknite za proširenje...

Oni ne priznaju da su ikakve migracije bile sa Kosova u CG i Hercegovinu već samo isključivo obrnuto.
Što se Kosova tiče meni je sitacija jasna kao i tebi ali nekima nije.

Srbi u Vojvodinislave slave od 17 veka pa i ranije i svi što su došli sa Crnojivećem.
Do te mere da srodnici starosedeoci ne kolonisti na Kosovu sa nekima od nas dele prezime i krsne slave!

Vojvodina tada nije bila nastanjena gorštacima "Ilirima" u 17 veku i kasnije niti iz Srbije u većem broju.
Verovatno su nas u tom sućaju Austrougari naterali da slavimo slave:ok:
 
NickFreak:
Oni ne priznaju da su ikakve migracije bile sa Kosova u CG i Hercegovinu već samo isključivo obrnuto.
Što se Kosova tiče meni je sitacija jasna kao i tebi ali nekima nije.

Srbi u Vojvodinislave slave od 17 veka pa i ranije i svi što su došli sa Crnojivećem.
Do te mere da srodnici starosedeoci ne kolonisti na Kosovu sa nekima od nas dele prezime i krsne slave!

Vojvodina tada nije bila nastanjena gorštacima "Ilirima" u 17 veku i kasnije niti iz Srbije u većem broju.
Verovatno su nas u tom sućaju Austrougari naterali da slavimo slave:ok:
Kliknite za proširenje...

Треба ипак узети у обзир да смо увек били мала држава и да смо у почетку примања заштитника били још мањи, како су у Европи били великопоседници бројнији него наше фамилије, Слава је заштитник фамилије, и зато их је било више, онда су се њихове славе претвориле у градске покрајинске и државне, а ми нисмо пролазили кроз та превирања него су фамилије наслеђивале Славе до данашњег дана. Иначе значење је исто, само се код нас одржало на нивоу фамилије јер је и фамилија остала на истом нивоу, док се на западу фамилија претворила у феудалце и друге групације као слободни градови, војводства па републике и државе и њихова је слава следила то угрупавање и настале су заједничке славе народа и њиховиг држава, али је значење и обичај остао исти.
 
Poslednja izmena:
vujadin:
Треба ипак узети у обзир да смо увек били мала држава и да смо у почетку примања заштитника били још мањи, како су у Европи били великопоседници бројнији него наше фамилије, Слава је заштитник фамилије, и зато их је било више, онда су се њихове славе претвориле у градске покрајинске и државне, а ми нисмо пролазили кроз та превирања него су фамилије наслеђивале Славе до данашњег дана. Иначе значење је исто, само се код нас одржало на нивоу фамилије јер је и фамилија остала на истом нивоу, док се на западу фамилија претворила у феудалце и друге групације као слободни градови, војводства па републике и државе и њихова је слава следила то угрупавање и настале су заједничке славе народа и њиховиг држава, али је значење и обичај остао исти.
Kliknite za proširenje...

Bravo!:ok:
Sve su ovo besne stihije, frustracije i isterivanje naših malobalkanskih kompleksa:roll:
 
vujadin:
Зашто сви инзистирате да је код Срба, а имају је и Црнци у Африци, Између наше Крсне Славе и Римокатолићких сличних празника разлика је само у томе ; што наше свеце благосиља Патријарх а Римокатоличке Папа и то више није проблем јер ће глобалисти то поравнати. А како је било кад смо скакали по дрвећу то нико не зна са сигурношћу.
Kliknite za proširenje...

Srpska slava je dobila svoju konačnu formu u pravoslavlju, pa je ona po svom karakteru jedinstvena. Kako smo dominantno (prema hpl grupama Y hromozona) starosedeoci evrope, naslednici smo i starih kultura na Balkanu. Ta kultura se širila i van Balkana, ali se kult mrtvih drukčije razvijao kod drugih naroda, pa zato smatram da je Pravoslavna srpska Slava jedinstvena po svojim obeležjima.

Dakle, kult mrtvih je bio jako razvijen u svim kulturama, i različito se obeležava svuda, ali nema sličnih obeležavanja kao kod Srba Pravoslavaca. Primer iz komšiluka, uporedite u Bugarskoj njihov imendan i našu Slavu.
 
vujadin:
Треба ипак узети у обзир да смо увек били мала држава и да смо у почетку примања заштитника били још мањи, како су у Европи били великопоседници бројнији него наше фамилије, Слава је заштитник фамилије, и зато их је било више, онда су се њихове славе претвориле у градске покрајинске и државне, а ми нисмо пролазили кроз та превирања него су фамилије наслеђивале Славе до данашњег дана. Иначе значење је исто, само се код нас одржало на нивоу фамилије јер је и фамилија остала на истом нивоу, док се на западу фамилија претворила у феудалце и друге групације као слободни градови, војводства па републике и државе и њихова је слава следила то угрупавање и настале су заједничке славе народа и њиховиг држава, али је значење и обичај остао исти.
Kliknite za proširenje...

Logika ti je dobra, donekle. Mislim da su gradska slavlja i regionalna bila nametnuta od feudalaca koji su imali u posedu grad ili pokrajinu. Posle Dušana srtska vlastela je propalai nikada se više nije obnovila u meri da bude jaka kao u zapadnim slobodnim zemljama. Čak se naprotiv pod Turcima Slavom čuvao nacionalni indetitet. Evo sada, postoje gradske slave, esnafske slave i t. d. Sve su one nastale ne ukrupnjavanjem dominantne slave već voljom onog, ili onih koji su to tako izabrali.
 
Српски песник је опевао Српску Славу на најсликовитији начин у овој песми.

МАРКО КРАЉЕВИЋ И БЕГ КОСТАДИН

Коња јашу до два побратима,
бег Костадин и Краљевић Марко,
бег Костадин говорио Марку:
>Побратиме, Краљевићу Марко,
да ти мени о јесени дођеш,

о јесени, о Дмитрову данку,
а о моме крсноме имену,
па да видиш части и поштења,
а и лепа, брате, дочекања
и господске ђаконије редом <.

Ал` беседи Краљевићу Марко:
> Не `вали се, беже, с дочекањем!
Кад ја тражих брата Андријаша
ја се десих у двору твојему
о јесени, о Дмитрову данку,

а о твоме крсноме имену;
видео сам твоје дочекање,
и видех ти до три нечовештва <.
Ал` беседи беже Костадине:
> Побратиме, Краљевићу Марко,

та каква ми нечовештва кажеш? <
Вели њему Краљевићу Марко:
> Прво ти је, брате, нечовештво:
дођоше ти до две сиротице
да ј` нахраниш `леба бијелога

и напојиш вина црвенога;
а ти велиш двема сиротама:
> Ид`т` одатле један људски гаде,
не гад`те ми пред господом вина <
А мени је жао, беже, било,

жао било двеју сиротица,
па ја узех до две сиротице,
одведох их доле на чаршију,
нахраних их `леба бијелога
и напојих вина црвенога,

па покројих на њих чисти скерлет,
чисти скерлет и зелену свилу,
па их онда посла двору твоме,
а ја, беже, гледам из прикрајка,
како чеш их онда дочекати;

а ти узе једно сирочади,
узе њега на лијеву руку,
друго узе на десницу руку,
однесе их у дворе за столе:
> Јед` те, пијте, господски синови!<
Друго ти је, беже, нечовештво:
што су били стари господари,
па су своју хазну изгубили,
и на њима стари скерлет беше,
оне мећеш у доњу трпезу;

а који су нови господари
и од скора хазну заметнули
оне мећеш у горњу трпезу,
пред њих носиш вино и ракију

и господску ђаконију редом.
Треће ти је, беже, нечовештво:
ти имадеш и оца и мајку,
ни једнога у асталу нема,
да ти пије прву чашу вина! <
 
vujadin:
Треба ипак узети у обзир да смо увек били мала држава и да смо у почетку примања заштитника били још мањи, како су у Европи били великопоседници бројнији него наше фамилије, Слава је заштитник фамилије, и зато их је било више, онда су се њихове славе претвориле у градске покрајинске и државне, а ми нисмо пролазили кроз та превирања него су фамилије наслеђивале Славе до данашњег дана. Иначе значење је исто, само се код нас одржало на нивоу фамилије јер је и фамилија остала на истом нивоу, док се на западу фамилија претворила у феудалце и друге групације као слободни градови, војводства па републике и државе и њихова је слава следила то угрупавање и настале су заједничке славе народа и њиховиг држава, али је значење и обичај остао исти.
Kliknite za proširenje...


Vujadinovo mišljenje mi je bilo jako bitno na ovoj temi jer se radi o čoveku Evropljaninu Francuzu koji pripada našoj emigraciji monarhista koliko sam razumeo 60 godna prošlog veka.
Koji kao prvo zbog godina živo pamti neke stvari iz naše bliske istorije ali je isto tako u mogućnosti da posmatra te stvari kroz prizmu Evropljanina.

Hvala Vujadine!
 
vujadin:
А шта Ирцима значи Свети Патрик а Енглезима Свети Ђорђе, а Морнарима Свети Никола и да не набрајам даље?
Kliknite za proširenje...
To nisu slave, nego sveci zaštitnici. :roll:


vujadin:
У томе је у праву, јер су и Срби из Србије дошли у Црну Гору и Херцеговину, после Косовског Боја и пренели целу српску културу са собом и наставили даље кроз векове све до Беча. То су чињенице. А и то да су се по ослобођењу Србије од Турака многе фамилије вратиле у Србију, опет са српском баштином..
Kliknite za proširenje...
Možda bi onda mogao da nam objasniš otkuda slave kod Srba i pre Nemanjića. :ceka:


vujadin:
Треба ипак узети у обзир да смо увек били мала држава и да смо у почетку примања заштитника били још мањи, како су у Европи били великопоседници бројнији него наше фамилије, Слава је заштитник фамилије, и зато их је било више, онда су се њихове славе претвориле у градске покрајинске и државне, а ми нисмо пролазили кроз та превирања него су фамилије наслеђивале Славе до данашњег дана. Иначе значење је исто, само се код нас одржало на нивоу фамилије јер је и фамилија остала на истом нивоу, док се на западу фамилија претворила у феудалце и друге групације као слободни градови, војводства па републике и државе и њихова је слава следила то угрупавање и настале су заједничке славе народа и њиховиг држава, али је значење и обичај остао исти.
Kliknite za proširenje...
Naizgled logično, međutim veze s vezom nema.
Kod Srba osim krsne slave, koja je slava doma, domaćina, porodice postoji i seoska slava, tj. slava celog sela, a postoje i slave gradova, udruženja, esnafa, itd.
Ovo nam jasno govori da ovo što navodiš kao tezu - neka vrsta "ukrupnjavanja" slave koja je od feudalca prenesana na njegovo leno, a potom i na krupnije administrativne jedinice nije tačna.
Dakle, postoje i slave porodice, ali i sveci zaštitnici. Na Zapadu nema slava.
Da, ima praznika posvećenih svecima zaštitnicima (npr. uskoro će dan sv. Patrika), ali to nisu slave.
Slava je poseban obred, koji svoj simbolizam i rituale u najvećoj meri duguje slovenskoj religiji.

NickFreak:
Vujadinovo mišljenje mi je bilo jako bitno na ovoj temi jer se radi o čoveku Evropljaninu Francuzu koji pripada našoj emigraciji monarhista koliko sam razumeo 60 godna prošlog veka.
Koji kao prvo zbog godina živo pamti neke stvari iz naše bliske istorije ali je isto tako u mogućnosti da posmatra te stvari kroz prizmu Evropljanina.

Hvala Vujadine!
Kliknite za proširenje...
Auh... al' si se ti pošteno prevario... :hahaha:
Vidiš da ne zna ni šta je tačno slava.


zofr:
Srpska slava je dobila svoju konačnu formu u pravoslavlju, pa je ona po svom karakteru jedinstvena. Kako smo dominantno (prema hpl grupama Y hromozona) starosedeoci evrope, naslednici smo i starih kultura na Balkanu. Ta kultura se širila i van Balkana, ali se kult mrtvih drukčije razvijao kod drugih naroda, pa zato smatram da je Pravoslavna srpska Slava jedinstvena po svojim obeležjima.

Dakle, kult mrtvih je bio jako razvijen u svim kulturama, i različito se obeležava svuda, ali nema sličnih obeležavanja kao kod Srba Pravoslavaca. Primer iz komšiluka, uporedite u Bugarskoj njihov imendan i našu Slavu.
Kliknite za proširenje...
Aman, dosta više sa tim kultom mrtvih. To je toliko prežvakana, a i pogrešna teza. Stalno se prepisuje, a da se vrlo retko pogleda da li je to zaista tačno. :roll:
Najveći uticaj na prihvatanje te teze je imao Čajkanović, koji jeste genijalan, ali je istovremeno mračnjak i depresivac.
Kult predaka još i može da prođe, ali kult mrtvih već teško. Ili neko može da mi objasni na koji način su sv. Đorđe na primer, ili sv. Ilija povezani sa kultom mrtvih. :ceka:


bh_citadela:
Poznato je da su se tamo gdje je bila izražena rodovska plemenska organizacija oni koji nisu bili dio tih plemena , nedovoljno brojni da budu pleme , udruživali u bratstva - pleme koje nije na bazi krvne veze. Čini se logičnim da su kao vezivo uzimali nekog sveca, tj. slavu ..
Kliknite za proširenje...
Logično je, osim što je u suprotnosti sa činjenicom da je slava porodična svetkovina.


Akay:
Ево једне лепе вести - http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/Друштво/855862/Крсна+слава+кандидат+за+Унеско.html


Ту између осталог кажу и -
Kliknite za proširenje...
Nažalost ne kažu da su Hrvati registrovali "kraljice" sa svoju nacionalnu baštinu pri UNESCO-u, što je naša velika nacionalna sramota, jer je reč o obredu koji se vrši i kod Srba, a protiv koga se SPC toliko dugo borila. No, ovo nije ni prvi ni poslednji put da SPC dela nasuprot srpskim interesima. :(
 
NickFreak:
Vujadinovo mišljenje mi je bilo jako bitno na ovoj temi jer se radi o čoveku Evropljaninu Francuzu koji pripada našoj emigraciji monarhista koliko sam razumeo 60 godna prošlog veka.
Koji kao prvo zbog godina živo pamti neke stvari iz naše bliske istorije ali je isto tako u mogućnosti da posmatra te stvari kroz prizmu Evropljanina.

Hvala Vujadine!
Kliknite za proširenje...

Нема на чему. Али још увек сам Србин са избегличким папирима, и ако живим већ педесет година у Паризу, које због аљкавости српских власти не могу регулисати. Али то је друга прича. Него да покушам нешто рећи о Светом Мартину. Пореклом је вероватно Србин из давних времена кад су неки одважнији људи из његовог доба били примљани у пограничну службу Римске Царевине. Отац му је ту сужбу верно извршавао негде на данашњој маџарско српској граници. А син му Мартин није био наклоњен да наследи војну дужност него се одазвао позиву монаштва и пелеринаже. Тако је добио положај са којим је могао да обилази целу Европу тога доба. Ширио је Хришћанство на свој начин зато је остао познат са много анегдота; једна ми се највише свидела јер описује његову убеђеност у оно што је преносио другима. У то време скоро цела Европа је имала по насељеним местима по неко велико стабло које их је бранило и штитило од разних непогода. Доласком Светог Мартина са Хришћанским појмовима заштите, то дрво је постала сметња његовом ширењу Хришћанства, и он је почео да сече та дрвећа и да на њиховом месту подиже цркве и капелице. На том путу наишао је на једно место којега мештани нису хтели да отсечу своје заштитно дрво него под условом да он седне на ону страну под дрветом за које су били сигурни да ће дрво пасти. Он је на то пристао. Кад су мештани подсецали дрво он је мирно седео и моли се. Кад је дрво требало пасти није пало на предвиђену страну него на супротну. И мештани су на том месту подигли Цркву. Он је само у Француској подигао безброј таквих црквица и капелица, а истом и у другим деловима Европе. Али то није све. Има један сликарски рад који га приказује како отсеца један део свог плашта да помогне оголелом старцу на којега је наишао на свом путу.

Ево те слике коју сам нашао код једног кафеџије у Португалу. Али као она тема, што каже да слика говори више него хиљаду речи, и ова слика се може тумачити на искрен и на злонамеран начин.

Sveti%20Martin.jpg
 
Poslednja izmena:
vujadin:
Него да покушам нешто рећи о Светом Мартину. Пореклом је вероватно Србин из давних времена кад су неки одважнији људи из његовог доба били примљани у пограничну службу Римске Царевине. Отац му је ту сужбу верно извршавао негде на данашњој маџарско српској граници. А син му Мартин није био наклоњен да наследи војну дужност него се одазвао позиву монаштва и пелеринаже. Тако је добио положај са којим је могао да обилази целу Европу тога доба. Ширио је Хришћанство на свој начин зато је остао познат са много анегдота; једна ми се највише свидела јер описује његову убеђеност у оно што је преносио другима. У то време скоро цела Европа је имала по насељеним местима по неко велико стабло које их је бранило и штитило од разних непогода. Доласком Светог Мартина са Хришћанским појмовима заштите, то дрво је постала сметња његовом ширењу Хришћанства, и он је почео да сече та дрвећа и да на њиховом месту подиже цркве и капелице. На том путу наишао је на једно место којега мештани нису хтели да отсечу своје заштитно дрво него под условом да он седне на ону страну под дрветом за које су били сигурни да ће дрво пасти. Он је на то пристао. Кад су мештани подсецали дрво он је мирно седео и моли се. Кад је дрво требало пасти није пало на предвиђену страну него на супротну. И мештани су на том месту подигли Цркву. Он је само у Француској подигао безброј таквих црквица и капелица, а истом и у другим деловима Европе.
Kliknite za proširenje...
Drugim rečima neprekidno se borio protiv paganskih religija i ognjem i mačem terao pošten svet da pređe u hrišćanstvo. Ako ništa drugo, ovaj životopis jasno ilustruje uzurpatorski pristup karakterističan za avramske religije - pristup koji nalaže krađu svetih mesta i simbola drugih religija i njihovo prikazivanje kao atributa avramskih religija. To je u potpunom skladu s naredbom rimskog pape Grgura I, kao i sa opštim delovanjem hrišćanskim misionara širom sveta.

Nije mi jasna tvrdnja o srpskom poreklu sv. Martina, niti zbog čega na temi o srpskoj slavi navodiš rimokatoličkog sveca. :think:
Dalje, u "pograničnu službu" rimske Imperije je priman najgrđi šljam i ološ, jer niko drugi nije hteo da tamo služi.
Što se sv. Martina tiče, kako mu je otac bio vojni tribun, prilično je neverovatno da bi dobio pograničnu službu. Osim toga njegovo žitije tvrdi da je najveći deo službe, kako vojne, tako i svešteničke proveo, u Galiji i na ostrvu u Tirenskom moru, tako da o "pograničnoj službi" nema ni govora.
Osim toga, znamo da se često sukobljavao sa arijancima, a njegova uloga u pokolju pripadnika različitih pravaca hrišćanstva pod imperatorom Maksimusom je veoma kontroverzna.

Što se tiče dirljive priče o plaštu... nije mogao da mu da ceo plašt, nego ga je presekao na pola? Neverovatan čin hrišćanskog milosrđa... :hahaha:
 
Caliburn:
Drugim rečima neprekidno se borio protiv paganskih religija i ognjem i mačem terao pošten svet da pređe u hrišćanstvo. Ako ništa drugo, ovaj životopis jasno ilustruje uzurpatorski pristup karakterističan za avramske religije - pristup koji nalaže krađu svetih mesta i simbola drugih religija i njihovo prikazivanje kao atributa avramskih religija. To je u potpunom skladu s naredbom rimskog pape Grgura I, kao i sa opštim delovanjem hrišćanskim misionara širom sveta.

Nije mi jasna tvrdnja o srpskom poreklu sv. Martina, niti zbog čega na temi o srpskoj slavi navodiš rimokatoličkog sveca. :think:
Dalje, u "pograničnu službu" rimske Imperije je priman najgrđi šljam i ološ, jer niko drugi nije hteo da tamo služi.
Što se sv. Martina tiče, kako mu je otac bio vojni tribun, prilično je neverovatno da bi dobio pograničnu službu. Osim toga njegovo žitije tvrdi da je najveći deo službe, kako vojne, tako i svešteničke proveo, u Galiji i na ostrvu u Tirenskom moru, tako da o "pograničnoj službi" nema ni govora.
Osim toga, znamo da se često sukobljavao sa arijancima, a njegova uloga u pokolju pripadnika različitih pravaca hrišćanstva pod imperatorom Maksimusom je veoma kontroverzna.

Što se tiče dirljive priče o plaštu... nije mogao da mu da ceo plašt, nego ga je presekao na pola? Neverovatan čin hrišćanskog milosrđa... :hahaha:
Kliknite za proširenje...

Ето видиш. То што ти питаш какве везе то има са српском Славом, баш такве како си ти навео о Светом Мартину. Неки је повезују са паганским обичајима као и ти, али си заборавио да објасниш зашто, јер ми и данас идемо, једемо и спавамо на пагански начин. Ти си још и благ за отсечени део плашта, има и оних који тврде да га је он отсекао да куга са старца не пређе на њега преко плашта, а вероватно има и многих других тумачења. Зато сам поставио Светог Мартина који је хришћански светац, а не само Римокатолички. И успоредбом паганске Европе и светог дрвећа са паганским боговима старих Словена, који се ни једни ни други не могу повезивати са Хрићанским празницима. Па био то Бадњак, Видовдан, Српска Слава или Свети Мартин и било ко или шата друго.
 
Poslednja izmena:
Caliburn:
Logično je, osim što je u suprotnosti sa činjenicom da je slava porodična svetkovina.
Kliknite za proširenje...
Jel' to - koliko porodica - toliko i slava ..
Evo da ti pomognem .. Znači - u ono doba više porodica (od kojih neke imaju i isto porijeklo , to bi bile porodice 1. rođaka ) se ujedinjuju ,
jer pojedinačno nisu dovoljno razgranati , brojni , da bi bili pleme .. kao vezivo uzimaju sveca zaštitnika , i onda se to održava
kod porodica njihovih potomaka ..
Eto vidiš - nije teško zamisliti , da si malo bolje razmislio ..
 
Caliburn:
To nisu slave, nego sveci zaštitnici. :roll:
Kliknite za proširenje...

То је тачно, али су у почетку примања биле славе као и код нас, разлика је у томе што смо ми сачували оригинално значење, захваљујћи Турцима и Атеистима, а они нису јер нису имали више потребе за заштитом са личним свецом јер их је штитио заједнички светац.

Caliburn:
Možda bi onda mogao da nam objasniš otkuda slave kod Srba i pre Nemanjića. :ceka:
Kliknite za proširenje...

Па примање хришћанства је било пре Немањића, а са примањем хришћанства смо одабрали и Славског Свеца.Заштитника.

Caliburn:
Naizgled logično, međutim veze s vezom nema.
Kliknite za proširenje...

Теби нема, а мени има.

Caliburn:
Kod Srba osim krsne slave, koja je slava doma, domaćina, porodice postoji i seoska slava, tj. slava celog sela, a postoje i slave gradova, udruženja, esnafa, itd.
Kliknite za proširenje...

Ово ти је тачно, али те друге славе су новијих датума и то по угледу других.

Caliburn:
Ovo nam jasno govori da ovo što navodiš kao tezu - neka vrsta "ukrupnjavanja" slave koja je od feudalca prenesana na njegovo leno, a potom i na krupnije administrativne jedinice nije tačna.
Kliknite za proširenje...

Феудалци и Витезови су имали свог свеца заштитника, а кад се феуд претворио у село или град феудалац је нестао али је његова слава остала новонасталом друштву. и они је држе и данас са истим обичајима.

Caliburn:
Dakle, postoje i slave porodice, ali i sveci zaštitnici. Na Zapadu nema slava.
Kliknite za proširenje...

Сада нема, јер су се преродиле у опће славе, али увек са истим обичајима.

Caliburn:
Da, ima praznika posvećenih svecima zaštitnicima (npr. uskoro će dan sv. Patrika), ali to nisu slave.
Kliknite za proširenje...

Нису, али су биле.

Caliburn:
Slava je poseban obred, koji svoj simbolizam i rituale u najvećoj meri duguje slovenskoj religiji.
Kliknite za proširenje...

Ово је измишљотина атеиста и љубоморних који су напустили своју славу.

Caliburn:
Aman, dosta više sa tim kultom mrtvih. To je toliko prežvakana, a i pogrešna teza. Stalno se prepisuje, a da se vrlo retko pogleda da li je to zaista tačno. :roll:
Najveći uticaj na prihvatanje te teze je imao Čajkanović, koji jeste genijalan, ali je istovremeno mračnjak i depresivac.
Kult predaka još i može da prođe, ali kult mrtvih već teško. Ili neko može da mi objasni na koji način su sv. Đorđe na primer, ili sv. Ilija povezani sa kultom mrtvih. :ceka:
Kliknite za proširenje...

То је твоје мишљење, и ја га поштујем и ако се не могу сложити са њиме.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Zvali su ga “srpska majka”
Odgovora
2
Pregleda
250
Nina
Nina
Pumpaj Dinstanović
Odnosi Ugarske i Svete stolice, međunarodna politika pape Grgura VII (1073-1085) i slovenska kraljevstva
23 24 25
Odgovora
600
Pregleda
6.974
Pumpaj Dinstanović
Pumpaj Dinstanović

Back
Top