Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Da li govoriš o tvrdnji da se u udžbenicima nigde ne pominje ime Višeslava ili Bodina ili tvrdnji da priča o njima, tj. o Oštrivojevićima, Svevladovićima i Vlastimirovićima ne postoji, da nije didaktički osmišljena, nije istoriografski kontekstualizovana jer - nije istorija, nije povest, nije pripovest. Definiši šta smatraš da se tvrdilo.
- - - - - - - - - -
Ps. Možda ne bi bilo loše da se analiza udžbenika odvoji u posebnu temu. Tebi prepuštam da osmisliš kontekst.
Ovo prvo što si spomenuo; stalno imamo prilike, s vremena na vreme, kojima ljudi dolaze i pitaju zašto sa Vikipedije prvi put u životu čuju za Konstantina Bodina ili Stefana Vojislava, a sva im srpska istorija u školi navodno počinjala od sredine XII (kao da se, posle seobe Slovena i Srba, preskače tobože u celosti pet-šest vekova povesti Srba). Mislim da je ovim postavljanjem udžbenika konačno red da se stane na kraj tome.
E sada, da li ima te probleme koje si ti naveo - da, slažem se da ima. Te lekcije ih, u većoj ili manjoj meri u zavisnosti od slučaja do slučaja (recimo udžbenika do udžbenika) dele i sa lekcijama posvećenim Nemanjićima, despotovini, a posebno (možda baš i najizraženije od svega) u slučaju turske epohe...da uopšte ni ne zalazimo u probleme novovekovnih prikaza srpske istorije.
Vezano za podebljano...možeš li mi objasniti šta dobijaš preuzimanjem tolikih informacija od Jovana I. Deretića? Hvala bogu da se ne pominje nijedan njegov Oštrivojević.
I daj taj navodni ugovor SR Nemačke i Republike Srbije da vidimo...od kog je datuma, šta tačno predviđa...koji je kontekst td...
Da, upravo tako. Mada nje najsrećnije napisano i nedostaje uklapanje najnovijih naučnih otkrića (mi tek u najnovije vreme ozbiljnije gazimo u srpsko rano srednjovekovlje, otkrivajući podatke koje niko pre nije imao ni predstave) ali okvirno govoreći to je to.
Zaista mi je nejasno koji je konkretan Mrkaljev prigovor ovim povodom. Šta, da ubacimo dinastije Jovana I. Deretića i onda će udžbenici postati dobri?
A šta ćemo sa armijom ljudi koji nisu upisali opšti i društvenojezički smer? A šta sa onima iz omenutih smerova čiji su nastavnici izabrali neku drugu opciju?
Divno. Da li je relevantno što si to napabirčio iz četiri različita srednjoškolska udžbenika ili to što od toga nema ni slovca u jednom osnovačkom udžbeniku, dok drugi pominje delimično i pasusu čiji naslov nema veze sa suštinom.
Онда се сетио да је сам поставио уџбеник за 6. разред основне школе па је причу још једном покушао да окрене убацивањем фантазмагоричних династија Оштривојевића и Свевладовића.
Као последњи бедник.
Узгред, воли да се користи Тибором Живковићем у дневно-политичке сврхе, али кад потегне Свевладовиће заборави његову анализу ЛПД и закључак да је наставо почетком 14. века, из идеолошких потреба наручиоца.
Врло је једноставно, Мркаљ из дана у дан постаје све више Ћипур уместо Ћипура.
Његова поставка је гласила да у школским уџбеницима нема историје Срба пре Немањића:
Када је то оповргнуто књигама из гимназије, скренуо је расправу на то да исто недостаје у књигама стручних школа.
Када је и ту попио шљагу, закукао је над књигама за основне школе.
Онда се сетио да је сам поставио уџбеник за 6. разред основне школе па је причу још једном покушао да окрене убацивањем фантазмагоричних династија Оштривојевића и Свевладовића.
Као последњи бедник.
Узгред, воли да се користи Тибором Живковићем у дневно-политичке сврхе, али кад потегне Свевладовиће заборави његову анализу ЛПД и закључак да је наставо почетком 14. века, из идеолошких потреба наручиоца.
Rekao bih da je stvarnost zapravo potpuno suprotna. Ne odriču je se intelektualci, već narod. Opšte rasprostranjene zablude i razna uverenja, zbog kojih lekcije iz prednemanjićke istorije iz vremena školskih klupa padaju u potpunosti u zaborav, stanje su koje treba, ako govorimo o pojedincima, zahvaliti političarima i onima koji su zaduženi za medije.
- to se teže uočava usled Slavenove pristrasnosti usled koje nije mogao da odoli, a da na početak teme, dakle na upadljivo mesto, ubaci tri dodatna posta samo zbog ovog mog posta:
- zbog koje, u uvom slučaju, post koji nema veze sa naslovom koji je upravo Slaven dao temi - nema veze
- pod skenovima lekcija iz prednemanjićke Srbije mislio sam na
- više od jedne lekcije iz osnovne škole jer srednja škola je fakultativna, da ne govorimo o strukovnim školama
- to se zaista moglo shvatiti u kontekstu svih škola, pa sam prihvatio i tu mogućnost
- videli smo da u jednom osnovačkom udžbeniku nema ništa o tome, a u drugom, Mihaljčićevom, postoji samo jedna lekcija sa fragmentarnim podacima koji ne predstavljaju priču, a kao takvi se kod dece i ne pamte što je osnovni kontraargument Slavenovoj gore podebljanoj postavci; dakle, ne postoje "lekcije iz prednemanjićke istorije" nego lekcija koja u kojoj se, po meni, čak nedovoljno jasno atribuira srpska narodnost Bošnjana i Zećana, pa se prema tome đak zbunjuje da li su pomenuti Mihajlo i Bodin Srbi i vladari Srba - kaže se, štaviše, da su "zetski vladari zavladali srpskim zemljama"; tako nešto ne spada u valjano kontekstualizovanu istoriju srpskih vladara i srpskog naroda jer srpski đak nema polaznu osnovu da "dukljanske vladare" shvati kao svoje
- sve to se potvrdilo u slučaju svih pet skenova srednjoškolskih udžbenika; to znam iako nisam mogao sve da detaljno pregledam jer su skenovi zamarajuće nekvalitetni, a znam po tome što je Slaven rekao u uvodu u temu:
Rekao bih da je stvarnost zapravo potpuno suprotna. Ne odriču je se intelektualci, već narod. Opšte rasprostranjene zablude i razna uverenja, zbog kojih lekcije iz prednemanjićke istorije iz vremena školskih klupa padaju u potpunosti u zaborav, stanje su koje treba, ako govorimo o pojedincima, zahvaliti političarima i onima koji su zaduženi za medije.
Pazi, Slaven koji u potpisu ima mudru rečenicu Formičinu, a to znači da je to Slavenov moto, to, da je "Narod pučina i skup poluidiota koja guta šta mu se servira", taj isti Slaven kaže ovo:
Rekao bih da je stvarnost zapravo potpuno suprotna. Ne odriču je se intelektualci, već narod. Opšte rasprostranjene zablude i razna uverenja, zbog kojih lekcije iz prednemanjićke istorije iz vremena školskih klupa padaju u potpunosti u zaborav, stanje su koje treba, ako govorimo o pojedincima, zahvaliti političarima i onima koji su zaduženi za medije.
Kao i obično, Slaven je i ovde bio demagog. Na to sam mislio i mislim kada ga nazivam političarem.
Ja namerno i često ostajem nedorečen, da bi svako sam mogao da tumači i dodatno razmišlja, a kada razmisli onda se ja okoristim i njegovim primedbama, ali način na koji ti u poslednje vreme reaguješ prilično me razolarao.
Eto, ne bih bio sada ništa napisao, jer moj ego je dovoljno samosvestan i zreo, slikovito rečeno - boli me *****, da nije tema otišla u nepopravljivu stranputicu iz koje ne bi više niko ko normalnu količinu vremena provede pred monitorom mogao da je povrati. Pa, neka ti kroz davanje poena reputacije na tome zahvale svi kojima se svidelo ovo što sam napisao.
Mrkalj, šta je poenta, kratko i jasno? Kritikuješ druge da se ponašaju kao političari, a sam se ponašaš prvi tako. Niti o jednoj jedinoj stvari ne odgovaraš precizno (subjekat, predikat, A; B; C) na jasan način da te se može razumeti, već pričaš sve nešto uokolo, naokolo, zaobilaženjem i bez ikakvih pojašnjenja. Dakle, šta je to konkretno i kada Boris Tadić uradio...je li to bio pokušaj nekakve metafore taj Tadićev potpis. Zašto spominješ dinastiju koju je izmislio Jovan I. Deretić? Šta bi ti izmenio u srpskim udžbenicima o Urošu ili Konstantinu Bodinu...konkretno, u udžbeniku Katarine Mitrović (ili nebitno, nekog drugog autora) nedostaje to i to; ovde bi trebalo dodati rečenicu o tom braku između toga i toga; ovde fali ilustracije iz tog i tog, itd...dakle, pređi na činjenice, čoveče. Nemoj drugima zamerati za nešto kada ni sam prvi ne primenjuješ to što od drugih očekuješ.
To je okvirni uslov koji si ti postavio za ovo pitanje. Ja sam njega ispoštovao i postavio sam stranice u kojima su podaci o knezu Jovanu Vladimiru, o Časlavu, Bodinu, Belošu, itd....da nije tako bilo, mogao sam tražiti da mi se se slikaju i strane iz lekcija o doseljavanju Slovena na Balkansko poluostrvo.
Ne znam koja je svrha ovog komentara da je bilo pre pet (sasvim je nebitno, dva, osam ili trideset) dana, kada je upravo to tema o kojoj ovde diskutujemo. Da li pokušavaš da kažeš da se kontekst okvira ti određuješ kako ti godi i onda ga namećeš svima nama ostalima ili šta?
Šta bi ti uradio, pitam se, da sam postavio fotkice lekcija iz doseljavanja na Balkan prosto. Ili da sam, recimo, nakon tvoje potonje optužbe za licemerje (koje sam pokušao maksimalno da izbegnem, držeći se najuže teme, kao i da te ispoštujem u celosti odgovarajući na tvoja sasvim legitimna pitanja) rekao "pa to je bilo pre tri dana, sada, eto, ne važi".
Šta bi ti izmenio u srpskim udžbenicima o Urošu ili Konstantinu Bodinu...konkretno, u udžbeniku Katarine Mitrović (ili nebitno, nekog drugog autora) nedostaje to i to; ovde bi trebalo dodati rečenicu o tom braku između toga i toga; ovde fali ilustracije iz tog i tog, itd...dakle, pređi na činjenice, čoveče. Nemoj drugima zamerati za nešto kada ni sam prvi ne primenjuješ to što od drugih očekuješ.
Evo, postavićemo nekoliko dijagrama iz Radićevog udžbenika za šesti osnovne, onog dela koji imam jer nije kompletan upravo u onom delu koji je najinteresantniji - u delu o seobama. Time ćemo potvrditi koliko je Radić, valjda, senzibilisan i opsednut Deretićem da forsira odsustvo Slovena na Balkanu izvan svake zdrave pozicije. To je, kako vi kažete za autohtoniste, "bolest mozga".
Sublimminalne poruke, četvrtina stranice u udžbeniku zauzeta je krupnim slovima definišući reč purpur.
Subliminalne poruke imaju za cilj da se deci zaobilaženjem svesti u podsvest usade željene informacije, u ovom slučaju o tobožnjoj "važnosti" i "fundamentalnosti" Porfirogenitovog svedočanstva o srpskom podstanartvu na Balkanu, izraženom u njegovom spisu De administrando imperio.
Sloveni su, ustvari, nastali od polarnih medved, pa su sa Arktika Sloveni sišli malo niže, u stepe i močvare.
A na kraju su došli i do Podunavlja, čisto da ako negde čujete, da znate da je to bilo na dva dana pre prelaska preko Dunava.
Od svih Slovena, najkasnije su došli Srbi i Hrvati (iako Hrvatska znanost danas kaže da su Hrvati došli u 9. veku)
Dqa, ovo su sve karte postavljeni izvan triju poglavlja o doseljavanju Slovena i Srba. Šta li tek tamo piše.
- videli smo da u jednom osnovačkom udžbeniku nema ništa o tome, a u drugom, Mihaljčićevom, postoji samo jedna lekcija sa fragmentarnim podacima koji ne predstavljaju priču, a kao takvi se kod dece i ne pamte što je osnovni kontraargument Slavenovoj gore podebljanoj postavci; dakle, ne postoje "lekcije iz prednemanjićke istorije" nego lekcija u kojoj se, po meni, čak nedovoljno jasno atribuira srpska narodnost Bošnjana i Zećana, pa se prema tome đak zbunjuje da li su pomenuti Mihajlo i Bodin Srbi i vladari Srba - kaže se, štaviše, da su "zetski vladari zavladali srpskim zemljama"; tako nešto ne spada u valjano kontekstualizovanu istoriju srpskih vladara i srpskog naroda jer srpski đak nema polaznu osnovu da "dukljanske vladare" shvati kao svoje
- sve to se potvrdilo u slučaju svih pet skenova srednjoškolskih udžbenika;
Evo, postavićemo nekoliko dijagrama iz Radićevog udžbenika za šesti osnovne, onog dela koji imam jer nije kompletan upravo u onom delu koji je najinteresantniji - u delu o seobama. Time ćemo potvrditi koliko je Radić, valjda, senzibilisan i opsednut Deretićem da forsira odsustvo Slovena na Balkanu izvan svake zdrave pozicije. To je, kako vi kažete za autohtoniste, "bolest mozga".
Sublimminalne poruke, četvrtina stranice u udžbeniku zauzeta je krupnim slovima definišući reč purpur.
Subliminalne poruke imaju za cilj da se deci zaobilaženjem svesti u podsvest usade željene informacije, u ovom slučaju o tobožnjoj "važnosti" i "fundamentalnosti" Porfirogenitovog svedočanstva o srpskom podstanartvu na Balkanu, izraženom u njegovom spisu De administrando imperio.
Sloveni su, ustvari, nastali od polarnih medved, pa su sa Arktika Sloveni sišli malo niže, u stepe i močvare.
A na kraju su došli i do Podunavlja, čisto da ako negde čujete, da znate da je to bilo na dva dana pre prelaska preko Dunava.
Od svih Slovena, najkasnije su došli Srbi i Hrvati (iako Hrvatska znanost danas kaže da su Hrvati došli u 9. veku)
Dqa, ovo su sve karte postavljeni izvan triju poglavlja o doseljavanju Slovena i Srba. Šta li tek tamo piše.
Ti kada si otvorio temu postavio si kao postulat da seoba Slovena nije tema. Dakle, zamolio bih te da se svojom odlukom zacrtanih principa i pridržavaš.
Ono o čemu pričamo ovde, jeste o Belošu, Urošu, Urošu II, Desi, o Konstantinu Bodinu, o Jovanu Vladimiru, o Časlavu, o Vlastimiru,...tema jeste srpska istorija pre 1168. godine, odnosno njeno prisustvo (ili odsustvo) u nastavi u Republici Srbiji.
Molim te da ne spinuješ stvari i sada okrećeš temu u jednom sasvim drugom smeru, suprotno sopstvenim načelima i očekivanjima od svojih sagovornika.
Zato što apsolutno ništa konkretno nisi napisao. Ponoviću, kada završimo sa udžbenicima srednjoškolskog nivoa obrazovanja, možemo preći i na osnovnoškolske, ali hajdemo prvo zatvoriti tu temu da bi se išlo nekakvim smislenim redom.
Dakle, zamolio bih te da ukoliko smatraš da postoji ijedan jedini argument koji bi apsolutno išta od toga što govoriš potvrdio, uzmeš neki konkretan udžbenik (dakle konkretno, a ne tako isprazno i uokolo-naokolo da te doslovno, verujem, apsolutno niko drugi ne može uopšte razumeti). Najlakše od svega je, tako filozofirati. Kada bismo svi filozofirali van svake pameti, ni na šta ne bi ličila diskusija na forumu. Daklem - kako se nedovoljno jasno atribuira; gde, kako pojasniti; kojim je navodima đak zbunjen, šta je nedovoljno jasno...dakle, govori o činjenicama, umesto da prisiljavaš druge da izvlače iz tebe reči jer te ne razumeju, a niko drugi nije kriv što te niko ne razume nego ti sam (zato što uopšte ne pišeš dovoljno jasno).
Dakle, tvoje je mišljenje da će ovaj navod da Bosna nije nikakva politička tvorevina već samo geografska celina u okviru Srbije zbuniti đaka da se tu možda ne radi o Srbima, ako sam ja tebe dobro razumeo?
Da li, ako sam te dobro razumeo, tvrdnja da je Duklja srpska srednjovekovna država unosi konfuziju kod učenika, koji će pomisliti da srpska, zapravo, znači nesrpska?
Ili možda, pojašnjenje da će u XII stoleću doći do prebacivanja težišta srpske državnosti iz Dioklitije u Rašku?
Gde je problem? Šta ne valja, šta bi izbacio, a šta samo doterao, a šta ubacio? Evo, ja mogu tako banalno (a ako mene pitaš, upravo to bi bilo demagogija, jer se ne radi o pominjanja ikakvih argumenata već o ispraznoj priči koja izgleda kao da želiš reći da si u pravu samo zato što smatraš da jesi i da nemaš nikakvog razloga dokazati ijednu svoju tvrdnju) reći da nedovoljn kontekstualizuješ svoje postove. Ali to bi (iako je savršeno tačno, jer pišeš na način na koji ne verujem da ijedan drugi forumaš može povezati šta pokušavaš kazati)
bilo pogrešno i zato pokušavam da te ispravim činjenicama, jer si izrekao niz tvrdnji koje su, prosto, neutemeljene.
I, podsetiću, polazište tvrdnje jeste da Srbi prvi put na fakultetu ili preko interneta čuju podatke o srpskoj istoriji pre sredine XII stoleća. Kakve uopšte veze ima da li je nešto na nedovoljno dobar način pojašnjeno ukolikoe je osnovna poenta tvrdnji bila da srpski đak nikada u životu nije čuo za Časlava Klonimirovića?
P. S. I pojasni se već jednom za Tadića i za Deretićeve vladaoce; koliko puta te se mora upitati da ne bi odgovor na neko pitanje izbegao?
ako mogu ja da se ukljucim , moze mrkalj da replicira (ali nece nikad) - na ovoj temi.
moj dobar drug je istoricar na arhivu istorije , postdoktorand... i kaze
u vezi mrkaljevog pitanja- ne postoji odgovor dokle god on bude negirao kralja zvnomira, tomislava itd....
taj deo istorije je NEISTRAZEN (ja sam mu pokazao prepisku na forumu)
i smeje se...
kaze, to je balkanski mentalitet.kao zajebala ih becka skola ziveli su su u sojenicama. imali male posede i proglasavani osvajacima.
i jos kaze '' to je isto kao kada bi gangula (sapic) 4 marta dobio izbore u rusnju, bilo bi da je osvajac. :
i pri tome kaze da je serija nemanjici sasvim realno prikazala srpsku dinastiju. i pri tome mu nije jasno kako ljudi ne kapiraju da je to radjanje dinastije... od selendre pa dokle god...
(na kraju 356 godina pod turcima- ne 500 )
Da li? Prednemanjićka istorija poznata je srpskoj istoriografiji od Pavla Julinca koji 1756. godine objavljuje svoje delo do rasprava koje izlaze ove godine. NI u jednom nekom period nije bilo došlo do njenog zaboravljanja.
Rekao bih da je stvarnost zapravo potpuno suprotna. Ne odriču je se intelektualci, već narod. Opšte rasprostranjene zablude i razna uverenja, zbog kojih lekcije iz prednemanjićke istorije iz vremena školskih klupa padaju u potpunosti u zaborav, stanje su koje treba, ako govorimo o pojedincima, zahvaliti političarima i onima koji su zaduženi za medije. Negde tu je bila i moja poenta u vezi opaske da se nadam da će docnije epizode zaći malo i u dublju prošlost, pre Stevana Nemanje.
Jedan fenomen koji sam primetio jeste da izuzetno veliki broj ljudi zaista smatra da o tome nikada nije u školama učio (iako to uopšte nije tačno). Mislim da je jedan od uzroka rasprostranjenosti tog fenomena što brojni publicisti (kao npr. Jovan I. Deretić) često ponavljaju tu tvrdnju, pa onda je ljudi tako pokupe i prenesu dalje.
Recimo sećam se da je moja osnovna škola bila proglašena za četvrtu "najjaču" osnovnu školu u bivšoj SFRJ (ovo kažem ne da bih se hvalio već da se vidi da sam bio u sredini gde se učilo i radilo). Doduše ja kad sam bio, nije više bila u SFRJ, ali nastavni kadar je još uvek bio isti. Elem, sad kad vraćam film, sećam se da je svakako obrađivan period pre Nemanjića (npr Mihajlo Zetski, Višeslavići / Vlastimirovići, prve države i sl.). Međutim utisak mi je da je sve to zbrzano kako bi se prešlo na Nemanjiće. Slično je i u srednjoj školi. I taj utisak da se slabo šta pamti sem Nemanjića, mislim da je posledica neke vrste fetišizacije Nemanjića.
Recimo sećam se da je moja osnovna škola bila proglašena za četvrtu "najjaču" osnovnu školu u bivšoj SFRJ (ovo kažem ne da bih se hvalio već da se vidi da sam bio u sredini gde se učilo i radilo). Doduše ja kad sam bio, nije više bila u SFRJ, ali nastavni kadar je još uvek bio isti. Elem, sad kad vraćam film, sećam se da je svakako obrađivan period pre Nemanjića (npr Mihajlo Zetski, Višeslavići / Vlastimirovići, prve države i sl.). Međutim utisak mi je da je sve to zbrzano kako bi se prešlo na Nemanjiće. Slično je i u srednjoj školi. I taj utisak da se slabo šta pamti sem Nemanjića, mislim da je posledica neke vrste fetišizacije Nemanjića.
ma ja o tome govorim. i to mi je rekao drug postdokorand istorije...kao sto nisu postojali hrvatski kraljevi tako nisu ni srpski ...obicna vlastela tj. bogatiji ljudi ili po danas kako se kaze ''tajkuni''
Recimo sećam se da je moja osnovna škola bila proglašena za četvrtu "najjaču" osnovnu školu u bivšoj SFRJ (ovo kažem ne da bih se hvalio već da se vidi da sam bio u sredini gde se učilo i radilo). Doduše ja kad sam bio, nije više bila u SFRJ, ali nastavni kadar je još uvek bio isti. Elem, sad kad vraćam film, sećam se da je svakako obrađivan period pre Nemanjića (npr Mihajlo Zetski, Višeslavići / Vlastimirovići, prve države i sl.). Međutim utisak mi je da je sve to zbrzano kako bi se prešlo na Nemanjiće. Slično je i u srednjoj školi. I taj utisak da se slabo šta pamti sem Nemanjića, mislim da je posledica neke vrste fetišizacije Nemanjića.
Pa da; nije to do istoriografije, već kulture (cele nacije).
Kod Srba vlada jedna opsesija Nemanjićima koji se, ovako narodski, vrlo romantizovano doživljavaju. Opšta kultura o njima je i vrlo rasprostranjena; za cara Dušana i Stefana Nemanju su svi čuli, ali zato se već pada u zaborav kada su teme despot Đurađ ili knez Časlav (Lazar je tu još nekako zahvaljujući Kosovskoj bici).
Neko bi tako mogao reći ne samo da srpska istorija počinje sa Nemanjom, već i da prestaje u drugoj polovini XIV stoleća. Postoji i široko rasprostranjena zabluda zbog koje svi misle da je istorija stala 1389. godine i da potom ponovo počinje tek u XIX stoleću, koliko god to bilo besmisleno. Štaviše, greh prema postnemanjićkoj srpskoj srednjovekovnoj prošlosti je daleko veći nego u slučaju prednemanjićke, zato što imamo toliko mnogo istorijskih izvora dostupnih da, nekako, Nemanjići nepravedno zasenjuju svoje nastavljače, koji su po Evrope snabdevali glamom.
Baš upravo u kontekstu te opšte narodne popularnosti Nemanjića se o njima evo sad i snima serija, a ne o nekom drugom periodu srednjeg veka.
Ti kada si otvorio temu postavio si kao postulat da seoba Slovena nije tema. Dakle, zamolio bih te da se svojom odlukom zacrtanih principa i pridržavaš.
To nije istina. Rekao sam da se seoba Srba ili Slovena ne računa kao prisustvo prednemanjićke istorije u udžbeniku.
Poenta i zaključak teme je sledeći. Srpski udžbenici treba da sadrže didaktičku podelu na vladajuće srpske dinastije i svaka mora imati posebnu lekciju iako one ne moraju biti jednake dužine jer nema možda dovoljno istorijskih podataka za razvoj većeg narativa. Mogu se i dve takve lekcije obraditi na jednom času ali podela na poglavlja daje težinu postojanja srpskih vladara i srpskih zemalja, ako nema lekcije, nema ni vladara, kamoli dinastije. Ali ta podela mora biti iz didaktičkih razloga takva i jasna upravo zato da se ne bi desio "narod". Ako se lepo crvenim slovima napiše lekcija broj "8. Srpske zemlje - dinastija Vlastimirovića" onda će to "narod" usvojiti.
Poenta i zaključak teme je sledeći. Srpski udžbenici treba da sadrže didaktičku podelu na vladajuće srpske dinastije i svaka mora imati posebnu lekciju iako one ne moraju biti jednake dužine jer nema možda dovoljno istorijskih podataka za razvoj većeg narativa. Mogu se i dve takve lekcije obraditi na jednom času ali podela na poglavlja daje težinu postojanja srpskih vladara i srpskih zemalja, ako nema lekcije, nema ni vladara, kamoli dinastije. Ali ta podela mora biti iz didaktičkih razloga takva i jasna upravo zato da se ne bi desio "narod". Ako se lepo crvenim slovima napiše lekcija broj "8. Srpske zemlje - dinastija Vlastimirovića" onda će to "narod" usvojiti.
To nikakve veze nema sa onim kako smo počeli. Poenta je da je netačna tvrdnja da je Stefan Nemanja prvi srpski vladar u istoriji, odnosno da postoji ipak srpska istorija i pre sedme decenije XII stoleća, te da se građani Republike Srbije sa njom mogu upoznati i tokom nastave. Zato sam ja i postavio one fotografije, da se jednom više za svagda stavi ta neistina koja se toliko često potencira na našem forumu ad acta.
No, kada smo već kod konkretnijih predloga, nije baš najjasnije šta ti to, zapravo, želiš da kažeš. Da svaka lekcija treba da se zove po dinastiji? Nemanjići 1, Nemanjići 2, Lazarevići 1, Kotromanići 1, Brankovići 1 ili tako nešto? Udžbenik nije prikaz dinastičke istorije, niti bi ona trebalo za njih da se vezuje, već srpske nacionalne istorije. Neke porodice su vladale u isto vreme različitim krajevima, tako da bi na taj način i izvesna hronološka struktura bila izgubljena. Ne samo to, već ni ne postoji potpuna jasnost oko pojedinih dinastija, koje su samo konstrukti literature, a ne nešto stvarno postojeće - Vlastimirovići su za neke Višeslavići (uključujući i prve imenom poznate srpske vladaoce) koje neki zovu i Vojislavićima, a tu su i Vukanovići odnosno Uroševići. Eto, ti želiš i da se dinastija Jovana I. Deretića ubaci u srpske udžbenike, za šta si još jednom propustio priliku da ponudiš neko realno obrazloženje.
Ako se pozivaš na neke didaktične razloge, bilo bi dobro da navedeš i koji to. Ako razumem, tvoj jedini prigovor je, zapravo u lošem imenovanju lekcija, tj. u naslovima i podnaslovima različitih glava udžbenika? Je li si na to mislio kada je ispalo da tvrdiš da srpsko zapravo može značiti nesrpsko? Pa zar je naslov neke nastavne jedinice jedino što je bitno? Jeste za one koji ne prate na času i koji dalje od naslova ili sadržaja knjige ni ne doguraju, što upravo i jeste slučaj sa ljudima koji maturiraju i izađu iz školskih klupa sa uverenjem da srpska istorija kreće od Stevana Nemanje. I to baš dolazi kao poslastica novoromantičarima za vršenje različitih manipulacija.
Iz kog razloga sada zaokrećeš, preusmeravajući je negde drugde?
To nikakve veze nema sa onim kako smo počeli. Poenta je da je netačna tvrdnja da je Stefan Nemanja prvi srpski vladar u istoriji, odnosno da postoji ipak srpska istorija i pre sedme decenije XII stoleća, te da se građani Republike Srbije sa njom mogu upoznati i tokom nastave. Zato sam ja i postavio one fotografije, da se jednom više za svagda stavi ta neistina koja se toliko često potencira na našem forumu ad acta.
No, kada smo već kod konkretnijih predloga, nije baš najjasnije šta ti to, zapravo, želiš da kažeš. Da svaka lekcija treba da se zove po dinastiji? Nemanjići 1, Nemanjići 2, Lazarevići 1, Kotromanići 1, Brankovići 1 ili tako nešto? Udžbenik nije prikaz dinastičke istorije, niti bi ona trebalo za njih da se vezuje, već srpske nacionalne istorije. Neke porodice su vladale u isto vreme različitim krajevima, tako da bi na taj način i izvesna hronološka struktura bila izgubljena. Ne samo to, već ni ne postoji potpuna jasnost oko pojedinih dinastija, koje su samo konstrukti literature, a ne nešto stvarno postojeće - Vlastimirovići su za neke Višeslavići (uključujući i prve imenom poznate srpske vladaoce) koje neki zovu i Vojislavićima, a tu su i Vukanovići odnosno Uroševići. Eto, ti želiš i da se dinastija Jovana I. Deretića ubaci u srpske udžbenike, za šta si još jednom propustio priliku da ponudiš neko realno obrazloženje.
Ako se pozivaš na neke didaktične razloge, bilo bi dobro da navedeš i koji to. Ako razumem, tvoj jedini prigovor je, zapravo u lošem imenovanju lekcija, tj. u naslovima i podnaslovima različitih glava udžbenika? Je li si na to mislio kada je ispalo da tvrdiš da srpsko zapravo može značiti nesrpsko? Pa zar je naslov neke nastavne jedinice jedino što je bitno? Jeste za one koji ne prate na času i koji dalje od naslova ili sadržaja knjige ni ne doguraju, što upravo i jeste slučaj sa ljudima koji maturiraju i izađu iz školskih klupa sa uverenjem da srpska istorija kreće od Stevana Nemanje. I to baš dolazi kao poslastica novoromantičarima za vršenje različitih manipulacija.
Pazi ovog šampiona - sada bi hteo da napišem plan i program istorije za 6. razred i da kreiram novu istoriografsku paradigmu, tek da bismo se udaljili od teme i tvojih bisera.
Rekao bih da je stvarnost zapravo potpuno suprotna. Ne odriču je se intelektualci, već narod. Opšte rasprostranjene zablude i razna uverenja, zbog kojih lekcije iz prednemanjićke istorije iz vremena školskih klupa padaju u potpunosti u zaborav, stanje su koje treba, ako govorimo o pojedincima, zahvaliti političarima i onima koji su zaduženi za medije. Negde tu je bila i moja poenta u vezi opaske da se nadam da će docnije epizode zaći malo i u dublju prošlost, pre Stevana Nemanje.
Jedan fenomen koji sam primetio jeste da izuzetno veliki broj ljudi zaista smatra da o tome nikada nije u školama učio (iako to uopšte nije tačno). Mislim da je jedan od uzroka rasprostranjenosti tog fenomena što brojni publicisti (kao npr. Jovan I. Deretić) često ponavljaju tu tvrdnju, pa onda je ljudi tako pokupe i prenesu dalje.
Pazi ovog šampiona - sada bi hteo da napišem plan i program istorije za 6. razred i da kreiram novu istoriografsku paradigmu, tek da bismo se udaljili od teme i tvojih bisera.
Pa naravno da bih hteo; ne možeš govoriti ne valjda a ne pružati nikakvu alternativu. Eto, tako ja mogu reći da ovaj priručnik koji sam dobio uz mobilni telefon ništa ne valja. A ti me pitaš zašto? I ja da nemam apsolutno nikakav razumni odgovor. Dakle, ako nešto ne valja, onda se valjda podrazumeva da za to mora postojati i neki razlog? Reći da negde fali didaktičkog pristupa nije konkretan prigovor o ičemu, već izbegavanje dokazivanja ijedne tvrdnje relativizacijom, koja je prikrivena iza upotrebe jednog ekspertskog termina.
Ja nisam tumačio niti jedan jedini tvoj stav, iz prostog razloga što se čeka da neki svoj stav izneseš. Ti do sada na ovoj temi uopšte nisi ni pokušao nijedan svoj stav predstaviti, o ijednom pitanju iz bilo kojeg udžbenika.
Kao što Bajo Pivljanin reče, postaviš pitanje i dobiješ odgovor - prvo tražiš skenove, pa pitaš šta sa onima koji nisu upisali društveno-jezički smer, pa onda osnovne škole...skačemo od pitanja do pitanja uz sveopšti utisak da nešto ne valjda, a da je svima ostalo nerazjašnjena misterija gde je problem.
nedovoljno jasno atribuira srpska narodnost Bošnjana i Zećana, pa se prema tome đak zbunjuje da li su pomenuti Mihajlo i Bodin Srbi i vladari Srba - kaže se, štaviše, da su "zetski vladari zavladali srpskim zemljama"; tako nešto ne spada u valjano kontekstualizovanu istoriju srpskih vladara i srpskog naroda jer srpski đak nema polaznu osnovu da "dukljanske vladare" shvati kao svoje
Da li, ako sam te dobro razumeo, tvrdnja da je Duklja srpska srednjovekovna država unosi konfuziju kod učenika, koji će pomisliti da srpska, zapravo, znači nesrpska?
Ili možda, pojašnjenje da će u XII stoleću doći do prebacivanja težišta srpske državnosti iz Dioklitije u Rašku?
Komedija, zaista. Pretpostavljam da bi rešenje bilo da se ubaci fusnota u kojoj piše deco, čisto da znate, srpsko ne znači nesrpsko, a ako imate ikakve dileme o značenju srpskosti, obratite se nastavniku?
I još što najviše frapira od svega je potpuna nespremnost da se prizna neka greška ili zahvali za ukazivanje na iste.
P. S. Dojam koji sam ja stekao jeste da je tvoji nedefinisani i nejasni komentari protivljenja nečem nepoznatom tu u određenoj funkciji jedne teorije zavere (izuzetno omiljene domaćim novoromantičarima) koja je ovom temom postala potpuno sahranjena.
Hvala bogu da se ne pominje nijedan njegov Oštrivojević.
