Sremska Mitrovica

sap-k.jpg
 

PRIJAVI SE i učestvuj! 22. Smotra likovnog stvaralaštva amatera grada Sremska Mitrovica​


Ustanova za negovanje kulture “Srem” organizuje 22. Smotru likovnog stvaralaštva amatera Grada Sremska Mitrovica.
Otvaranje Izložbe je 7. oktobra 2021. godine, u 18.00 sati, u Galeriji „Lazar Vozarević“.
Važna napomena:
Na Gradskoj izložbi, jedan autor može da učestvuje najviše sa dva rada, pod uslovom da ti radovi nisu stariji od dve godine i da nisu ranije učestvovala na smotri.
Autor je dužan da na poleđini rada upiše sve podatke koje sadrži katalog: ime i prezime, adresa stanovanja, broj telefona, naziv rada i dimenzije.
Na smotri mogu da učestvuju svi vidovi likovnog izražavanja (slikarstvo, vajarstvo, grafika, primenjena umetnost, fotografija, karikatura…)
Slike moraju biti galerijskog formata. Radovi se donose u prostorije Ustanove za negovanje kulture „Srem“, Vuka Кaradžića 10, Sremska Mitrovica od ponedeljka, 20. septembra do petka 1. oktobra, u vremenskom periodu od 9.00 do 13.00 sati.

Izvor: https://www.ozon.rs/vesti/2021/prij...stvaralastva-amatera-grada-sremska-mitrovica/
 

Pisci iz nekoliko zemalja gosti Sremskoj Mitrovici​


U nedelju, 3. oktobra, u mitrovačkoj Gradskoj kući, sa početkom u 19 časova, održaće se svečani prijem pisaca, koji borave u Srbiji, povodom „58. beogradskih susreta pisaca“.
Piscima će gradonačelnica Svetlana Milovanović uručiti plakete „Počasni građanin carskog grada Sirmijuma“, takođe, biće upriličen i prigodan program u okviru kojeg će pisci domaćini iz Sremske Mitrovice, kao i gosti pisci iz Rusije, Republike Srpske, Bugarske i Azerbejdžana, govoriti svoje stihove.

Biografije pisaca:

VADIM MESJAC

Vadim Mesjac je rođen u Tomsku 1964. godine, kandidat za doktora fizike i matematike na Tomskom univerzitetu. Vadim je pesnik, romanopisac, autor velikog broja knjiga, član ruskih i stranih književnih organizacija, kao i PEN centar u Moskvi i Njujorku.
Predsednik Centra za savremenu kulturu pri Ruskoj akademiji nauku i Centra za savremenu literaturu sa sedištem u Moskvi.
Vadim Mesjac je glavni urednik časopisa Gvideon i glavni je urednik izdavačkog preduzeća Ruski Guliver.
Koordinator je rusko-američkog kulturnog programa u Sjedinjenim Američkim Državama,
Vadimo stvaralaštvo je prevedeno na desetak stranih jezika, dobitnik je ruskih i stranih nagrada,a između ostalih i američke New Voices in Poetry and Prose.

VESELIN MIŠIĆ

Veselin Mišnić je savremeni srpski književnik. Rođen je 1954 god u Mojkovcu, Crna Gora. Veselin Mišnić je predavao u Cetinjskog gimnaziji, potom je bio urednik u izdavačkim kućama Sloboda iz Beograda i Štampar Makarije, Beograd.
Vedseli Mišnić je romanopisac, pripovedač, pesnik, satričar i esejista, objavio je do sada preko četrdeset knjiga u pomenutim književnim žanrovima. Prevođen je na dvadesetak stranih jezika. Zastupljen je u svim značajnijim književnim zbornicima, almanasima, enciklopedijama i antologijama. Dobitnik je više nagrada: „Risto Ratković” „Radoje Domanović“, „Dragiša Kašiković“, „Vojislav Brković“, „Pečat Kneza Lazara“, „Simo Matavulj“ „Milan Rakić“i druge.
Dugogodišnji je član Udruženja književnika Srbije Ima status istaknutog umetnika, živi i stvara u Beogradu.

MAJO DANILOVIĆ

Majo Danilović je rođen 1955. godine u Gornjo Lupljanici kod Dervente, u Republici Srpskoj. Član Udruženja književnika Srbije. Majo je član Svetske akademije za poeziju, osnovane pod pokroviteljstvom UNESCO, sa sedištem uVeroni. Koordinator je u Svetskoj akademiji poezije za region slovenskih zemalja. Član je Srpske duhovne akademije.
Majo je glavni i odgovorni urednik Književnog salona “Poezija STENKA”, Beograd.
Objavio 14 samostalnih i zajedničkih knjiga poezije, priređivač nekoliko almanaha i zbornika poezije
– Pesme su mu objavljivane u antologijama, zbornicima, književnim časopisima, prevođene na više jezika i nagrađivane. Dobitnik Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, Svetosavskog blagodarja Udruženja književnika Srbije, nagrada “Pečat Kneza Lazara“, „Moma Dimić“, „Braća Nastasijević“, Ravaničanin…

IVA NIKOLOVA

Iva Nikolova je rođena 21. aprila 1958. godine. Završila je Nacionalnu matematičku gimnaziju u Gabrovu, u Bugarskoj. Više obrazovanje stiče na Literaturnom institutu “Maksim Gorki“ u Moskvi. Specijalizira češki jezik i književnost na Karlovom univerzitetu u Pragu. Doktorira iz oblasti masovne komunikacije. Njena disertacija Destruktivni uticaj medija na društvena zbivanja, zaštićena je na Univerzitetu u Sofija, Bugarska,
Iva je novinar, piše za centralne medije u Bugarskoj. Nalazi se na mestu zamenika glavnog urednika Informativne agencije PIK gde i vodi televizijske projekte agencije.
Autor je 5 zbirki pesama i 5 publicističkih knjiga. Ima zbirku pesama objavljenoj u Rusiji.
Prevodi preko 200 knjiga sa ruskog jezika među kojima: “Izbrano` – stihovi i proza A.S.Puškina, “Ana Karenjina“ Lava Tolstoja; “Braća Karamazovi“, Fjodora Dostojevskog, “Majstor i Margarita“, Mihala Bulgakova, sve knjige serija Sergeja Minova, Lava Pučkova i Nikolaja Starikova, objavljuje na bugarskom celu seriju “Brigade“ Aleksandra Belova i dr.
Nosilac je bugarskih i međunarodnih nagrada za poeziju i žurnalistiku.Član js Saveza bugarskih pisaca od 1985.godine.
Živi i radi u Sofiji, Bugarska.

FARID HUSEIN

Farid Husein, rođen je 1989. godine, azerbejdžanski pesnik, predsednik Saveta mladih Saveza pisaca Azerbejdžana, urednik „Književnog dodatka“ časopisa „Kaspi“ i glavni odgovorni urednik veb-sajta artkaspi.az posvećenog književnosti i kulturi.
Osnovne akademske studije na Fakultetu istorije umetnosti Azerbejdžanskog državnog univerziteta kulture i umetnosti završio je 2010. godine specijalizujući „Izdavaštvo i uredništvo“, a master akademske studije je okončao 2013. godine je na Fakultetu za studije kulture pomenutog univerziteta, specijalizujući „Studije kulture“. Uspešno je doktorirao izlažući naučnu tezu „Principi istraživanja i objavljivanja fondova muzejskih kuća azerbejdžanskih pisaca“.
Do sada mu je objavljeno preko deset zbirki poezije i njegovi stihovi su objavljivani u mnogim zemljama sveta i prevođeni su na engleski, srpski, ruski, ukrajinski, beloruski, gruzinski, uzbečki, grčki i turski jezik.

NINA SIMIĆ PANIĆ

Nina Simić Panić je rođena 24. 11. 1994. godine u Beogradu. Prevodilac sa ruskog,engleskog i poznavalac više jezika kao što su španski, italijanski, kineski, turski. Završila je Filološku gimnaziju za nadarene učenike – smer: živi jezici . Na Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, stekla je zvanje diplomiranog profesora jezika i književnosti.
Nina je završila master studije i sad je na doktorskim studijama..Član je međunarodnog PEN centra sa sedištem u Bratislavi, Udruženja književnih prevodilaca Srbije.
Nina je prepevala veliki broja pesama istaknutim pesnika iz Rumunuje, Slovačke , Engleske, Francuske, Italije, Gruzije, Azerjebečana, Turske, Ukrajine, Urugvaja itd.
Dobitnik je više nagrada, među kojima je i Blagodarje Udruženja književnika Srbije.

ŽIVORAD ŽIKA AJDAČIĆ

Živorad Žika Ajdačić rođen je 4. februara 1946. godine u selu Lisi-Dragačevo. Školovao se u Lisi, Čačku i Beogradu. Od 1967. godine je samostalni, a od 1983. godine istaknutog samostalnog umetnika – reditelj, dramski pisca i scenariste.
Autorski opus Živorada Žike Ajdačića je više od 300 režija i 100 scenarija na polju scenske umetnosti od kojih su se najznačajnije emitovale ili prenosile mnoge radio-televizijske stanice; Vukov sabor u Tršiću, Dragačevski sabor trubača-Guča, Zlatiborsko leto, Festival mladih, Knjaževac, anifestacija ”Prođoh levač, prođoh Šumadijom”, ”Kulturno leto Zlatibor”, umetnički programi Univerzijade u Zagrebu, i Zimskih olimpijskih igar u Sarajevu, Sretenjska manifestacija Oplenac, Državni i nacionalni programi, Kolubarska bitka, Cerska bitka, Takovski ustanak, Sremski front, Kadinjača, Orašac, Proboj Solunskog fronta, i dr.
Žika je režirao i pisao scenario za Međunarodne ansamble koji su gostovali u Jugoslaviji, solističke koncerte naših najistaknutijih umetnika klasične, zabavne, narodne i rok muzike. Autor je više izdanja i tekstova objavljenih u najznačajnijim časopisima, novinama, recenzent i urednik većeg broja izdanja poezije, romana, značajnih pisaca i autora kao i dve autorske knjige.
Živorad Žika Ajdačić je dobitnik brojnih nagrada,a između ostalih dobio je Vukovu nagradu, Zlatni beočug Beograda, Nušićevu nagradu, Nagradu RTS-a Nagradu povodom stogodišnjice Udruženja književnika Srbije, Nagrada umetničkog ansambla Vojske Srbije “Stanislav Binički”, Nagradu za umetnički program Univerzijade u Zagrebu kao i Zimske Olimpijade u Sarajevu, Dubrovačkih letnjih igara, Nagrade međunarodnog Festivala u Bišeljeu (Italija), Viteškog zlatnog krsta i medalje Fedorov – Ministarstva kulture Rusije, “Andrićeve nagrade”, Nagrade Fondacije Braća Karić, Nagrade TV festivala u Portorožu, odlikovla ga je i Srpska pravoslavna crkva ordenom Despota Stefana i druge nagrade i odličja.
Živorad Žika Ajdačić je član, a nekih i načelu, najviših foruma srpske kulture, a između ostalog član je Komisije za odlikovanja u kabinetu predsednika Republike Srbije. Bio je i narodni poslanik,a sad je generalni sekretar institucije od nacionalnog značaja Kulturno- prosvetne zajednice Srbije.

Izvor: https://www.ozon.rs/vesti/2021/pisci-iz-nekoliko-zemalja-gosti-sremskoj-mitrovici/
 

Zasavica, mesto koje sija i u jesen​


Sigurno se pitate zašto baš ići ovde u jesen? Pa, zato što ćete zbog prijatnijih temperatura imati prilike da vidite ono po čemu je ovo mesto najpoznatije – slikoviti predeli, sjajna Zasavica ofarbana u šarene boje i odlična hrana, koja prija u jesenje dane. Uz sve to, za decu je prijatno igrati se i zabaviti na jesenjim temperaturama.
Bara Zasavica je zaštićena kao specijalni rezervat prirode 1977. godine radi očuvanja prirodnog vodotoka i vlažnih staništa sa značajnom raznovrsnošću biljnog i životinjskog sveta.
Rezervat prirode ukupne površine 1.825 hektara, raširio se po teritoriji opština Sremska Mitrovica i Bogatić, pa ga danas rado svojataju i Sremci i Mačvani. Do njega se lako stiže zahvaljujući dobro raspoređenim putokazima.
Jedan od orijentira, koji se ugleda iz daljine, jeste visoka drvena kula – vizitorski centar koji predstavlja i centralno turističko mesto rezervata.
Oni koji se popnu na 18 metara visok toranj imaju priliku da uživaju u predivnom pogledu na stepski pašnjak. Kroz ovaj rezervat teče rečica Zasavica, potok Batar, kanali Jovac i Prekopac i postoji veza sa rekom Savom.
Zasavica je i naziv za napušteno rečno korito, oko donje Drine, nekada je bila korito Save, pa Drine, a danas je van hidrografske funkcije, tako da je fosilno rečno korito.
Posle pogleda iz ptičje perspektive, na raspolaganju je polusatna vožnja turističkim brodom „Umbra”.
Od 25 vrsta riba koje su do sada registrovane, jedna se izdvaja, a to je mrguda (umbra krameri), zaštitni znak rezervata, po kojoj je ovaj brod dobio ime. To je riba ne veća od 12 santimetara, takozvana dvodihalica, koja se, kad nivo vode počne da opada, ukopa u blato i diše atmosferski kiseonik. Kada nadođe voda, ona izlazi napolje i, jednostavno, ponovo se ponaša kao i svaka druga riba, koristi kiseonik iz vode. U Evropi je ona jedini predstavnik ove vrste, dok još dve žive u severnoj Americi.
Do sada je evidentirano više od 600 vrsta biljaka, od kojih se izdvaja aldrovanda, koja se dve decenije u Srbiji vodila kao izumrla vrsta.
Od ostalih vrsta zanimljivo je spomenuti da na Zasavici živi vidra, a od 2004. godine ovde je vraćena jedna nestala vrsta. Evropski dabar. Dabar je noćna životinja i ne može se videti preko dana, ali njegovo prisustvo se prati na osnovu oborenih stabala, humki i onoga po čemu ga svi znamo – jedan je od najvećih graditelja u prirodi, pravi brane.
Inače, postoji direktna veza između biber crepa i dabra! Biber je nemačka reč za dabra, čiji rožnati rep ima šare koje podsećaju na krovove sa crepovima, pa im odatle i naziv „biber crep“!
Specijalni rezervat prirode „Zasavica” je primer kako se domaćinskim gazdovanjem i korišćenjem prirodnih mogućnosti može unaprediti život u zaštićenim dobrima, apoljoprivredna proizvodnja


Izvor: https://www.ozon.rs/vesti/2021/zasavica-mesto-koje-sija-i-u-jesen/
 

Festival BESEDNIŠTVA u decembru​


U subotu, 4. decembra, u 19 časova, U pozorištu „Dobrica Milutinović“, održaće se Festival besedništva „SIRMIUM LUX VERBI – SIRMIJUM SVETLOST REČI“, 30. po redu, u organizaciji Ustanove za negovanje kulture „Srem“.
Ovogodišnji festival počinje zvucima fanfara i Himnom festivala, u izvođenju trubača Muzičke škole „Petar Kranjčević“ i Aleksandre Padrov, vokalnog soliste.
Festival će svečano otvoriti Dragana Milošević, sekretar Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.
U programu učestvuju: Olivera Jelkić – advokat i književnik, dr. Dimitrije Stojšić – počasni predsednik Odbora festivala, Jasna Arbanas – predsednik Odbora festivala, Katarina Šarić – ataše u Ministarstvu inostranih poslova Republike Srbije, Tatjana Venčelovski – glumica, Andrijana Videnović – glumica i profesor na Fakultetu umetnosti u Prištini – Zvečan – Nikola Stanković – glumac, dr um Marija Knežević – glumica i mr Zoran Levajac – advokat.
Mitrovčani će na ovogodišnjem festivalu imati priliku da uživaju u nastupu Nebojše Dugalića i Borisa Pingovića, u Muzičko poetskom kabareu „Da, to su bili dani“. U pratnji Voje Savića i Nine Ćosić.
Kabare je pokušaj dva vrsna glumca, prvaka drame Narodnog pozorišta, besednika, poete i muzičara, da uoče srodnost različitih muzičkih i poetskih tradicija.
Nastup dvojice velikana, naše pozorišne scene, traje 18 godina, a Kabare je izveden više od 300 puta.
Zahvaljujući projektu „Ja volim Mitrovicu“, 1992. godine, pokrenut je časopis za nauku, kulturu i umetnost „Sunčani sat“, grad je dobio svoju prvu poštansku marku, obeležen je redak jubilej – 1700 godina Tetrarhije i održan je Prvi festival besedništva zahvaljujući njegovim tvorcima: advokatu Aleksandru Erdeljanu, dr Petru Miloševiću i Jovanu K. Radunoviću – književniku. Prvi festival besedništva održan je 17. septembra 1992. godine. Zvukom čuvene Pindarove Prve Pitijske ode (himna festivala), koju je otpevao gradski hor „Sirmium cantorum“, pred 3.000 gledalaca, sve je vraćeno unazad i vreme i ljudska misao. Beogradski retori i poznati glumci: Ljuba Tadić, Mira Banjac i Stevo Žigon bili su i Sokrat i Isidora Sekulić i Robespjer. Ovaj festival je imao isključivo revijalni – teatralni karakter.
Reč je o manifestaciji međunarodnog karaktera, koja je podstakla vraćanje besedništva kao predmeta u mnoge škole i fakultete u zemlji. Ministarstvo kulture Republike Srbije uvrstilo ga je u kalendar manifestacija od republičkog značaja.
Tokom dugog niza godina održavanja Festivala besedništva, u revijalnom delu učestvovali su naši najeminentniji glumci, vrsni besednici : Miša Janketić, Svetlana Bojković, Gorica Popović, Petar Kralj i mnogi drugi.
Festival je osnovan sa ciljem negovanja retorike, odnosno besedništva i pozivnog je karaktera. Na njemu nastupaju pravnici, dramski umetnici, sveštena lica, studenti, srednjoškolci i svi oni koji su nadahnuti i neguju lepu reč.

Izvor: https://www.ozon.rs/vesti/2021/festival-besednistva-u-decembru/
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top