Dakle, krenimo od religije, kazu, postoje ljudi koji su pronasli svoje srediste, dostigli prosvetljenje.. istina je u stvari komercijalizacija religije u ko zna koje sve svrhe, dovoljno je pomenuti Oshoa, iako postoje daleko daleko opasnije grupacije sa sve svojim bajkama.
Gde je srediste nauke? Ako nauka nema srediste sta je onda njen smisao?
Isti vazi i za filozofiju..
Sta je u sredistu galaksije, zna li neko?
Sta je u sredistu zemlje? Mozda kristalna kugla koju su odneli drevni da ne bi dospela u pogresne ruke?
Mozda je u sredistu svemira bas ta kugla, ali onda to i nije neko srediste, vec jedna sasvim neobicna kugla ?
Svrha, smisao i cilj života svakog živog biće, pa i čoveka jeste da otkrije Sebe za ono što on stvarno jeste. To jwe bio izvorni cilj religije, ali ne i današnjih masovnih religija budući da one nemaju direktna ili živa učenja koja dolaze iz samog srca Kreacije. Pa ipak, to ne znači da pojedinci pripadnici neke od religija, možda sami ateisti ili ljudi iz bilo koje oblasti života ne dosegnu tzv. prosvetljenje. Kako? Tako što su za prosvetljenje neophodni određeni uslovi u samoj osobi a ne spoljašna pripadnost ili ne nekom učenju, religiji, filozofiji...
Praktično, istočnjačka učenja nemaju određene mogućnosti, baš kao što ih nemaju ni današnje masovne religije da bi svojim sledbenicima ponudile višu duhovnu realizaciju.
Filozofija samo po definiciji nudi spoznaju istine, ali ni ona nema takvih mogućnosti jer se i ona utapa i završava na mentalnom nivou kao i sve ono što ovde pomenuh.
Da li uistinu danas postojue kakva učenja koja bi mogla i koja umaju mogućnost da ljudima ponude u smislu učenja, metoda i načina da dosegnu ostvarenje životnog cilja? Svakako. Takvih učenja, koja dosežu direktno iz srca Kreacije uvek je bilo na opvoj planeti od samog zakoračaja čoveka na ovoj planeti.
Gde je tu nauka, pitaš. Nauka nema taja i takav cilj ali ni zadatak. Ona je usmerena samo na fizičko postojanje a to znači na sve ono što egzistira u ovom svetu materije, energije, prostora i vremena. Nauka je tu samo da obezbeđuje životne aktivnosti ljudi a sa time i životne lekcije preko kojih pojedinac/ka kao duhovno Biće, stiče životna iskustva koja mu pomažu da se iz iskustva u iskustvo usmerava na samu srž života i da jednoga dana otkrije da život nije samo gola, fizička egzistencija već da je nešto mnogo dublje ili nešto mnogo uzvišenije. Drugačije rečeno, fizički svet i materija jaesu samo trenažni poligon gde je nauka samo vrsta alata za tu svrhu.
R.I.P. LEGENDO! 