Црква није наставила народно предање, а пише и у тексту који си поставио кад и како је уведено. Ово са ловом нема баш неке везе.
Што се Нове године тиче, сам појам "Нове године" је био другачији него данас и мењао се кроз време, тако да ту има више схватања и спорења. Наравно да су различити народи обележавали у различито време почетак године, а то је зависило и од поднебља, углавном било је везано за неке промене у природи. Јачи је разлог да почиње нешто ново онда кад се буди и природа. А када се то буди природа, опет је питање доживљаја - да ли онда када дан постаје дужи или кад нпр. почиње да листа дрвеће.
Рецимо, у Древној Русији грађански датум за Нову годину био је 1. март. Дуго времена, све до 14. века, „народни“ и „црквени“ празник су постојали упоредо. Затим је московски митрополит 1348. године померио почетак године на 1. септембар, према одлуци Никејског сабора. То народ није прихватио. Тако је тек 1492. године Руска православна црква званично одобрила прославу Нове године 1. септембра и успоставила већ познати календар од 12 месеци. Тада је Иван III је успоставио јединствен датум за празник - 1. септембар, што ће потрајати два века. Напослетку, Петар I је царским указом одредио да 1. јануара почиње Нова година и тако је од 1700. године (која се до тог тренутка рачунала као 7208.). Прешло се и на ново рачунање времена (од рођења Христовог, а не од стварања Света, као раније). Када је у Совјетском Савзу прихваћен грегоријански календар, Црква поред Нове године у септембру, обележавала и ону 14. јануара коју Руси називају Старом, а ми Српском Новом годином.
