Геополитика: Ви пишете поред и о другим древним ишчезлим народима са ових простора, као што су Синге, Трибали, Скордисци?
Како Херодот пише, Сарматима су сродни народи Скита и Синга. Синге ће, преко Централне и Мале Азије, око VIII века пре н.е., освојити данашњу Србију и основати град Сингидаву, на ушћу Саве (Brong) у Дунав (Istar) – данашњи Београд. Са касније досељеним Скитима, Трако-Скитима, Кимберима и Сарматима, они чине племенску групу коју византијски хроничари и историчари идентификују као Трибале. Касније се овим именом називају Срби. Најстарије је сарматско племе Синга, потом долазе Скити и Трако-Скити. Скити, потиснути од Сармата, зауставиће се тек у Африци, у Нубији, где су имали своје краљевство. Потом, на прелазу старе у нову еру, долазе Сармати, а за њима и Словени. У овом својеврсном "melting potu" превладаће на крају српско име обзиром да су Алани (који су себе, како Плиније сведочи, називали „Сербоима“), војно и цивилизацијски били на највишем нивоу. Бројчано, Словени су били многољуднији и они су, условно речено, генетски превладали. У питању је било седелачко, земљорадничко становништво за које није било највиши циљ „погинути на коњу“, како су то Сербои сматрали, већ у миру преживети. Што се тиче Келта и племена Скордиска, остаће упамћени по обнови Сингедона. На Карабурми је откопано велико келтско насеље са некрополом и том приликом је нађено мноштво артефаката. Нема сумње, Скордисци су унапредили живот на овим просторима, јер су донели напредне облике друштвеног система, као што је војна аутархија. Скордисци су у Србију донели витло, а у обради метала остали су непревазиђени мајстори. Келтски војсковођа Брена имао је у Скитима савезнике, приликом похода на Грчку.
Геополитика: Дивергентан је однос Срба и Словенства. Шта Ви мислите у каквом су односу Срби, Пољаци и Руси, може ли се говорити о словенској грани?
На историјској сцени име Словена појављује се релативно касно (V век), најчешће када се говори о Србима и при томе се користи израз „Срби, Склави-Словени“. Сматрам да Словене први идентификује Херодот као племена Неура, Будина и Скита-орача. Ова племена сродна су Сарматима, живе једни поред других, мешају се међусобно и, између њих, по правилу, нема дубљих сукоба. Историјски, Пољаци су чисти Словени (Пољани), док су се руске Варјаге (Rhousi) брзо претопили у Словене, наметнувши им претходно своју власт и име. У Пољској су вековима једни поред других живели Лужички Срби и Пољани и одатле низ међусобних утицаја. Свакако се највећи огледа у томе да је пољско племство проистекло из српског, о чему сведоче бројни истоветни грбови сарматске, пољске и српске властеле. Aнтрополошки, где превладава словенски ген људи су светлије пути, а где превладава сарматски, коса и тен су тамнији, нос израженији, као и лукови изнад очију.
Геополитика: Шта мислите о радовима др Иве Вукчевића (чији интервју је Геополитика објавила у једном од предходних бројева), Момира Никића, Радивоја Пешића или Реље Новаковића?
Рад побројаних аутора необично ценим, а издвајам прегалачку књигу Вукчевића, која је пуна драгоцених историјских података, незаобилазних за даље проучавање старе српске историје. У том правцу је и рад г. Новаковића који је у својим радовима дао могућу методологију будућих истраживања. О раду г. Пешића не треба не треба посебно говорити, познато је његово истраживање винчанског писма и српских веза са Етрурцима. Момир Никић је написао две прегнантне књиге, базиране на лингвистичким истраживањима. Рад све четворице научника је изузетно значајан за српску историографију, најпосле, да се са тема којима се они баве (или су се бавили), скине бреме сензационализма, који користе неки псеудо-историчари говорећи и пишући о древној српској историји, на један ненаучан начин, што је крајње контрапродуктивно.
Геополитика: Који су аргументи да су Срби примили Хришћанство у Апостолским временима?
То је историјски факт, једино је питање шта је српска историографија до сада чекала, односно зашто се о томе говори подробно тек у књизи Српски стари век? Први историчар Цркве, Еузебијус из Цезареје, пише на основу Оригеновог извештаја, да је Сарматима хришћанство проповедао свети Андреја у Сарматији. У ткз. „Актима Андреје“, апостоловим записима, то се недвосмислено потврђује, о чему говори и руска „Примарна хроника“. О хришћанском животу Сармата пишу Плиније и екскомуницирани Марцион, као и Константин (Ћирило) у свом „Житију“. Он је годину дана боравио у Херсонесу, пред пут у Србију, где је од једног антског монаха добио требник писан „сурбскијем“ словима. Посебно је интересантно да је Константин, што је описано у делу Анастасија Библиотекара, у рушевинама аланске цркве, открио реликвије које су припадале св. Клименту Римском. Христијанизација на тлу Србије креће од II века захваљујући племенима Анта, Јазига и Алана. На њеном тлу побројано је преко 500 ранохришћанских локалитета, који су страдали приликом аварско-словенске најезде. Немањићи не подижу нове цркве и манастире, већ обнављају старе ранохришћанске центре. Овде је значајно рећи да део Срба прихвата аријанску јерес, са којом се у потпуности обрачунава тек Стефан Немања, док у Босни траје све до њеног пада под Турке. О српском раном хришћанству говори обичај „тризне“ и бројна „трзништа“ (простори где се држе даће).
Геополитика: Какав је однос Срба и Римског Царства, уопште говорећи шта подразумевате под термином Античка Србија?
Под термином „античка Србија“ подразумевам период од доласка сарматских племена у Србију до пада Римског Царства. После наступа изузетно занимљив период „позне антике“ који управо истражујем, а тиче се периода од 476. г. до навале Авара на ове просторе. О односу Срба и Римљана пластично говори Градина на Јелици, где су сахрањивани једни поред других Алани и Римљани, што недвосмислено говори гробљанска керамика. Мада историја бележи чак седам римских императора, који су се закитили титулама "rex Sarmatikusa", победника над Сарматима. У народним легендама остаје сећање на Трајана, који је у „дачким ратовима“ Јазиге потукао до ногу. Но, кад нису ратовали, живели су мирно, а историја бележи и савезе Рима и Сармата. У Србији је рођено 17 римских царева, а Сремска Митровица (Sirmium) је била највећи антички град после Рима! Има је око 180 000 становника. Најзад, Римско Царство срушио Одокар, краљ Алана и Вандала, заједно са Свевима и Бургунђанима.
Геополитика: Која је Ваша оцена данашње српске историографије, и који су светски ауторитети, на које се позивате у свом раду?
Данашња српска историографска сцена је жива, а одликује је „поновни сусрет Срба са властитом прошлошћу“. Наиме, историја је за Србе почињала или од Немањића, Карађорђа или Тита, никако пре. Срамота је да су о Србима пре Немањића више писали Украјинци, Енглези, Немци или Руси, него Срби. Сад је то, Богу хвала, ружна прошлост. Српска историја је пребогата и тек ће будућа покољења о њој дати целовиту слику. Радови светски признатих археолога Радоја Петровића, Ђорђе Јанковића или Милоја Мандића, подупиру историјске вести и из тога изведене закључке на изузетно скрупулозан начин. Наравно, „официјелни“ историчари (који се упорно баве савременом историјом на један застарео, позитивистички начин) ће њихов рад игнорисати и прст упирати у оне који о српској историји пишу сензационалистички. У свом раду користим многобројне изворе, од археолошких, који су ми изузетно важни, преко историјских вести, хроника или записа, до консултовања савремених историчара од којих издвајам Тадеуша Сулимирског, као и бројне чешке и пољске историчаре. На жалост, за већину од њих овде се није чуло, а таква је ситуација и на Универзитету. Ево, један баналан пример. Немачка држава је, за Баварску библиотеку, набавила обе моје књиге, ставила их у рафове каталога, како би се студенти могли упознати са једним, условно новим, виђењем српске историје. Делови су преведени на немачки и излазе у њиховим стручним часописима. Код нас ни професори, ни студенти (част изузецима) не хају ни за какав истраживачки рад, већ и даље цвета „ресавска“ школа.
Геополитика: Шта је оно ново у Вашем раду, што би требало запамтити?
Свој рад гледам као покушај синтезе, да се хронолошки прикаже историја Срба, од њиховог појављивања у историјским вестима, па до стварања првих српских држава. При томе нисам испустио из вида Лужичке Србе, који су интегрални део српске историје и не могу се засебно проучавати. То би било исто као кад би рекли да нас се не тичу Срби који данас живе у расејању. Новином сматрам истраживање историје Сармата чији су Срби неодвојиви део.
Разговор водио: Горан Игић
http://www.vidovdan.org/arhiva/article1912.html
Cuj, strip crtac i dopisnik 'Treceg oka' Miodrag Milanovic i promocija u SANU. 
A ta kupusara moze da se kupi za manje od 10 jura, tako da sam siguran da ti mislis na nesto sasvim drugo.
