Priča je parafrazirana, a pouka je moja.
Mudri starac je išao poljem diveći se prirodnim lepotama. U susret mu je naišao čovek koji je na leđima nosio toliko težak teret da su mu noge klecale.
– Zašto nosiš tako težak teret i osuđuješ sebe na takvu muku? – pitao je starac.
– Mučim se kako bi moja deca i unuci bili srećni – rekao je čovek.– Moj pradeda se mučio kako bi pomogao mome dedi. Deda se mučio zbog moga oca, a moj otac zbog mene. Ja se sada mučim zbog sreće moje dece.
– A, da li je neko od vas bio srećan? – upitao je mudrac.
Čovek se malo zamislio, a onda rekao:
-Mislim da nije, ali moja deca i unuci sigurno hoće!
– Krtica nikad nije othranila orla, niti je nepismen čovek ikog naučio da čita. – uzdahnuo je mudrac. – Najpre moraš sam naučiti da budeš srećan, kako bi pokazao svojoj deci šta je sreća. To će biti tvoj najvredniji poklon njima.
Pouka: Sve je u balansu. Da bi se deca odigla potreban je izvestan trud, napor i zalaganje. Ali, ne treba otići u krajnost. Do sreće se ne stiže samo kroz materijalne vrednosti, već i kroz emocionalni i duhovni rast i razvoj.
Zato se ne sme podceniti značaj kvalitetnog vremena koje roditelji provode s decom; njihova pažnja, ljubav, emocionalna podrška kao i radosna, harmonična i bezbrižna atmosfera koju stvaraju za decu.
Roditelji najbolje uče decu vlastitim primerom. Dobro je da deca vide da su roditelji vredni i odgovorni, ali da i pored toga pronalaze radost i zadovoljstvo u životu. To će ih najviše stimulisati da i sami postanu takvi.
Ako deca stalno gledaju izmučene i iscrpljene roditelje koji nisu u stanju da odvoje vreme za njih i još ako čuju da je sva ta muka zbog njih, kako će se osećati? Kako će to sebi objasniti? Iz toga može proizaći samo unutrašnji konflikt, a ne sreća i zadovoljstvo.
Mudri starac je išao poljem diveći se prirodnim lepotama. U susret mu je naišao čovek koji je na leđima nosio toliko težak teret da su mu noge klecale.
– Zašto nosiš tako težak teret i osuđuješ sebe na takvu muku? – pitao je starac.
– Mučim se kako bi moja deca i unuci bili srećni – rekao je čovek.– Moj pradeda se mučio kako bi pomogao mome dedi. Deda se mučio zbog moga oca, a moj otac zbog mene. Ja se sada mučim zbog sreće moje dece.
– A, da li je neko od vas bio srećan? – upitao je mudrac.
Čovek se malo zamislio, a onda rekao:
-Mislim da nije, ali moja deca i unuci sigurno hoće!
– Krtica nikad nije othranila orla, niti je nepismen čovek ikog naučio da čita. – uzdahnuo je mudrac. – Najpre moraš sam naučiti da budeš srećan, kako bi pokazao svojoj deci šta je sreća. To će biti tvoj najvredniji poklon njima.
Pouka: Sve je u balansu. Da bi se deca odigla potreban je izvestan trud, napor i zalaganje. Ali, ne treba otići u krajnost. Do sreće se ne stiže samo kroz materijalne vrednosti, već i kroz emocionalni i duhovni rast i razvoj.
Zato se ne sme podceniti značaj kvalitetnog vremena koje roditelji provode s decom; njihova pažnja, ljubav, emocionalna podrška kao i radosna, harmonična i bezbrižna atmosfera koju stvaraju za decu.
Roditelji najbolje uče decu vlastitim primerom. Dobro je da deca vide da su roditelji vredni i odgovorni, ali da i pored toga pronalaze radost i zadovoljstvo u životu. To će ih najviše stimulisati da i sami postanu takvi.
Ako deca stalno gledaju izmučene i iscrpljene roditelje koji nisu u stanju da odvoje vreme za njih i još ako čuju da je sva ta muka zbog njih, kako će se osećati? Kako će to sebi objasniti? Iz toga može proizaći samo unutrašnji konflikt, a ne sreća i zadovoljstvo.
