sreća u nesreći

[hirajgoagain]

a ima toga al nekad ... ne znam
nekad pobedish kad se uhvatis za to ali nekad vise i nisi pobedio

 

[hirajgoagain]

jao pa zar se nikad niste tako osecali

- - - - - - - - - -

samo sad to traje mesec dva pa idesh dalje
mozda su kod njih to veci komadi
ili manje od mesec dva
pa prezivela bi verovatno i da je otishao ovo je samo prica malo tragicna jaka
a mlada se udala znaci posao je supruga
kao karakter neki... baka
tj nije tragicna i jaka, mozda ima neki element + starija vremena

 

[dive]

Bakina greska je samo sto nije poradila na stilu izrazavanja..kao danijela stil..ili mir jam..ili neka druga romanticarka..
A rezon je koliko god surovo zvucao, za to vreme racionalan..
Sto kazu druge forimasice - ima toga I danas..
Ko se snadje, preziveo je..
Da li da se raduje njegovom novom braku I svom statusu ostavljene sa sitnom decom bez icega ili da se raduje penziji I bezbednom zivotu bez njega?
Sto je moja baka imala obicaj da kaze - krivo sedi, al pravo reci..ebo licemerje I sta ce svet da kaze!

 

[Meda]

Dovedoše ga u njenu kuću,rekoše to ti je muž,spakuj boščicu,pa da pođeš,dosta si očev hleb jela.Ni oči mu nije videla koje su boje,rukovala se dlana mokrog od znoja,gutajući strah.U trenu se našla u tuđoj kući,u sobici za koju rekoše da će tu da spava i dok izbroja do tri postade žena.Nije stigla ni da shvati šta joj se desilo,već je čekalo korito i veliki veš.Ubrzo zatrudne,kao svaka poštena mlada i život krete kolotečinom,šerpe,lonci,dete,šporet,običan život domaćice.Godine prolazile,ona postajala sve običnija,on po malo momkovao,muško je,valja se,pa i pogledao sa strane,a ona lepa,mlada,očuvana,raspuštenica,bez dece,zategnuta,miriše na ljubičicu,ne na sodu i vatru.Tako se godine nosile,on se skoro preselio kod belokožne,meke i putene,a kući dolazio tek da podvikne da mu se niko ne sme mešati u život.U jednom takvom dolasku,omače mu se pa napravi još jedno dete.Da li je bila raspoložena,da li je htela,da li je želea,ma ajde molim te,ko nju šta pita,ona je žena,zato i služi.
Izgura ona nekako tih devet meseci,kroz tugu i suze i nemoć,pa se valjda nešto zakomplikova i jedva živu glavu izvuče i ona i dete.Ostade joj kao uspomena ožiljak preko celog stomaka.Njega nema,pošalje neki dinar,da ne bruji komšiluk kako deca gladuju,a on već planira da se sasvim preseli i krene u bolji život.samo još da reši taj problem sa stomakom,nešto poboljeva u zadnje vreme,slabi,ne jede dobro,a i bolovi su jaki.
Ipak da se on vrati kući,dok mu ne bude bolje,glupo je da ga neguje neko drugi kad ima svoju,vlastitu ženu,ona će to najbolje.I dočeka ga ona,bez reči,potrudi se od sveg srca.Vodala po lekarima,negovala,prala,okretala,prevrtala,hranila,slušala jauke i obukla crninu,svoju medalju za hrabrost i poštenje i čast neokaljanu.I ožalila ga do zadnjeg dana.Ona,njegova venčana žena,bez mrlje na svom obrazu.

 

[gost 159591]

Baka carica. Sve zene koje su inace imale los i tezak zivot ovako ce gledati na preljube i razvode zbog preljube. E sad ako se sa nekim zivi dugo godina lepo, stekne se zajednicka imovina i poverenje, pa se njemu desi da zavoli drugu onda se drugacije i na preljubu gleda.

Misli baka, celi zivot me handris kako stignes i sad ces jos i da pljunes i na mene i na ono sto me pored tebe i drzalo, e neces, ako ja ne mogu nista moze ko moze.

 

[Cru*]

- ja sam se mlada udala, sa 22 godine, rodila odmah jedno, i posle dosta godina, i drugo dete.
taj porodjaj se iskomplikovao, morala sam na carski rez, na svu sreću sve se dobro završilo.
tada nisam mogla imati odnose sa mužem, i zamislite, on je našao drugu, mladju...
i ajd, nema veze što je našao drugu, ali što se zaljubio! hteo je da ostavi i mene i decu.
-ali na svu sreću, razboleo se od raka i umro.

...baka je svoju životnu priču upakovala u par rečenica, veselo i brzo je izdeklamovala... bio sam zatečen...
...koliko mi se čini sreća je prevladala...

Nema tu meni nista cudno.
Svojevremeno sam ovde pisala o takvom primeru, koji je vrlo cest kod starijih zena....koje su vaspitavane da cute i trpe svakakve muzeve,pa na kraju pozele da ga nema ili nesto slicno.
A to sam pisala zbog misljenja jednog foru asa da su zene nekada svoje muzeve postovale kao bogove. Malo sutra.

Prica moje babe (koja je dedu zvala samo "onaj"), o zeni koja je imala tezak zivot sa muzem, al na srecu on umrede mlad pa joj ostavi penziju.....samo govori o njenom mislenju o takvim odnosima.
Ili o komsinici, koja nije baba, ali mi je pricala kad joj se muz slogirao....e doslo je vreme da i ja malo zivim.....a to je podrazumevalo da ce ona, kao i uvek da radi i izdrzava porodicu, ali je olaksanje jer on ne sme da pije, pa ce da pretekne koji dinar za nove patike, jer nosi jedne stare i leti i zimi...i sto je nepokretan pa ne moze da je bije.

Cudne su ljudske sudbine...posebno nekadasnjih zena

 

[koto]

Dovedoše ga u njenu kuću,rekoše to ti je muž,spakuj boščicu,pa da pođeš,dosta si očev hleb jela.Ni oči mu nije videla koje su boje,rukovala se dlana mokrog od znoja,gutajući strah.U trenu se našla u tuđoj kući,u sobici za koju rekoše da će tu da spava i dok izbroja do tri postade žena.Nije stigla ni da shvati šta joj se desilo,već je čekalo korito i veliki veš.Ubrzo zatrudne,kao svaka poštena mlada i život krete kolotečinom,šerpe,lonci,dete,šporet,običan život domaćice.Godine prolazile,ona postajala sve običnija,on po malo momkovao,muško je,valja se,pa i pogledao sa strane,a ona lepa,mlada,očuvana,raspuštenica,bez dece,zategnuta,miriše na ljubičicu,ne na sodu i vatru.Tako se godine nosile,on se skoro preselio kod belokožne,meke i putene,a kući dolazio tek da podvikne da mu se niko ne sme mešati u život.U jednom takvom dolasku,omače mu se pa napravi još jedno dete.Da li je bila raspoložena,da li je htela,da li je želea,ma ajde molim te,ko nju šta pita,ona je žena,zato i služi.
Izgura ona nekako tih devet meseci,kroz tugu i suze i nemoć,pa se valjda nešto zakomplikova i jedva živu glavu izvuče i ona i dete.Ostade joj kao uspomena ožiljak preko celog stomaka.Njega nema,pošalje neki dinar,da ne bruji komšiluk kako deca gladuju,a on već planira da se sasvim preseli i krene u bolji život.samo još da reši taj problem sa stomakom,nešto poboljeva u zadnje vreme,slabi,ne jede dobro,a i bolovi su jaki.
Ipak da se on vrati kući,dok mu ne bude bolje,glupo je da ga neguje neko drugi kad ima svoju,vlastitu ženu,ona će to najbolje.I dočeka ga ona,bez reči,potrudi se od sveg srca.Vodala po lekarima,negovala,prala,okretala,prevrtala,hranila,slušala jauke i obukla crninu,svoju medalju za hrabrost i poštenje i čast neokaljanu.I ožalila ga do zadnjeg dana.Ona,njegova venčana žena,bez mrlje na svom obrazu.

extra
e tako, literarno obradjeno, mnogo je pitkije))

 

[Cru*]

Dovedoše ga u njenu kuću,rekoše to ti je muž,spakuj boščicu,pa da pođeš,dosta si očev hleb jela.Ni oči mu nije videla koje su boje,rukovala se dlana mokrog od znoja,gutajući strah.U trenu se našla u tuđoj kući,u sobici za koju rekoše da će tu da spava i dok izbroja do tri postade žena.Nije stigla ni da shvati šta joj se desilo,već je čekalo korito i veliki veš.Ubrzo zatrudne,kao svaka poštena mlada i život krete kolotečinom,šerpe,lonci,dete,šporet,običan život domaćice.Godine prolazile,ona postajala sve običnija,on po malo momkovao,muško je,valja se,pa i pogledao sa strane,a ona lepa,mlada,očuvana,raspuštenica,bez dece,zategnuta,miriše na ljubičicu,ne na sodu i vatru.Tako se godine nosile,on se skoro preselio kod belokožne,meke i putene,a kući dolazio tek da podvikne da mu se niko ne sme mešati u život.U jednom takvom dolasku,omače mu se pa napravi još jedno dete.Da li je bila raspoložena,da li je htela,da li je želea,ma ajde molim te,ko nju šta pita,ona je žena,zato i služi.
Izgura ona nekako tih devet meseci,kroz tugu i suze i nemoć,pa se valjda nešto zakomplikova i jedva živu glavu izvuče i ona i dete.Ostade joj kao uspomena ožiljak preko celog stomaka.Njega nema,pošalje neki dinar,da ne bruji komšiluk kako deca gladuju,a on već planira da se sasvim preseli i krene u bolji život.samo još da reši taj problem sa stomakom,nešto poboljeva u zadnje vreme,slabi,ne jede dobro,a i bolovi su jaki.
Ipak da se on vrati kući,dok mu ne bude bolje,glupo je da ga neguje neko drugi kad ima svoju,vlastitu ženu,ona će to najbolje.I dočeka ga ona,bez reči,potrudi se od sveg srca.Vodala po lekarima,negovala,prala,okretala,prevrtala,hranila,slušala jauke i obukla crninu,svoju medalju za hrabrost i poštenje i čast neokaljanu.I ožalila ga do zadnjeg dana.Ona,njegova venčana žena,bez mrlje na svom obrazu.

Bas tako

 

[LindaLee]

- ja sam se mlada udala, sa 22 godine, rodila odmah jedno, i posle dosta godina, i drugo dete.
taj porodjaj se iskomplikovao, morala sam na carski rez, na svu sreću sve se dobro završilo.
tada nisam mogla imati odnose sa mužem, i zamislite, on je našao drugu, mladju...
i ajd, nema veze što je našao drugu, ali što se zaljubio! hteo je da ostavi i mene i decu.
-ali na svu sreću, razboleo se od raka i umro.

...baka je svoju životnu priču upakovala u par rečenica, veselo i brzo je izdeklamovala... bio sam zatečen...
...koliko mi se čini sreća je prevladala...

i ja sam se udala mlada,sa 25,al na svu srecu i mm je isto mlad
dodjosmo u francusku al na svu srecu postoji forum
na kom postoji mnogo kretena al na svu srecu i super ljudi

 

[Julian]

...baka je svoju životnu priču upakovala u par rečenica, veselo i brzo je izdeklamovala... bio sam zatečen...
...koliko mi se čini sreća je prevladala...

Pre nekoliko meseci poručih poštovanim forumašima da se jedna od tajni uspešnog braka krije u veštini da se nekako prebrodi početna faza, da se istrpi dok muškarac ne umre. Posle sve bude kako treba.

 

[Ванда]

Хахаха, тако некако испада!
Но, већ рекох, мислим да женама лакше пада смрт супруга, него развод од истог. Ако је или - или.

 

[Oranz]

Dovedoše ga u njenu kuću,rekoše to ti je muž,spakuj boščicu,pa da pođeš,dosta si očev hleb jela.Ni oči mu nije videla koje su boje,rukovala se dlana mokrog od znoja,gutajući strah.U trenu se našla u tuđoj kući,u sobici za koju rekoše da će tu da spava i dok izbroja do tri postade žena.Nije stigla ni da shvati šta joj se desilo,već je čekalo korito i veliki veš.Ubrzo zatrudne,kao svaka poštena mlada i život krete kolotečinom,šerpe,lonci,dete,šporet,običan život domaćice.Godine prolazile,ona postajala sve običnija,on po malo momkovao,muško je,valja se,pa i pogledao sa strane,a ona lepa,mlada,očuvana,raspuštenica,bez dece,zategnuta,miriše na ljubičicu,ne na sodu i vatru.Tako se godine nosile,on se skoro preselio kod belokožne,meke i putene,a kući dolazio tek da podvikne da mu se niko ne sme mešati u život.U jednom takvom dolasku,omače mu se pa napravi još jedno dete.Da li je bila raspoložena,da li je htela,da li je želea,ma ajde molim te,ko nju šta pita,ona je žena,zato i služi.
Izgura ona nekako tih devet meseci,kroz tugu i suze i nemoć,pa se valjda nešto zakomplikova i jedva živu glavu izvuče i ona i dete.Ostade joj kao uspomena ožiljak preko celog stomaka.Njega nema,pošalje neki dinar,da ne bruji komšiluk kako deca gladuju,a on već planira da se sasvim preseli i krene u bolji život.samo još da reši taj problem sa stomakom,nešto poboljeva u zadnje vreme,slabi,ne jede dobro,a i bolovi su jaki.
Ipak da se on vrati kući,dok mu ne bude bolje,glupo je da ga neguje neko drugi kad ima svoju,vlastitu ženu,ona će to najbolje.I dočeka ga ona,bez reči,potrudi se od sveg srca.Vodala po lekarima,negovala,prala,okretala,prevrtala,hranila,slušala jauke i obukla crninu,svoju medalju za hrabrost i poštenje i čast neokaljanu.I ožalila ga do zadnjeg dana.Ona,njegova venčana žena,bez mrlje na svom obrazu.

Ovo bi mogla biti pricha iz zivota glatko...koliko je takvih..zato odmah na pochetku

 

[Em.]

pa ne znam...nikad ne bih mogla tako nešto da kažem za čoveka kog volim, što god uradio...zato mi je sporno. doduše, možda pripadam vrsti koja izumire

Baku iz uvodnog posta mogu da razumem,jer verovatno nije sve rekla.
A ovo napisano razumem tako,da se radi o ljubavi prema osobi za koju si sigurna da neće uraditi bilo šta.

Ljubav između partnera ne nastaje iz ničega i nije istina da njena sudbina ne zavisi od osobe koju volimo.
Kako se može voleti neko ko te ne poštuje, ugrožava tvoj fizički integritet,ili ne vodi računa o zajedničkom potomstvu?
Ili sve to zajedno,i još ponešto.....Ako i tada opstane,onda je to mazohizam,a ne ljubav.

Хахаха, тако некако испада!
Но, већ рекох, мислим да женама лакше пада смрт супруга, него развод од истог. Ако је или - или.

Da li si i ti jedna od tih žena,ili sebe svrstavaš u neku manjinu,koja razmišlja i oseća drugačije?

 

[krasuljak]

Dovedoše ga u njenu kuću,rekoše to ti je muž,spakuj boščicu,pa da pođeš,dosta si očev hleb jela.Ni oči mu nije videla koje su boje,rukovala se dlana mokrog od znoja,gutajući strah.U trenu se našla u tuđoj kući,u sobici za koju rekoše da će tu da spava i dok izbroja do tri postade žena.Nije stigla ni da shvati šta joj se desilo,već je čekalo korito i veliki veš.Ubrzo zatrudne,kao svaka poštena mlada i život krete kolotečinom,šerpe,lonci,dete,šporet,običan život domaćice.Godine prolazile,ona postajala sve običnija,on po malo momkovao,muško je,valja se,pa i pogledao sa strane,a ona lepa,mlada,očuvana,raspuštenica,bez dece,zategnuta,miriše na ljubičicu,ne na sodu i vatru.Tako se godine nosile,on se skoro preselio kod belokožne,meke i putene,a kući dolazio tek da podvikne da mu se niko ne sme mešati u život.U jednom takvom dolasku,omače mu se pa napravi još jedno dete.Da li je bila raspoložena,da li je htela,da li je želea,ma ajde molim te,ko nju šta pita,ona je žena,zato i služi.
Izgura ona nekako tih devet meseci,kroz tugu i suze i nemoć,pa se valjda nešto zakomplikova i jedva živu glavu izvuče i ona i dete.Ostade joj kao uspomena ožiljak preko celog stomaka.Njega nema,pošalje neki dinar,da ne bruji komšiluk kako deca gladuju,a on već planira da se sasvim preseli i krene u bolji život.samo još da reši taj problem sa stomakom,nešto poboljeva u zadnje vreme,slabi,ne jede dobro,a i bolovi su jaki.
Ipak da se on vrati kući,dok mu ne bude bolje,glupo je da ga neguje neko drugi kad ima svoju,vlastitu ženu,ona će to najbolje.I dočeka ga ona,bez reči,potrudi se od sveg srca.Vodala po lekarima,negovala,prala,okretala,prevrtala,hranila,slušala jauke i obukla crninu,svoju medalju za hrabrost i poštenje i čast neokaljanu.I ožalila ga do zadnjeg dana.Ona,njegova venčana žena,bez mrlje na svom obrazu.

Božja pravda je spora, ali dostižna.

 

[Slonce]

- ja sam se mlada udala, sa 22 godine, rodila odmah jedno, i posle dosta godina, i drugo dete.
taj porodjaj se iskomplikovao, morala sam na carski rez, na svu sreću sve se dobro završilo.
tada nisam mogla imati odnose sa mužem, i zamislite, on je našao drugu, mladju...
i ajd, nema veze što je našao drugu, ali što se zaljubio! hteo je da ostavi i mene i decu.
-ali na svu sreću, razboleo se od raka i umro.

...baka je svoju životnu priču upakovala u par rečenica, veselo i brzo je izdeklamovala... bio sam zatečen...
...koliko mi se čini sreća je prevladala...

ko?shta?...ja bi da mi to mrchimo

 

[Saul Goodman]

sreca u nesreci, jutros ja krenuo na plivanje, zaustavi me policija, ja nisam upalio svjetla, nisam se vezao, i nemam dokumenta. znaci ni-shta. i pusti me policija ))) missim sreca pa mi je cale bio njihov shef )))

 

[Earring]

pa ne znam...nikad ne bih mogla tako nešto da kažem za čoveka kog volim, što god uradio...zato mi je sporno. doduše, možda pripadam vrsti koja izumire

ja se s tobom slazem skroz
ali da ta vrsta ako i postoji, postoji u tragovima

 

[gost 237967]

sirota bakuta kako li joj je tek brak srecan bio

 

[Modesti B.]

sirota bakuta kako li joj je tek brak srecan bio

Ona je prezivela.

 

[BlackLeather]

Хахаха, тако некако испада!
Но, већ рекох, мислим да женама лакше пада смрт супруга, него развод од истог. Ако је или - или.

pa udovica je neuporedivo poštenija od raspuštenice!


ma život piše romane, nije trenutak istine samo tako, a i realno svako gleda svoje olakšanje

 

[Antigon@]

Možda ću da pokvarim Minonu temu, ali sreća u nesreći je da sutra dolazi neka inspekcija na moje radno mesto, a ja imam skraćeno radno vreme i zaobići će me u širokom luku.

 

[Mirko_212]

Što, pa nije to prelazno...

Ludacoooooooooooooooooooooooooo...

 

[gost 237967]

pa udovica je neuporedivo poštenija od raspuštenice!


ma život piše romane, nije trenutak istine samo tako, a i realno svako gleda svoje olakšanje

da, postenije bi bilo da je ostavio sa decom a on zapalio